Нацртана утакмица за Митра и фазони чика Боре Мундијала...

Прича о Митровићу као потенцијалном и нарученом меч-винеру у једној од оних историјских утакмица добила је на интензитету током припрема у Аустрији. Подигао је самопоуздање до горње границе. . . А то ће бити нам бити потребно у недељу Самари.

Фудбал 15.06.2018 | 00:00 Бренидрани качкет је готово свакодневно саставни део аутфита Александра Митровића од када је са остатком српског националног тима стигао у Светлогорск.

Можда се тако крије и од знатижељних погледа овдашњег живља, али гледајући фрагменте дуела између Костарике и Белгије истина о голгетеру Њукасла са доскорашњим пребивалиштем у дому Фулама је јасна - он би требао и морао да буде човек одлуке у недељу против селекције из Централне Америке и подари нам успешан старт на Мундијалу. Наравно, ако се у наредна четири дана опорави од ударца задобијеног у Аустрији због чега су се и у експедицији наше селекције прилично уплашили.

Није за такву констатацију потребно велико фудбалско знање, нити трикови из пребогате тренерске кухније легендарног Боре Мулутиновића. Као селектор Костарике популарни Бора Мундијал је на тренинг Бразила однео мртвог певца, јер је истраживао алтернативне обичаје и веровања тог великог народа и дошао до сазнања да се Бразилци тога плаше више него вампир белог лука.

Селектору Србије Младену Крстајићу неће бити потребно лукавство, оне симпатичне шибицарске подвале, тако типичне за стручњаке са балканског подручја (о томе Ћиро Блажевић може књигу да напише). Он има тријумф на длану, потребно је само да искористи велике могућности Александра Митровића које је добио у наслеђе. За садашњег селектора Србије удруженим снагама су радили бивши кормилар Славољуб Муслин и актуелни тренер Фулама Славиша Јокановић.

Они су од Александра Митровића створили прекаљеног голгетера, иако у крштеници пише да је први нападач Србије рођен 1994. године. И не само то. Утакмица Костарике против Енглеске, а понајвише Белгије као да су мало растеретиле атмосферу у добро чувеном хотелу у Светлогорску. Чак се и Душко Тошић насмејао током монолога о првом ривалу на Мундијалу и њиховим врлинама, јер је видео оно што су сви видели. Да Костарика није имала решење за Лукакуа који их је "подавио као мачиће". Асистирао је, разгртао леђима, одигравао повратне лопте, од дефанзивног блока испред Кејлора Наваса направио згариште.

Радио је све оно што Александар Митровић уме и чему је научен у Енглеској. Ова прича о Митру као потенцијалном и нарученом меч-винеру у једној од оних историјских утакмица, добила је на интензитету током припрема у Аустрији. Против Чилеа је деловао тешко, чак и уморно. И када је успевао да чува лопту, деловало је да то ради са теговима на ногама. У судару са Боливијом је било много боље. Осетио је крв на копачкама ривала и гризао као ајкула. Подигао је самопоуздање до горње границе... А то ће бити нам бити потребно у недељу Самари.

"Осећам да се спрема нешто велико", биле су речи Александра Митровића на почетку припрема.

Можда је он тако несвесно најавио сопствену улогу живота. Наравно, Митровић је тип нападача који живи од учинка екипе. Формација Костарике са тројицом штопера вероватно ће му скратити поље деловања, али ако Орлови буду синхронизовани, дисциплиновани и довољно креативни, не сумњамо да ће снажни нападач знати да обрадује нацију. Посебно што има посебан "линк" са Младеном Крстајићем. Ако су Миливојевић иБранислав Ивановић слатке и горке муке селектора Србије, онда је Митровић сигурица. Или би тако требало да буде.

Посебно, јер је Митровић у квалификацијама постигао шест голова и то све на различите начине. А разноврсност ће бити једна од кључних параметара успеха у недељу. После ревије голова у Чемпионшипу Александар Митровић је спреман за улогу живота. Нека прва клапа падне у недељу.

Извор: моззартспорт