Научници пронашли начин да учине хемотерапију успјешнијом

Већина живих организама: људи, животиња, биљака, гљивица, па чак и неке врсте бактерија, имају унутрашњи циркадијални сат који управља биохемијским, физиолошким и бихевиоралним функцијама током 24 сата.

Здравље 31.05.2018 | 13:16 Тај сат регулише сан, ходање, нивое хормона, телесну температуру, откуцаје срца и притисак, као и стотине других фактора. Научници из Санкар лабораторије са Универзитета Северне Каролине утврдили су да неки лекови боље делују у различито доба дана, пише Тхе Цонверсатион. 

Њихова лабораторија проучава како циркадијални ритам утиче на обнављање ћелијске ДНК, процес у коме група ензима путује кроз ДНК поправљајући оштећења које настају услед ултраљубичастог зрачења и хемијских материја које мењају ДНК. 

Без тих важних ензима, наше ћелије би акумулирале мутације ДНК што може да доведе до карцинома и других болести. Разумевање повезаности телесног ритма и опоравка ДНК је важно, јер је све више доказа да је циркадијални ритам, који лоше функционише, повезан са гојазношћу и епилепсијом, несаницом и сезонским афективним поремећајима. 

Лабораторија Санкар је истраживала како циркадијални ритам утиче на обнављање ДНК током давања лека против карцинома - цисплатина. Цисплатином се лечи већи броја врста карцинома чврстог ткива, карцином тестиса, јајника, плућа и дојке. Лек убија карцином оштећујући ДНК канцерогених ћелија. Нужно, исто тако, оштећује и ДНК здравих ћелија, проузрокујући озбиљне нуспојаве које често терају лекаре да промене начин лечења. 

Оштећења ДНК и здравих и болесних ћелија, проузрокована леком, се обнављају. Успешно лечење захтева циљање канцерогених ћелија, да би им се оштетио ДНК онда када су болесне ћелије најмање способне за репарацију, а да се што више поштеди здраво ткиво.

Стратегија је да се лек даје у одређено време и потом се посматра шта се догађа, у покушају да се установи у које време пацијент има највише користи од лека уз најмање попратних ефеката. Ови експерименти нису били посебно успешни, пошто избор времена није био заснован на ономе што се догађа унутар ћелије, преноси Телеграм. 

Тим Санкар лабораторије пратио је шта се догађа у бубрезима и јетри мишева који су примали цисплатин током 24 сата. 

Открили су који ген, узрочник карцинома, односно ген за превенцију карцинома, се репарира у које доба дана. Установили су да је најбоље време за давање хемотерапије онда када здраве ћелије могу поново ефикасно да изграде ДНК, а када се ћелије тумора слабо опорављају. 

Научници се надају да ће ово откриће на лабораторијским мишевима моћи да се преслика на људе и да се тако утврди оптимално време давања хемотерапије. Поступак синхронизације узимања лека са циркадијалним ритмом канцерогених ћелија назван је хронохемотерапија. 

Научници верују да би се, уз овакав ефикаснији третман са персонализиованим биолошким сатом, поправио проценат преживљавања људи оболелих од карцинома.

Б 92
фото:интернет