СП, представљамо - Аргентина: Лео повлачи обарач посљедњи пут!
Златни Каубоји су до сада и превише изгубили! „Метак је нестрпљив у цијеви, у ушима звони наредба. Пуцај на све што је сумњиво, момче, и не жали иредентиста“.
Фудбал 14.06.2018 | 15:15
Када су 2002. године са бољим тимом и бољим играчима дошли на Мундијал као први фаворити, испали су у групи. Моћ којом су тада прегазили квалификације је била идентична овој бразилској данас. Чак и већа... Када су испраћени са скепсом на претходни Мундијал, вештином каубојског преживљавања су дошли до финала где су незаслужено поражени од Немачке.
Надимак Гаучоси се односи на јужноамеричке каубоје који су због вештине преживљавања и храбрости стекли митску славу у Аргентини. У овој екипи има много тога каубојског због чега их никада не смете отписати. Поготово ако се извуку из групе која је најтежа на првенству.
За многе „каубоје“ из данашњег тима ће ово бити последња шанса да освоје светску титулу. Душа тимаМаскерано је пред пензијом, Меси има 30 година али због свега што преживљава у дресу са државним грбом се може очекивати да стави тачку на репрезентативну каријеру после овог Мундијала. Ма кака да се заврши. На следећем Мундијалу не можемо очекивати ни Ди Марију, Агуера, Биљу, Игуаина, Банегу, Отамендија, Фација... Ово је дакле, њихова последњи плес да као генерација нешто ураде.
Много су обећавали када су постали прваци света до 20 година на првенствима 2005. и 2007. године и када су освојили злато на Олимпијским Играма у Пекингу 2008. Направљена је идеална подлога да се тај златни низ пренесе и у сениоре, Меси је постао најбољи на свету, имали су све што је потребно, али...
Ако не успеју у Русији, остаће упамћени као генерација која није освојила ништа. Која је изгубила два финала Копа Америка и једно финале Мундијала.
Њихов мотив заправо није да освоје свет. Већ да освоје Аргентину и домаће навијаче. А тамо се признаје само титула... За разлику од Бразила, Аргентинцима није битно како и на који начина. Ружно, подло, незаслужено... Небитно. Само га већ једном освојите! Тек тада ће савест Леа Месија и другара бити мирна. Тек тада ће им се изнад рамена нестати онај ђаволчић у лику Дијега Марадоне који понавља да је најбољи и маше им Златним глобусом. Тек тада ће ова генерација моћи фудбалски да се успокоји. Или ће их демони прошлости и пропуштених шанси прогањати док су живи.
А стало им је. И те како им је стало. Без озбира шта навијачи и медији говоре. Први су почели да се окупљају за припреме и да тренирају чак и мимо планова селектора Сампаолија. Неки нису желели ни два дана одмора после клупских сезона већ су се одмах сакупили и запели.
Иако су се кроз квалификације провукли (19 голова на 18 мечева?!), то не мора ништа да значи. Овде ћемо повући још једну паралелу са Бразилом. Када се Селесао провукао кроз иглене уши у квалификацијама за Мундијал 2002. гутајући прашину за Бијелсином прелепом Аргентином, био је у сличној стуацији. Али, на Мундијалу им је ескплодирао Роналдо, нису примали голове и остало је историја... Нешто слично би могла и Месијева Аргентина овог лета. Може!
Хорхе Сампаоли је преузео мисију истеривања ђавола када је котлич у паклу био подложен и све је крчкало. Били су на рубу пропасти против Перуа на Бомбоњери, а онда се у еквадорској тврђави са 2.400 метара сручио разоропађени Ла Пулга и са три гола одвео Аргентину на Мундијал. Сампаолијев тренерски печат се и није видео у тим мечевима, али није ни имао довољно времена.
Каприциозни стручњак инсистира на пас-игри која „шиша траву“, ултраофанзивним боковима, честим променама позиција и формације у току меча. И не крије да ће све подредити Месију.
„Ако Меси буде ОК, он је газда тима, а не ја“, признао је Сампаоли.
И ту није реч о недостатку храбрости. За многе тренере се може рећи да су кукавице и марионете, заСампаолија никако. Ствар је у томе да подређивање тима Месију може да извуче максимум квалитета из овог тима. Све друго би било сулудо са таквим фудбалером. Уосталом, нико од њих није лидер у својим клубовима. Што не значи да ће само чекати да Лео предрибла петорицу и постигне гол.
Сампаоли је без проблема отписао Икардија и још неке сјајне фудбалере, а Дибали објаснио да неће бити оно што је у Јувентусу и да може да буде срећан ако уђе са клупе. И да ће и тада бити у служби Месија. Или неће у Русију и гледаће са Икардијем на телевизији.
Самаполијев проблем је што није имао довољно времена да испроба све варијанте. У званичним мечевима је уписао три ремија и победу, а на предмундијалским припремама одиграо само један меч против Хаитија. Лутао је у потрази за правом формацијом и идеалних 11, па је ситуација око аргентинског тима и даље конфузна.
Селектор још ломи између 3-4-3 који су се показали као лош избор и 4-2-3-1 или 4-4-2 у којима не добија бокове какве жели. Његов идеал је да игра у лудој формацији 2-3-3-2 што ће се против Исланда вероватно и дешавати у фази напада. Аргентина ће драстично мењати систем и стил игре када има лопту и када је у фази одбране.
Гаучоси су доживели и два пеха уочи Мундијала који су мало пореметили атмосферу. Стартни голман ЧикитоРомеро се повредио, мада је Сампаоли изгледао као срећан због тога јер му и није превише веровао. Али повреда Лансинија неколико дана пред почетак је озбиљан ударац јер је Ману имао озбиљну улогу уСампиним замислима. Сузе саиграча када су чули за тешку повреду најбоље говоре колико им је био битан...
После повреде Ромера, отворило се питање голмана. Сампаоли је под страшним притиском јавности уврстио на списак Франка Арманија из Ривера. Фантастичан голман! Најбољи којег Аргентина има. Али Сампаоли му не верује јер није модеран тип голмана који игра ногом и учествује у игри. Цела нација (чак и добар део Бокиних Бостероса!) је за Арманија, само Сампаоли није. Ближи је томе да се одлучи за ветерана Кабаљеракоји је недавно дебитовао и који је изрешетан против Шпаније. Армани ће још сачекати на деби...
Под претпоставком да се Сампа ипак одлучи за четворицу у последњој линији, штоперске позиције су зацементиране. Отаменди је командант одбране, а Фацио је имамо сјајну сезону у Роми. Плус штоОтаменди може да буде јако опасан и у прекидима пред противничким голом.
Бекови?
Највећа енигма откако је Сампаоли преузео селекторку палицу. Испробао је „милион варијанти“. Његов циљ је заправо да у фази напада има бекове који ће бити крила и где ће се Маскерано враћати у одбрану да формира штоперску линију са тројицом. Међутим, Самаполијеве идеје за бокове су биле преофанзивне и остављале су штопере да погину као што је то било против Шпаније. Зато је одустао од Бустоса из Индепендијентеа који је више крило него бек.
Највише шансе за десну страну има његов миљеник Меркадо, док би лево требало да буде Таљафико из Ајакса. Они јесу дефанзивци и чини се да је Сампаоли одустао од лудости да на бекове стави везисте. Јер, опције са Акуњом из Спортинга лево и Бенфикиним Салвијом десно су заиста биле луда храброст. Они би донели много у фази напада, али и оставили огроман ризик у одбрани. Постоји опција и да Меркадо заигра уместо Фација у тандему са Отамендијем, па да Салвио буде бек.
Под посебном лупом ће бити леви бек Николас Таљафико. За неке је он слаба тачка тима, други мисле да је ово првенство његова лансирна рампа. Брз, низак, сјајах техничар и прави аргентински динамит ће бити од велике помоћи у офанзиви. Али многи се прибојавају његове дефанзиве јер је и у слабој холандској лиги имао нека проблематична издања. Са хендикепом у висини може да буде и аргентински минус у скок игри. Ионако имају превише ниских играча...
Колико је Аргентинцима важна „десетка“ то је непотребно објашњавати. То је свети број и кључна позиција. Али, после тога им је најважнија „петица“. Чистач испред одбране, лидер који започиње напада и пресеца противничке. На претходном Мундијалу је Маскерано био савршен у тој улози и требало би да опет стартује као „петица“. Међутим, у годинама је, већ неколико месеци не игра озбиљан фудбал и над његовим могућностима се надвија сумња. Зато Сампаоли размишља и о игри са „дуплом петицом“, односноЛукасом Биљом у тандему са Хефеситом. Тако би последња линија била заштићена у ситуацијама када би бекови хрлили напред да праве вишак и шире противника.
Биља је играч којег добар део Аргентине не може очима да види. Али код сваког селектора је био позиван и био је стартер. Нешто мора да има у том „квариши“ због чега га сви тренери поштују. Ако Аргентина ипак буде играла са једном „петицом“ онда ће уместо Биље стартровати Ло Селсо из Пари Сен Жермена, један од момака на којем остаје будућност аргентинског фудбала. Можда у Европи није довољно цењен јер је у сенци звезда у Паризу, али у Аргентини ни за кога није споран. У Паризу су га повукли и наметнули му више дефанзивних задатака, иако је из Росарија дошао као класичан офанзивни везни који потезом прави разлику. Али, само се надоградио и сада је комплетан играч који може да држи кључеве везног реда у рукама. Друга опција је Банега којег Сампаоли обожава и сигурно ће и он имати своје минуте у Русији.
Као што рекосмо, Сампи су бокови јако битни. Са левог крила ће дејствоватинесуђени херој претходном Мундијала Анхел Ди Марија, а на десном је био планиран Лансини. После његове повреде, Аргентина је упала у проблем. Двојица играча из домаћег првенства би могли да ускоче на то место. Сјајни КарлосПавон из Боке и Макси Меза из Индпендијентеа. За Павона је већ време да се проба у неком већем европском клунбу, а Меза би могао да буде тајно оружје Гаучоса у Русији. Обојица су брзи, конкретни, лишиће Месија дефанзивних задатака, добри шутери и биће јако опасни из другог плана. Павон је тренутно бољи играч, али атмосфера последњих дана нам говори да можемо да очекујемо Мезу у стартних 11.
Сви они ће бити у служби Месија и покушати да му олакшају посао, отворе му што више простора, испрате га када крене у пресинг и протрче када се спусти на племејкера. Меси је имао фантастичну сезону, а квалитет више који је ванземаљац добио су слободњаци из којих је био фаталан. Играће „лутајућу десетку“, све му је дозвољено, а о мотиву не треба трошити речи. Без обзира шта људи причали, Аргентина је са њим на терену у квалификацијама освајала 2,1 бод по мечу, његов хет-трик их је одвео у Русију, на 10 мечева је дао седам голова... Говоримо о највећем играчу овог века и то је довољно да Аргентину сврстамо у круг кандидата за титулу.
Једини истуренији од Месија ће бити његов пријатељ и кум Серхио Агуеро. Меси се са њим много боље осећа на терену него са Игуаином. Уосталом, Пипита се до сада показао као нападач који промашује када је најбитније. Коштао их је две титуле првака Јужне Америке и титуле на претходном Мунидјалу. Има лош рејтинг код навијача, а за Самаполијев стил игре кратких пасова и комплементност са Месијем, Кун је много боље решење.
Дибала ће остати на клупи, ни у једној варијанти га Сампа не види као стартера, али са клупе може да буде моћно оружје. Под условом да не глуми Месија пред Месијем.
Аргентина је вроватно најмистериознија репрезентација у Русији што се тиче стартних 11. Тамошњи медији помало у шали, а помало и у збиљи кажу да ни Сампаоли још нема појма коју поставу ће извести против Исланда у првом мечу. А од тог меча све зависи...
За Гаучосе је битно да прегрме групу и притисак који ће их пратити у њој. У нокаут фази би све требало да се окрене и да највећи скептици постању највећи оптимисти и да еуфорија захвати Аргентину. На претходном Мундијалу су били непробојни у нокаут фази, нису примили гол, поазали су задивљујућу менталну снагу против Швајцарске, Белгије и Холандије... У финалу су били бољи од Немаца, али је срећа била на страни Панцера у продужецима.
Њима највећи проблем представљају утакмице у којима морају да нападну одмах јер им је такав менталитет да. Као што је то било против Ирана, БиХ и Нигерије. Тако ће им бити и сада у најтежој групи против Исланда, Нигерије и Хрватске. Ако савладају Исланд, притисак ће бити много мањи. Када дође до нокаут фазе и када уплету противника у своје каубојске мреже, то је онда њихова игра. И тек тада Меси не мора да ради све сам јер се отвара простор за Ди Марију, Агуера, Ло Селса и остале...
Битно је прегмети групу и по могућности бити први у њој како би се избегли Французи. А онда ће Аргентинце бити ђаволски тешко победити. Поготово што је ово последња шанса генерације и Леа Месија да докаже да је највећи Аргентинац у историји игре. Без златног глобуса му то нико у домовини неће признати... А када признају Аргентинци, за њима ће и цео свет.
И зато...
„Метак је нестрпљив у цијеви, у ушима звони наредба. Пуцај на све што је сумњиво, момче, и не жали иредентиста“
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар