СП, представљамо - Кореја: Сон и експеримент у одбрани

Једном су били изненађење, тешко да то могу да понове.

Фудбал 15.06.2018 | 10:45 Испоставиће се да је већи проблем с ким, него против кога. На Јужну Кореју, објективно најскромнију селекцију Групе Ф, непосредно пред почетак мундијалских припрема сручила се гомила проблема. Серију отказа започео је левоноги крилни везиста Дижона Квон Чангхун, надовезао се нападач Ли Кјунхо, дискутабилан је био штопер, по потреби леви бек Ким Минву, али је стигао да се опорави, међутим, Азијати „осакаћени” морају да се носе са јачима од себе. Руку на срце, да су му сви здрави, опет селектор Ши Таејонг не би имао богзна каквих адута, јер његова селекција зависи од једног човека.

Сон Хјонгмин јесте имао блиставу сезону у Тотенхему (18 голова, 11 асистенција), мада је питање може ли сам да носи игру репрезентације која ван Азије никад није направила резултат вредан пажње. Није се ни обрукала на последња два Мундијала, па ће сматрати да је „чаша полу пуна” ако прође групу. Посебно што очекивања нису велика и што Сон није играч какав је, пре 16 лета, кад је Кореја представљала хит на домаћем тлу, био Манчестеров Парк Ђисунг.

За разлику од Тотенхема, где прети с крила и има помоћ Харија Кејна и Деле Алија, најпознатији корејски играчСон Хјонгмин се у репрезентативном дресу често враћа у дубину по лопту, одакле креће у нападе. Понекад га селектор убаци у шпиц и(ли) упари са Хванг Хечаном, који је заблистао у дресу РБ Салцбурга, те њих двојица представљају ударне песнице тима. Упркос захтевним околностима, 21 гол на 60 мечева даје за право Сону и навијачима Кореје да се надају којем изненађењу. Ко зна, можда ће бити толико успешан и голгетерски расположен да одушеви власти, па попусте и ослободе га служења војне обавезе. Наиме, сваки Корејац мора до 27. године да „врати дуг” отаџбини, а како звезда Тотенхема има 26, ово му је последња прилика да на спортском плану докаже да је важнији од осталих сународника и да не мора у армију.

Осим кадровских проблема, мана Јужне Кореје је дефанзива, пошто је у квалификацијама примила чак десет голова, а биће занимљиво видети хоће ли се селектору, који је на Мундијал у тој линији тима позвао само играче из азијских клубова (седам из Кореје, два из Јапана и једног из Кине), исплатити принудни експеримент оличен у преласку на игру са три штопера.

Ако некоме значи, дефанзиву ће чинити Јанг Јунгсун (кажу, омиљен играч свих тренера), капитен Ки Сунгјунг (десет година у репрезентији, углавном оперише као везиста, али у последње време је и штопер) иОх Банскук (дебитовао тек пре две седмице против Хондураса). Не уливају поверење, зар не? Посебно што је из система испао фудбалер с највише утакмица за садашњи корејски тим Ким Јонгон, али за то може да „захвали” не баш похвалној сезони у кинеском прваку Гуангџоу Еверграндеу и замеркама селектора да „није физички спреман”.

Осим тога, до рокада у одбрани дошло је због идеја Ши Таејонга. Јула прошле године, после пораза од Катара, преузео је селекцију од Немца Улија Штилкеа и довео је до Русије са два везана ремија без голова. Притиснут кадровским проблемима (два играча му отказала због повреда) принуђен је да стандарних 4-4-2 промени у 3-4-3, што је и пробао у мартовским мечевима. Нису му стране трансформације у 4-2-3-1 или 4-1-4-1, али је на последњој утакмици пробао 3-4-1-2, са већ поменутим нападачким тандемом. Надимак му је „азијски Мурињо“. Чини се, више маркетиншки, него суштински.

Можда најпознатији везни играч Кореје је Ко Јачео из Аугзбурга, иначе капитен на претходном Мундијалу. Његово је место у статних 11, уз Соново, најсигурније, због поливалентности, односно чињенице да може једнако добро да игра као задњи везни, по крилу, али и као офанзивац. Велику помоћ требало би да има у ликуЛи Јасунга, коме је већ 25 година, у домовини га зову „корејски Росицки”, јер је у стању да осмишљава нападе као свеже пензионисани Чех, а предвиђају му да ће после Мундијала коначно добити уговор у Европи.

Ту се завршава прича о потенцијалу и креацији Корејаца, који ће се, ако затреба, ослонити на интернационалце из Европе. Кија знамо из дреса Свонсија, Ли се препоручио лепотицом против Милана у дресу Вероне, поменути нападач Хван је био сјајан у Аустрији, а наравно прва звезда је Сон. Способни су да намуче сваку одбрану, али, руку на срце, ту квалитета за велике домете нема.

Нити их Корејци траже. Свесни су где припадају. Те 2002. били су четврти на свету због домаћег терена и свих бенефиција које он носи. Ниједном нису прошли до нокаут фазе кад је Првенство света одржано на европској територији. Тешко је поверовати да могу да изненаде у Русији.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес