Скенер: Радоњић се намеће, Блеки одличан, Митар одсјечен...

"Без панике", "није драма", "то је нормално на припремама" су биле речи фудбалера и селектора Србије после пораза од Чилеа у Грацу 1:0.

Фудбал 05.06.2018 | 19:45 Наравно, пораз у пријатељској утакмици не значи ништа, али није баш ни ствар за игнорисање када се деси на једној од само две провере и то мање од две недеље пред Светско првенство.

Крстајић је остао веран својој најави да ће извести комбинован састав на терен Меркур Арене, дао је шансу неколицини момака који су претходних месеци и година ретко или нису уопште играли за репрезентацију, а док су неки оправдали очекивања, други су подбацили.

Ипак, генерално гледано, највећи видљив проблем у Грацу био је то што се учесник Светског првенства 13 дана пред први наступ на Мундијалу ослања на голмана који је ретко бранио у последњих неколико месеци и на скоро потпуно неуигран штоперски тандем и уопште комплетну задњу линију.

Док је Стојковић са неколико сјајних интервенција по ко зна који пут помогао свом тиму да остане резултатски у игри и опет утишао срамне повике "Мустафа" са трибина од стране својих "навијача", а млади Никола Миленковић више него солидно обавио свој део посла испред њега у свом првом наступу за Србију, толико позитивне речи не могу да се нађу за остатак тима, иако су Лука Миливојевић и Немања Радоњић, још један почетник који је играо и под притиском по некима незаслуженог позива, заслужили бар пролазне оцене за своје наступе.

Проблем је што је затајила осовина тима, момци који вреде на десетине милиона евра, од којих се очекује да коректно носе тим и када ништа не функционише.

Слабо је функционисала комуникација на десној страни између бека Антонија Рукавине и крила Андрије Живковића, али ни Жилета се нашим најистуренијим играчем Александром Митровићем који се у неколико наврата узалуд "отварао" за завршни пас.

Ништа поузданији није био ни онај који никад не сме да омане, капитен Александар Коларов, с којим је селектор Крстајић често комуницирао током меча, али углавном то није доносило резултат.

Душко Тошић је био задужен да буде стуб одбране, али није успевао да поузданим ставом и контролом лопте погура везни ред и повећа самопоуздање тима, што је у савременом фудбалу често и круцијална ствар приликом "сламања" ривала.

Што се тиче креативне линије ни ту није било превише инспирације, Адем Љајић уз подршку Марка Грујића и Миливојевића није успевао да створи "простор" за одсеченог Митровића.

Улазак момака који ће бити "икс-фактор" у Русији, Матића и Милинковић-Савића је значајно размрдао екипу у другом делу меча, било је најава сјајних потеза и комбинација које би могле да донесу резултат, али деловали су превише ноншалантно, па је опет изостао тај кључни и једини битни завршни пас.

А о игнорисању новинара, јединог моста између играча и навијача због којих се ваљда и игра фудбал, а који су за овај "бомбастични" тандем бити потпуно невидљиви, не треба трошити ни реч. Пре свега што добро знамо какве су њихове обавезе према нашим колегама у Енглеској и Италији.

Овај меч је генерално гледано много подсетио на дуел са Мароком у марту у Торину, када је цео тим деловао безидејно и немоћно, али што је још мање прихватљиво понекад и безвољно, ако се има у виду да су играчи редом најављивали да ће "гинути" за нацинални дрес како би се достојно представили у Русији. Јер очекује се да се "гине" и у пријатељској утакмици, не само у борби за бодове.

То можда и не би било толико очигледно да нисмо могли управо ту врлину да видимо у игри и у ставу Чилеанаца, који ће предстојеће лето провести испред малих екрана када је у питању Мундијал.

Иако их не чека наступ на најважнијем фудбалском турниру који постоји, били су агресивнији, ангажованији, уигранији, конкретнији, опаснији, амбициознији, мотивисанији.

Сумма сумммарум, било је и добрих и лоших детаља, руку на срце више забрињавајућих, било је проблема у свим линијама тима, лопта је сувише често ишла уназад уместо ка голу ривала.

За сада ћемо остати на ономе с почетка да не треба драмити и бринути због једне припремне утакмице, иако оно што смо видели у Грацу није ни назнака за неки оптимизам.

Да је најважније да се кроз те грешке и проблеме изгради компактан тим и конкретна игра и да "Орлови" буду на нивоу који се очекује тамо где је најпотребније, у Самари, Калињинграду и Москви.

Да ли је понедељак вече у Грацу био само корак уназад због два унапред видећемо у суботу, када оваква игра и приступ не смеју да се види ни у промилима, јер није Костарика ни приближно слаба како многи мисле.

Владимир Стојковић 7 – са неколико парада спречио 0:2 средином другог полувремена и оставио тим у игри, код гола није имао шансе, посебно што му је и саиграч Матић засметао приликом шута Марипана.

Антонио Рукавина 6 – доста проблема са Фернандесом који га је потпуно спречио да помогне Живковићу у нападу.

Никола Миленковић 6,5 – за деби – одличан. Показао је шта значи редовно играње у Серији А. Иако потпуно неисукусан показао је више него зрелу игру испред Стојковића и најавио да ћемо имати поузданог штопера у будућности.

Душко Тошић 6,5 – није оправдао похвале које је добијао због наступа у Бешикташу ове сезоне. Треба имати у виду да није ни лако бити кључни штопер само неколико месеци након што није ни био део тима, али се свакако очекивао поузданији наступ у Грацу.

Александар Коларов 6 – капитен је често помагао у офанзиви, штавише, био често опаснији од нападача, али он је пре свега бек, а одбрана је доста трпела против Чилеа због њега.

Лука Миливојевић 6,5 – можда и најпоузданији у везном реду против Чилеа, пресекао је доста напада против агресивног ривала, али је изостао допринос у креативном делу игре.

Марко Грујић 6 – сам каже да му је ово био најбољи наступ за репрезентацију, то ће врло лако надмашити у сваком следећем. Сувише је успоравао проток лопте када ју је имао у ногама, фрустрирао све окретањем леђа нападу и повратним пасовима који су сакатили офанзивне могућности.

Андрија Живковић 6 – можда и најслабија карика у првих 45, врло лоша комуникација и са "партнером" на десној страни из одбране Рукавином, али и са Митровићем који је зависио од његових реакција.

Адем Љајић 6 – мало је недостајало да буде асистент, али Радоњић није искористио једну од најбољих ситуација нашег тима на мечу. Осим тога, још само једна употребљива дубинска лопта, али од њега се очекује да константно "сервира" шансе саиграчима.

Немања Радоњић 6,5 – многи ће рећи ништа посебно, али момак који је био можда и под највећих притиском јер га нису сви очекивали у овом тиму је показао много више од других. Био је најконкретнији у завршници, која је показала да му је неопходно само искуство да буде оно што се од њега очекује још од малих ногу. То је препознао и Саша Или који га је приликом измене поздравио аплаузом. Свакако потенцијални Крстајићев "џокер" у Русији.

Александар Митровић 6 – потпуно одсечен од везног реда, није успевао да отвори простор саиграчима, иако је одлично чувао лопту када ју је имао у ногама. Међутим, од њега се очекује само једно – голов. Ипак, Фуламова "гол машина" није запретила голу Чилеа. У његову одбрану, последњи је завршио сезону, а сигурно и даље осећа последице умора и емотивне испражњености након што је изборио Премијер лигу са својим тимом на Вемблију.

Резерве

Немања Матић 6 – током 45 минута на терену у другом полувремену је осетно покренуо игру нашег тима, повезао линије, али је засметао Стојковићу приликом гола ривала.

Сергеј Милинковић-Савић 6 – био је ово меч на којем се очекивало да покаже зашто га медији процењују на 100 милиона евра. На тренутке је деловао превише опуштено, али је на крају имао најбољу шансу за гол. Ипак, није учинио оно на шта нас је навикао у дресу Лација.

Душан Тадић 5,5 – није то био играч који редовно асистира у Премијер лиги. Невидљив, надамо се да је у питању само лоше вече.

Филип Костић 5,5 – ни његов улазак није унео преко потребну агресивност и продорност по боковима.

Милан Родић / – тек десетак минута на терену није било довољно да стекнемо конкретан утисак о његовом наступу.

Лука Јовић / – имао је још мање времена да покаже своје квалитете.

Селектор Младен Крстајић 5,5 – нико није очекивао да ће Србија да "меље" у Грацу, али оно што смо могли да видимо је забрињавајуће. Када тим не делује као тим, када нема конкретне игре и система, онда је селектор тај који је једини одговоран. Можда је он видео нешто што ми нисмо, али то ће показати Боливија у суботу.

Извор: Б92