Анализа: Послије свега, шта Звезди остаје?

И ко ће од играча остати на Малом Калемегдану?

Кошарка 14.06.2018 | 22:10 Мудри људи спорта често кажу да се успех не мери само бројем освојених трофеја. Да, то јесте можда и главна мерна јединица у моменту када се рачуни своде. Некада је, ипак, много важније питање заоставштине коју остављате наредним генерацијама. Посебно се такве ствари гледају после године какву је имала Црвена звезда.

Клуб са Малог Калемегдана је претходне вечери одбраном српског трона ставио тачку на сезону неусаглашених амбиција, лоших кадровских процена и понеке нелогичне одлуке. Ситуација није драматична, али није ни лепршава. Ако би се у будућности ова година назвала само изолованим случајем, онда је Црвена звезда успела да извуче важне поуке и научи много из сваког направљеног потеза. За клупску будућност не би било добро да буде другачије...

“Остаје жал због АБА лиге, главама смо сви и даље тамо. То не можемо да пребродимо. Оставили смо Звезду без Евролиге и овај трофеј је само делић радости, али тај основни циљ нисмо испунили. Утисци су сјајни после освајања трофеја, поготово када се зна на који начин смо дошли до ње, када вратимо филм на оно где смо били пре месец и по дана“, поручио је Миленко Топић у емотивном излагању на завршној конференцији за медије и можда најбоље објаснио колики је терет носио на својим леђима.

Неколико цртица и о Звездином ватрогасцу.

Добио је улогу какву није могао да замисли ни у најлуђим сновима. И њу је изнео достојанствено, смело се ухватио у коштац с проблемима. Имао је довољно храбрости да одбруси играчима и доведе у питање њихову такмичарску амбицију, ваљда  и сам свестан како је то бити играч гладан успеха и трофеја. Можда неће бити врхунски стручњак у будућности, нити тренер Црвене звезде наредне сезоне, али он је победник садашње драме. Мада ће неко вероватно добацити да је, жаргонски речено, флегма и да му тренерски позив као таквом не пристаје, мало ко је заправо могао да “прочита“ Миленка Топића онаквог какав заиста јесте. Велики емотивац. Човек који Црвену звезду воли до бола. И опет јој је дао све. Зато му је толико тешко пало све оно што је проживео. Као помоћник Душану Алимпијевићу, потом и као шеф струке. Понајвише јер је прошле године у ово време своју спортску љубав безбрижно посматрао са трибина. Зато је и заслужио све оне аплаузе малобројне публике и покличе који су га вратили две деценије уназад, када је са капитенском траком на дресу узимао шампионски пехар.

Црвена звезда је стигла до краја великог пута. Тачно седамдесет и девет такмичарских утакмица и двеста педесет и четири дана касније поставља се питање - шта Звезди остаје после свега?

То ће, пре свега, највише зависити од тога ко ће бити на челу клуба. Није тајна да је садашњи председникНебојша Човић недуго после губитка трофеја у Купу Радивоја Кораћа изјавио да размишља о томе да ли напушта функцију са које је Звезду одвео до најтрофејнијег низа у њеној историји. Питање је каква су му осећања сада и где себе види у будућности.

Клупски систем ће добити нову верзију, пошто није остављен тактички печат који би могао да се обликује. Звезди је потребан упечатљив додир бритког тренерског ума, неко ко ће поставити темеље какве је својевремено градио Дејан Радоњић. Где се тачно знала свака, па и најмања ситница. Улога. Задатак. Циљ. Тога, будимо реални, у претходној години није било.

Што се играчког кадра тиче, Црвеној звезди “прети“ сценарио од прошлог лета, када је највећи део ростера замењен. Кренимо редом...

Перо Антић није синоћ био расположен да прича о својим даљим плановима.

“Питао си ме погрешно питање... Но цоммент“, рекао нам је Антић уз осмех.

Још када је долазио у клуб најавио је да ће му ово бити последња сезона у каријери. Готово је извесно да одлуку неће мењати.

Немањи Дангубићу званично истиче уговор на крају сезоне. Његова позиција и даље је нејасна. На папиру растанак делује као логична ствар, после четири године успешне сарадње и девет освојених пехара. Али постоји добра шанса да потенцијални репрезентативац Србије настави каријеру на истом месту. То ће, наравно, зависити и од планова новог тренера.

Дејан Давидовац је прошлог септембра парафирао четворогодишњи уговор (до јуна 2021. године) са Црвеном звездом и ситуација не би требало да се мења. Направио је велики корак напред у каријери и оправдао поверење тренера, али је пред њим лето које ће сигурно посветити квалитетном раду како би се даље развијао. Показао се као занимљив играч система, спреман да своју атипичност искористи као плејмејкер, али да би био још бољи недостају му константнији шут, леђна техника и брже кретње. Са и без лопте.

Огњен Добрић је годину старији, самим тим и искуснији. Има важећи уговор до јуна 2020. године и попутДавидовца - очекује се да буде Звездина хаубица и у будућности. Момак родом из Книна имао је својих блиставих момената и носио је терет Звездиног напада с времена на време. Сада му је потребна сезона у којој ће заиста да експлодира и покуша да буде стабилнији. Има велики потенцијал и треба да га искористи.

Џејмс Фелдин је многе изненадио изјавом “Видимо се и наредне сезоне“, истичући да има уговор на још једну сезону. Да ли је шутер из Доминиканске Републике био озбиљан или је новинарима продао финту - остаје да се види. Уколико одлучи да остане, пред њим ће бити још захтевнији посао, јер мора да пронађе начин да пружа добре партије у континуитету. Ако ништа друго, бар као у финалној серији Суперлиге, где је држао исти ритам и тако донео титулу клубу. У супротном, Црвена звезда имаће могућност да наплати његов одлазак.

Стефан Јанковић се заједно са Николом Јовановићем нашао на тапету Миленка Топића пошто их је Звездин тренер етикетирао као играче од којих се очекивало више. Будимо потпуно јасни, Топић је то учинио добронамерно, да подстакне некадашње студенте америчких колеџа да још више раде како би пробили баријере и ишли напред. Јанковић нам је после синоћње утакмице рекао да сигурно остаје и то је практично извесно. На њему је да покаже да зна да искористи другу шансу. Јовановић тренутно није ни на небу, ни на земљи. Има уговор на још две сезоне и за нијансу су веће шансе да ће остати. Наравно, ако му клупска врхушка ову сезону опрости под изговором да је прошао транзицију како би се навикао на европски стил.

Марко Кешељ је овогодишња енигма. Његова улога ниједног тренутка није била искристалисана, иако је вероватно жеља Душана Алимпијевића била да уз Пера Антића буде та искусна кајла међу домаћим играчима који ће држати добру радну атмосферу у тиму. Уговором је везан на још годину дана, али тешко је да ће у клубу остати. Видећемо...

Капитен Бранко Лазић синоћ је постао играч с највише трофеја у историји Црвене звезде. Упркос фантастичној прошлој сезони, после које је постао и репрезентативац Србије, ове године није био ни налик играчу од раније. Истини за вољу, није имао систем у којем се осећао најбоље, тренер није имао праву улогу за њега осим оне моралне и зато није блистао. И поред тога борио се лавовски, показао је да Звезду воли свим срцем и због тога је заслужио дубок наклон публике посебно након што је освајањем 11 пехара у финалу Суперлиге постао најтрофејнији играч у историји црвено-белих. Верујемо да ће бити ту и после лета, јер има активан уговор на још годину дана.

Матијас Лесор. Шта се са тим момком десило? Дошао је с етикетом једног од најталентованијих центара своје генерације, пун енергије, позитивног набоја и жеље да атрактивним закуцавањима и добрим решењима у рекету покаже да је Звездина будућност. Али како је сезона одмицала, он је све слабије играо. Од доласка Алена Омића потпуно је изгубио самопоуздање, на крају и место првог центра, да би у последњој утакмици сезоне био ван протокола. Има важећу сарадњу са Црвеном звездом на још две године, али после свега виђеног само у 2018. години, није оставио добар утисак. Ипак, као и Јовановићумогло би да му се прогледа кроз прсте јер се први пут у каријери суочио са оваквим темпом и притиском. Видећемо шта ће струка рећи...

Ален Омић је уз Тејлора Рочестија вероватно једини играч кога би ама баш сваки искрени и политиком неоптерећени навијач Црвене звезде волео да види у тиму и наредне сезоне. О њему смо нашироко писали недавно, тако да нећемо много да анлизирамо. Признао је да ни сам не зна где ће бити наредне сезоне, али је јасно истакао да га је искуство у Црвеној звезди променило набоље и да има жељу да остане. После одличних игара у црвено-белом дресу и без уговора - тешко.

Тејлор Рочести је своју мисију у Црвеној звезди завршио с једним освојеним пехаром, иако је вероватно и сам циљао триплу круну. Констатујемо да је “завршио“ пошто је његов останак у клубу тренутно у домену научне фантастике. Вероватно је и најшколованији странац којег је Звезда, можда чак и српска кошарка имала, био је најбољи играч црвено-белих и неко ко је изнео највећи притисак и терет. Одавно се прича о интересовању из Израела, вероватно је да ће и сам Рочести покушати да појури још један јак уговор до краја каријере.

У перспективи Црвена звезда има Драгана Апића (2021), Стефана Лазаревића (2021) из ФМП, те Алексу Раданова (2019) који је пред почетак Суперлиге враћен из Железника на Мали Калемегдан. Филип Човић је имао краткорочни уговор, до краја сезоне и вероватно га неће продужавати, уколико не буде неопходно.

Струци Црвене звезде, такође, остаје да процени да ли је најбољи играч ФМП-а у Суперлиги Немања Ненадићположио пријемни за први тим, те да ли корпулентни центар Мајкл Оџо заиста има потенцијал да буде део ростера у будућности.

О појачањима, као и о будућности Миленка Топића, биће говора у наредним седмицама. Досадашњи тренер црвено-белих поручио је да остаје на располагању тиму, али ће се после темељне анализе видети да ли су две стране компатибилне једна за другу. Емоцијом, сигурно, јесу...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес