SP, predstavljamo - Iran: Tvrdo, ali i mnogo brzo!

Ne ponižavajte ih i ne potcenjujte, igraju odličan fudbal! Keiroz je sa svojom selekcijom napravio iskorak u odnosu na prethodni veliki turnir, tim za razliku od pre četiri godine deluje znatno kompaktnije, napravljen je idealan spoj mladosti i iskustva.

Fudbal 12.06.2018 | 10:15 Za prosečnog ljubitelja fudbala Iran je verovatno jedna od najslabijih selekcija na celom turniru. To možda na prvi pogled deluje tako, ali se mora imati na umu da je selektor Karlosa Keiroza od ove reprezentacije napravio kompaktan tim, čija glavna oružja, kontranapad i brza transformacija iz čvste odbrane, mogu da budu pogubni za mnoge protivnike.

Iran je bio neporažen u veoma dobroj grupi azijskih kvalifikacija gde su se nalazili Južna Koreja i Katar, a na kraju je takmičenje okončao sa samo dva primljena gola na ukupno 10 utakmica, što dovoljno govori koliko su pedantni u defanzivi.

Svojom odbrambenom formacijom trudiće se da frustriraju protivnika i nateraju ga da uđe u nervozu, nešto slično kao što su uradili Argentini pre četiri godine u Brazilu. Ipak, Keiroz je sa svojom selekcijom napravio iskorak u odnosu na prethodni veliki turnir, jer su Iranci sada konkrentniji u napadu. Tim za razliku od pre četiri godine deluje znatno kompaktnije, napravljen je idealan spoj mladosti i iskustva.

Od ove selekcije nećete često videti da kontroliše loptu i vezuje dvocifreni broj pasova na sredini terena, jer prosto nema dovoljno kreativnih igrača na sredini terena za to, a s druge strane je vrlo svesna svog najvećeg kvaliteta i radiće isključivo ono što joj najbolje ide od ruke. Koristiće svaki trenutak da pošalju brzu loptu prema svojim brzim i talentovanim napadačima, a tu se pre svega misli na Sardara Azmuna iAlirezu Jahanbakša.

PETORICA U VEZI, SUŽAVANJE PROSTORA I JURIŠ U KONTRANAPAD!

Političke tenzije napravile su im brojne probleme u pripremama za Mundijal, gde su malo ispali iz ritma, što se moglo videti i u utakmici s objektivno slabašnom Litvanijom. Zbog sankcija, Najki im nije isporučio opremu za Svetsko prvenstvo, suočeni su sa nizom brojnih nepravdi, ali bi to, s druge strane, nakon nezadovoljstva moglo da utiče i na to da im proradi sportski inat, pa da nadmaše svoje objektivne mogućnosti.

Protiv Španije i Portugalije će se braniti. I to mnogo. Keiroz će u formaciji 4-5-1 (ili 4-2-3-1) maksimalno suziti prostor između odbrane i veznog reda kako bi pokušao da smanji protok lopte protivnika u najvećoj meri i što pre oduzme loptu rivalu, a onda će uslediti dubinski pas u prostor, transformacija u 4-1-4-1, pa šta bog da. Ta defanziva će biti još drastičnije izražena ukoliko se ostvari pobeda protiv Maroka na startu turnira, jer bi se potom ušlo u ravnopravnu borbu za prolazak u drugu fazu takmičenja.

Irancima je ovo peto učešće na Svetskom prvenstvu. Do sada su u svojoj istoriji uspeli da savladaju samo Sjedinjene Američke Države na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine. Ipak, ovo je tim u koji se zaista mnogo veruje i najveći problem mu predstavlja to što su mu rivali Portugalija i Španija, što zbog objektivne razlike u kvalitetu, što zbog znatno većeg iskustva na velikim turnirima.

AZMUN I JAHANBAKŠ GLAVNE ZVEZDE, TAREMI SPECIJALNO ORUŽJE!

GOLMAN NA 11 UTAKMICA NIJE PRIMIO GOL

Iako ima samo 23 godine, Sardar Azmun je izrastao u velikog lidera iranskog nacionalnog tima. Popularni Iranski Mesi postigao je 23 gola na 31 utakmici u reprezentaciji, odnosno čak 11 na 14 mečeva u dve faze kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji. Iza sebe ima i nekoliko ozbiljnih sezona u ruskoj Premijer ligi, u koju se otisnuo još 2013. godine kao najveća nada iranskog fudbala u protekloj deceniji. Prošle sezone je postigao 12 golova u Rostovu, a ove pet na 28 mečeva za Rubin.

Slična je priča i s fantastičnim driblerom Alirezom Jahanbakšom, koji je nakon pet godina u holandskom fudbalu konačno spreman da potvrdi kvalitet i u nekoj jačoj evroposkoj ligi. U kvalifikacijama za Mundijal dao je tek dva gola, deluje kao da mu Keiroz još uvek nije pronašao idealnu poziciju u timu, ali bi svoj vanserijski talenat mogao da potvrdi baš na Mundijalu.

Njih dvojica jesu najveće zvezde sa ove tačke gledišta, ali se potpuno neopravdano zapostavlja Medi Taremi. Golgeter Al Garafe je dva puta uzastopno izabran za iranskog fudbalera godine. U pitanju je ozbiljan majstor, nestašnog karaktera, koji nije poznat široj javnosti zbog činjenice da je još uvek „zarobljen“ u azijskom fudbalu. Ipak, sada je trenutak da pokaže da je nezasluženo u senci Azmuna iJahanbakša.

Pažnju će vam sigurno privući i golman Persepolisa Alireza Beiranvand, koji na prvi pogled deluje pomalo nezgrapno, jer sa svoja 192 centimetra i širokim rasponom ruku odudara od ostalih Iranaca. U pitanju je golman koji može da skine svaku loptu s rašlji svog gola. Ipak, ima određeni problem s niskim loptama, ali ne preveliki. Mnogi smatraju da im je on najslabija tačka, ali se ne bismo složili sa tim. Činjenica da na 11 od 12 utakmica nije primio gol u kvalfikacijama najviše govori o njegovim kvalitetima.

NEKA SE KARLOS OPROSTI KAO HEROJ!

Karlos Keiroz, čovek sa mnogo iskustva iz najvećih evropskih klubova kao što su Mančester Junajted i Real Madrid, pronašao je sebe u Iranu, gde temeljno razvija ovaj nacionalni tim već sedam godina. Njegovo shvatanje fudbala izuzetno prija Irancima, koji su dobili prepoznatljiv sistem igre i jasan pečat, koji nedostaje i mnogim kvalitetnijm selekcijama. Ipak, njegova misija će na kraju ovog turnira biti završena. Odlazi nakon Mundijala, svi veruju kao veliki heroj nacije.

Portugalac je priznao i da je razmišljao o tome da nakon Mundijala završi trenersku karijeru i posveti se porodici, ali ukoliko bi sa još nekom selekcijom uspeo da se domogne Svetskog prvenstva, postao bi prvi trener u istoriji fudbala koji je pet puta uspevao kroz kvalifikacije da dovede nacionalne timove do završnice. Priča se da ima dve različite ponude, jednu iz Afrike i jednu iz Azije.

U poslednjim pripremnim utakmicama protiv Turske i Litvanije nije mnogo kombinovao, niti komplikovao. Ono što je uigravao tokom kvalifikacija, biće viđeno i na Mundijalu. To su uostalom i odlike iskusnih trenera, koji se ne odriču svog sistema preko noći. Kod njega niko, pa ni najveće zvezde poput Azmuna ili Jahanbakša nema pravo da iskoči u prvi plan. Svi rade za tim. To je njihova osnovna snaga.

Izvor: mozzartsport