''Балкан спрега политике и вјере''

Државни секретар САД Мајк Помпео представио је у Вашингтону Годишњи извјештај о стању религијских слобода у свијету.

Свијет 30.05.2018 | 13:45 У извјештају који анализира 2017. годину детаљно се истиче стање религијских слобода у преко 200 земаља и територија широм свијета и наводе се акције и политике које изводе САД како би подржале ову, како је истакнуто, суштинску вриједност Америке у фундаментално људско право, преноси Радио Слободна Европа.

Истакнуто је да су два кључна приоритета администрације америчког предсједника Доналда Трампа смањење тероризма и повећање економије и да се кроз повећање и побољшање питања стања религијских слобода позитивно утиче на оба ова кључна приоритета.

Помпео је подсјетио да је 2018. година која обиљежава двије важне годишњице: прва је 20 година од усвајања Закона о вјерским слободама у америчком Конгресу и друга, 70 година од Декларације о људским правима која у себи садржи право на практиковања и изражавање вјерских слобода као једно од фундаменталних права сваког појединца на планети земљи.

Шта пише о Србији

У дијелу извјештаја који се бави Србијом, најприје се констатује да је Уставом гарантовано право на слободу религије као и на испољавање религије индивидуално или са другима, приватно или јавно и да се та слобода може ограничити уколико су угрожени животи људи или сачувала сигурност.

Америчка влада процјењује да у Србији живи око 7,1 милион становника, а према попису из 2011. 85 посто су православци, пет посто католици, три посто муслимани сунити те један посто протестанти. Осталих шест посто су Јевреји, будисти, агностици, атеисти и други. Католици су углавном Мађари и Хрвати који живе у Војводини, муслимани су Бошњаци који живе на Санџаку те Албанци у јужној Србији те Роми који живе у цијелој земљи.

Истиче се да су неке мањинске религијске заједнице протестовале због дискриминације и проблема код регистрације, те проблема с регистрацијом имовине, ослобађањем од плаћања пореза и слично које произлази из правног статуса. Стате Департмент наводи и да власти не чувају евиденције о религијски мотивисаним нападима, а ријетке су и пријаве појединих религијских организација.

Само регистроване заједнице имају право на изградњу нових вјерских објеката, на власништво, реституцију или државну помоћ, банковни рачун или ослобађање од неких пореза, а мањинске се жале да та права немају.

Наводи се и да јеврејска и исламска вјерска заједница имају пробелме с реституцијом одузете имовине, а да та питања нико не жели да ријеши. Такође, подсјећа се да је сатанак на ту тему имао и амерички амбасадор у Србији са предсатвницима неких вјерских заједница у Србији.

Такође, у Србији је, како се још наводи, присутна ревизија историје односно на настављена је ебате о улози Милана Недића, колаборационисте током нацистичке окупације.

На Косову неједнак однос према свима

Стејт департмент констује да на Косову закон не допушта религијским скупинама да се региструју као правни субјекти што им ствара препреке за обављање њихових послова.

Религијске заједнице се углавном жале да се општинске власти не односе једнако према њима те да имају проблема с питањима власништва и мјестима за сахрањивање. Осим жалби упућених из Српске православне цркве, прије свега због напада на објекте и вјернике, бројне су и жалбе тамошње Исламске заједнице посебно везано за запошљавање побожних муслимана у јавном сектору.

Наводи се и да је забиљежен 21 напад на објекте Исламске заједнице, 20 на објекте Српске православне цркве и три напада на објекте Католичке цркве. Бројне су и жалбе из Протестантске цркве која тешко добија дозволе за иградњу објеката те је у неједнаком положају у односу на друге четири “традиционалне религијске заједнице” по питању ослобађања од плаћања пореза и других бенефиција.

Стејт департмент, као и у случају осталих земаља Западног Балкана, наводи да су религија и етничка припадност често повезани и да су етнички Албанци на Косову углавном муслимани који припадају ханафијској сунитској школи, док су неки католици и протестанти, а да Срби припадају Српској православној цркви.

Извор: РСЕ