СП, представљамо - Иран: Тврдо, али и много брзо!

Не понижавајте их и не потцењујте, играју одличан фудбал! Кеироз је са својом селекцијом направио искорак у односу на претходни велики турнир, тим за разлику од пре четири године делује знатно компактније, направљен је идеалан спој младости и искуства.

Фудбал 12.06.2018 | 10:15
СП, представљамо - Иран: Тврдо, али и много брзо!
За просечног љубитеља фудбала Иран је вероватно једна од најслабијих селекција на целом турниру. То можда на први поглед делује тако, али се мора имати на уму да је селектор Карлоса Кеироза од ове репрезентације направио компактан тим, чија главна оружја, контранапад и брза трансформација из чвсте одбране, могу да буду погубни за многе противнике.

Иран је био непоражен у веома доброј групи азијских квалификација где су се налазили Јужна Кореја и Катар, а на крају је такмичење окончао са само два примљена гола на укупно 10 утакмица, што довољно говори колико су педантни у дефанзиви.

Својом одбрамбеном формацијом трудиће се да фрустрирају противника и натерају га да уђе у нервозу, нешто слично као што су урадили Аргентини пре четири године у Бразилу. Ипак, Кеироз је са својом селекцијом направио искорак у односу на претходни велики турнир, јер су Иранци сада конкрентнији у нападу. Тим за разлику од пре четири године делује знатно компактније, направљен је идеалан спој младости и искуства.

Од ове селекције нећете често видети да контролише лопту и везује двоцифрени број пасова на средини терена, јер просто нема довољно креативних играча на средини терена за то, а с друге стране је врло свесна свог највећег квалитета и радиће искључиво оно што јој најбоље иде од руке. Користиће сваки тренутак да пошаљу брзу лопту према својим брзим и талентованим нападачима, а ту се пре свега мисли на Сардара Азмуна иАлирезу Јаханбакша.

ПЕТОРИЦА У ВЕЗИ, СУЖАВАЊЕ ПРОСТОРА И ЈУРИШ У КОНТРАНАПАД!

Политичке тензије направиле су им бројне проблеме у припремама за Мундијал, где су мало испали из ритма, што се могло видети и у утакмици с објективно слабашном Литванијом. Због санкција, Најки им није испоручио опрему за Светско првенство, суочени су са низом бројних неправди, али би то, с друге стране, након незадовољства могло да утиче и на то да им проради спортски инат, па да надмаше своје објективне могућности.

Против Шпаније и Португалије ће се бранити. И то много. Кеироз ће у формацији 4-5-1 (или 4-2-3-1) максимално сузити простор између одбране и везног реда како би покушао да смањи проток лопте противника у највећој мери и што пре одузме лопту ривалу, а онда ће уследити дубински пас у простор, трансформација у 4-1-4-1, па шта бог да. Та дефанзива ће бити још драстичније изражена уколико се оствари победа против Марока на старту турнира, јер би се потом ушло у равноправну борбу за пролазак у другу фазу такмичења.

Иранцима је ово пето учешће на Светском првенству. До сада су у својој историји успели да савладају само Сједињене Америчке Државе на Мундијалу у Француској 1998. године. Ипак, ово је тим у који се заиста много верује и највећи проблем му представља то што су му ривали Португалија и Шпанија, што због објективне разлике у квалитету, што због знатно већег искуства на великим турнирима.

АЗМУН И ЈАХАНБАКШ ГЛАВНЕ ЗВЕЗДЕ, ТАРЕМИ СПЕЦИЈАЛНО ОРУЖЈЕ!

ГОЛМАН НА 11 УТАКМИЦА НИЈЕ ПРИМИО ГОЛ

Иако има само 23 године, Сардар Азмун је израстао у великог лидера иранског националног тима. Популарни Ирански Меси постигао је 23 гола на 31 утакмици у репрезентацији, односно чак 11 на 14 мечева у две фазе квалификација за Светско првенство у Русији. Иза себе има и неколико озбиљних сезона у руској Премијер лиги, у коју се отиснуо још 2013. године као највећа нада иранског фудбала у протеклој деценији. Прошле сезоне је постигао 12 голова у Ростову, а ове пет на 28 мечева за Рубин.

Слична је прича и с фантастичним дриблером Алирезом Јаханбакшом, који је након пет година у холандском фудбалу коначно спреман да потврди квалитет и у некој јачој европоској лиги. У квалификацијама за Мундијал дао је тек два гола, делује као да му Кеироз још увек није пронашао идеалну позицију у тиму, али би свој вансеријски таленат могао да потврди баш на Мундијалу.

Њих двојица јесу највеће звезде са ове тачке гледишта, али се потпуно неоправдано запоставља Меди Тареми. Голгетер Ал Гарафе је два пута узастопно изабран за иранског фудбалера године. У питању је озбиљан мајстор, несташног карактера, који није познат широј јавности због чињенице да је још увек „заробљен“ у азијском фудбалу. Ипак, сада је тренутак да покаже да је незаслужено у сенци Азмуна иЈаханбакша.

Пажњу ће вам сигурно привући и голман Персеполиса Алиреза Беиранванд, који на први поглед делује помало незграпно, јер са своја 192 центиметра и широким распоном руку одудара од осталих Иранаца. У питању је голман који може да скине сваку лопту с рашљи свог гола. Ипак, има одређени проблем с ниским лоптама, али не превелики. Многи сматрају да им је он најслабија тачка, али се не бисмо сложили са тим. Чињеница да на 11 од 12 утакмица није примио гол у квалфикацијама највише говори о његовим квалитетима.

НЕКА СЕ КАРЛОС ОПРОСТИ КАО ХЕРОЈ!

Карлос Кеироз, човек са много искуства из највећих европских клубова као што су Манчестер Јунајтед и Реал Мадрид, пронашао је себе у Ирану, где темељно развија овај национални тим већ седам година. Његово схватање фудбала изузетно прија Иранцима, који су добили препознатљив систем игре и јасан печат, који недостаје и многим квалитетнијм селекцијама. Ипак, његова мисија ће на крају овог турнира бити завршена. Одлази након Мундијала, сви верују као велики херој нације.

Португалац је признао и да је размишљао о томе да након Мундијала заврши тренерску каријеру и посвети се породици, али уколико би са још неком селекцијом успео да се домогне Светског првенства, постао би први тренер у историји фудбала који је пет пута успевао кроз квалификације да доведе националне тимове до завршнице. Прича се да има две различите понуде, једну из Африке и једну из Азије.

У последњим припремним утакмицама против Турске и Литваније није много комбиновао, нити компликовао. Оно што је уигравао током квалификација, биће виђено и на Мундијалу. То су уосталом и одлике искусних тренера, који се не одричу свог система преко ноћи. Код њега нико, па ни највеће звезде попут Азмуна или Јаханбакша нема право да искочи у први план. Сви раде за тим. То је њихова основна снага.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар