SP, predstavljamo - Koreja: Son i eksperiment u odbrani

Jednom su bili iznenađenje, teško da to mogu da ponove.

Fudbal 15.06.2018 | 10:45 Ispostaviće se da je veći problem s kim, nego protiv koga. Na Južnu Koreju, objektivno najskromniju selekciju Grupe F, neposredno pred početak mundijalskih priprema sručila se gomila problema. Seriju otkaza započeo je levonogi krilni vezista Dižona Kvon Čanghun, nadovezao se napadač Li Kjunho, diskutabilan je bio štoper, po potrebi levi bek Kim Minvu, ali je stigao da se oporavi, međutim, Azijati „osakaćeni” moraju da se nose sa jačima od sebe. Ruku na srce, da su mu svi zdravi, opet selektor Ši Taejong ne bi imao bogzna kakvih aduta, jer njegova selekcija zavisi od jednog čoveka.

Son Hjongmin jeste imao blistavu sezonu u Totenhemu (18 golova, 11 asistencija), mada je pitanje može li sam da nosi igru reprezentacije koja van Azije nikad nije napravila rezultat vredan pažnje. Nije se ni obrukala na poslednja dva Mundijala, pa će smatrati da je „čaša polu puna” ako prođe grupu. Posebno što očekivanja nisu velika i što Son nije igrač kakav je, pre 16 leta, kad je Koreja predstavljala hit na domaćem tlu, bio Mančesterov Park Đisung.

Za razliku od Totenhema, gde preti s krila i ima pomoć Harija Kejna i Dele Alija, najpoznatiji korejski igračSon Hjongmin se u reprezentativnom dresu često vraća u dubinu po loptu, odakle kreće u napade. Ponekad ga selektor ubaci u špic i(li) upari sa Hvang Hečanom, koji je zablistao u dresu RB Salcburga, te njih dvojica predstavljaju udarne pesnice tima. Uprkos zahtevnim okolnostima, 21 gol na 60 mečeva daje za pravo Sonu i navijačima Koreje da se nadaju kojem iznenađenju. Ko zna, možda će biti toliko uspešan i golgeterski raspoložen da oduševi vlasti, pa popuste i oslobode ga služenja vojne obaveze. Naime, svaki Korejac mora do 27. godine da „vrati dug” otadžbini, a kako zvezda Totenhema ima 26, ovo mu je poslednja prilika da na sportskom planu dokaže da je važniji od ostalih sunarodnika i da ne mora u armiju.

Osim kadrovskih problema, mana Južne Koreje je defanziva, pošto je u kvalifikacijama primila čak deset golova, a biće zanimljivo videti hoće li se selektoru, koji je na Mundijal u toj liniji tima pozvao samo igrače iz azijskih klubova (sedam iz Koreje, dva iz Japana i jednog iz Kine), isplatiti prinudni eksperiment oličen u prelasku na igru sa tri štopera.

Ako nekome znači, defanzivu će činiti Jang Jungsun (kažu, omiljen igrač svih trenera), kapiten Ki Sungjung (deset godina u reprezentiji, uglavnom operiše kao vezista, ali u poslednje vreme je i štoper) iOh Banskuk (debitovao tek pre dve sedmice protiv Hondurasa). Ne ulivaju poverenje, zar ne? Posebno što je iz sistema ispao fudbaler s najviše utakmica za sadašnji korejski tim Kim Jongon, ali za to može da „zahvali” ne baš pohvalnoj sezoni u kineskom prvaku Guangdžou Evergrandeu i zamerkama selektora da „nije fizički spreman”.

Osim toga, do rokada u odbrani došlo je zbog ideja Ši Taejonga. Jula prošle godine, posle poraza od Katara, preuzeo je selekciju od Nemca Ulija Štilkea i doveo je do Rusije sa dva vezana remija bez golova. Pritisnut kadrovskim problemima (dva igrača mu otkazala zbog povreda) prinuđen je da standarnih 4-4-2 promeni u 3-4-3, što je i probao u martovskim mečevima. Nisu mu strane transformacije u 4-2-3-1 ili 4-1-4-1, ali je na poslednjoj utakmici probao 3-4-1-2, sa već pomenutim napadačkim tandemom. Nadimak mu je „azijski Murinjo“. Čini se, više marketinški, nego suštinski.

Možda najpoznatiji vezni igrač Koreje je Ko Jačeo iz Augzburga, inače kapiten na prethodnom Mundijalu. Njegovo je mesto u statnih 11, uz Sonovo, najsigurnije, zbog polivalentnosti, odnosno činjenice da može jednako dobro da igra kao zadnji vezni, po krilu, ali i kao ofanzivac. Veliku pomoć trebalo bi da ima u likuLi Jasunga, kome je već 25 godina, u domovini ga zovu „korejski Rosicki”, jer je u stanju da osmišljava napade kao sveže penzionisani Čeh, a predviđaju mu da će posle Mundijala konačno dobiti ugovor u Evropi.

Tu se završava priča o potencijalu i kreaciji Korejaca, koji će se, ako zatreba, osloniti na internacionalce iz Evrope. Kija znamo iz dresa Svonsija, Li se preporučio lepoticom protiv Milana u dresu Verone, pomenuti napadač Hvan je bio sjajan u Austriji, a naravno prva zvezda je Son. Sposobni su da namuče svaku odbranu, ali, ruku na srce, tu kvaliteta za velike domete nema.

Niti ih Korejci traže. Svesni su gde pripadaju. Te 2002. bili su četvrti na svetu zbog domaćeg terena i svih beneficija koje on nosi. Nijednom nisu prošli do nokaut faze kad je Prvenstvo sveta održano na evropskoj teritoriji. Teško je poverovati da mogu da iznenade u Rusiji.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action images