Ђукић: Да ли ћу наставити - не зависи од мене!

У интервјуу за ТВ Партизан шеф струке црно-белих неколико пута истакао да верује у свој рад, да се не плаши било чега што долази и да не пристаје да буде "у шемама". "А у овој проклетој Србији то морате бити. . . "

Фудбал 27.05.2018 | 19:00 Тренер Партизана Мирослав Ђукић и његови играчи насмејани су завршили сезону, са трофејом Купа Србије у рукама.

У осврту на урађено у такмичарској 2017/18, шеф струке црно-белих минулој години у Хумској даје највишу оцену, истакавши у први план "европско пролеће" и освајање трофеја Купа, који је Партизан први пут освојио трипут узастопно у клупској историји.

У интервјуу за ТВ Партизан, Ђукић се осврнуо на период у којем је дошао у клуб, после одласка свог претходника Марка Николића - освајача "дупле круне".

"Доћи у Партизан после дупле круна била је лудост. Знате да ће то бити тешко поновити и остварити. Све мање што узмете после тога биће критиковано, стављано под лупу. Веровао сам у себе и свој рад и дошао сам, јер сматрам да можемо да направимо добре ствари, Партизан који ће на дуге стазе радити добро, да ћемо оформити игру, стил, начин и то успети да радимо на дуге стазе. У том процесу има падања, дизања, али уз играње на три фронта се у 72 године Партизана освојила само једна титула. И припремљене екипе тешко поднесу тај терет, а камоли Партизан који није припремљен на то. Дакле, била је ово врхунска сезона, у којој си на два фронта био успешан".

Ђукић је посебно истакао и зараду од наступа у Европи.

"И поред тога клуб је зарадио осам милиона евра, лансирали смо младе играче, заузели смо у лиги друго место... Одлична сезона. Било је ту падања, дизања, у томе мењамо фигуре ко може да нам да ту игру, ко не може и то је сасвим нормалан процес. Да ли ћу ја наставити тај процес - не зависи од мене, али се не плашим. И даље имам ту визију и причам 'ми смо Партизан". Сад, неки ме критикују да говорим 'ми смо Партизан', а да после утакмице говорим да нисмо имали карактер. То је процес који траје, где екипа треба да у својој глави буде константна, да 90 минута ради".

Шеф струке Партизана рекао је да ни у једном тренутку није хтео да сваљује кривицу на другога.

"Само сам се трудио да извучем максимум из сваког играча. Да из онога што имам покушавам да направим најбољи склоп, да извучем максимум из сваког од њих, без кукања. Најлакше би ми било у Манчестеру, да имам буџет од 200-300 милиона и да онда идем да купим најбољег левог или десног бека. Овде морамо да правимо, а будућност Партизана је да прави играче, да их продаје. Од чега клуб да живи? Од новца УЕФА или од играча.... Немамо овде спонзоре, телевизије да нам дају милионе, већ морамо да правимо играче, а ове године смо лансирали три играча (Ђерлек, Марковић и Цуцин, навео је и њихова имена). Не жалимо се ни на кога, што нам нема једнога или другога. Немам проблем да прихватам критике на себе и што нам дају пуно голова и што не дајемо голове. То покушавам да санирам, да сведем и да то буде што боље. Не тражим кривце ни у Илиеву, ни у Вучелићу, ни у Вазури, већ покушавам да поправим све што боље могу и да играмо како Партизан налаже".

"Највише нас је одржао поштен однос, није нас интересовало ни ко је Сума, ни Тошке, ни Маре, већ је играо ко је био најбољи. Играчи су то схватили. Ко је највише давао за екипу - тај је играо и онда су давали све од себе да уђу у '11'. У једном моменту је играо Милета, у другом је Антонов видео шансу. Пантићу нисмо ништа поклонили, искористио је шансу, прилику, оријентисали смо га и он је почео да даје врхунске резултате. Није било привилегованих, а са много страна смо били разбијени. Од трећег кола смо били терани, од тада је било 'Ђукићу одлази', по штампи се проламало ко долази за тренера. Имали смо свлачионицу и себе. То је била конекција која нас је одржала док је све остало пуцало по нама. Примали смо ударце, издржавали и нисмо дозвољавали да се дира у свлачионицу, то ништа није могло да поремети. У неком моменту смо се осетили самим, скупили смо се једни уз друге и изгурали смо сезону. То је била главна поента".

Упитан за "кампању која се водила против њега", Ђукић је одговорио...

"У овој проклетој Србији морате да будете 'ушемљени'. У шеми да будете са неким. Ђукић не припада никоме. Две године сам у Партизану и две године сам критикован. У две године нико није похвалио Ђукића. И кад се играо најлепши фудбал нико није скандирао 'Ђукићу мајсторе', нити се то протезало по новинама. Није ни сад. И на овај интервју сам дошао јер вас уважавам, али нисам од људи који ће доћи на телефонски позив. То не прихватам, а у Србији се то не толерише. Морате да будете пријатељ са дежурним новинаром, а то не желим. Свој сам човек, остварен сам и радим свој посао. Нисам овде дошао ни да убедим Вучелића да сам за Партизан. Нисам његов пријатељ, већ сам војник Партизана и за Партизан све радим. Ако треба - ухватићу играча за гушу да се бори". 

У даху је додао...

"Нисам ничији човек, не припадам никоме, а то у овој Србији некоме смета, некоме је сујета повређена што му се Ђукић не јави да причамо. Не причам ни са ким и нека изађе неки новинар да каже да прича са Ђукићем. Не, већ мора преко Биље (Обрадовић, портпарола), да дође до мене. Нико не може да добије састав, према свима сам исти, коректан, поштен, али то овде не пролази. Требало би да вас зовем, да причамо, да водим на ручак, а то се овде не прашта. Не припадам навијачким групама, никоме - ни Вучелићу, ни Вазури, ни Скоробаћу, ни Бану Златиборцу, ни Кети. Ни управном одбору. Припадам Партизану и ништа друго. Имам поштен однос и не плашим се никога. Кад радите поштено не плашите се никога и немам ни коме да се удварам, ни да се клиберим, ни да будем симпатичан. Свој сам човек, али обожавам поштене људе, који то знају да цене".

Ђукић је открио и из чега "црпи" снагу.

"Моја снага је онај Телеоптик, кад видим да је оном портиру на вратима тешко када смо изгубили и да са мном то проживљава. Када Нада куварица хоће да плаче што по новинама излази то да хоће да ме терају. Када видиш те обичне људе, онога што сређује терен и што му је жао што је таква ситуација, што немамо подршку. Живим за људе из обезбеђења који кажу 'Ђука уз тебе смо, желимо ти све најбоље'. За те људе живим, за њихову срећу".

Ђукић је рекао да има веру у играче, да је спреман да их "истрпи" када је потребно или да их "сачува" на клупи када процени да је то неопходно.

"Ако бисмо мењали увек некога када доживи пад, онда бисмо ушли у лудило у којем нема континуитета", објаснио је он и као пример истакао Марка Јанковића, Немању Милетића и Мирослава Вулићевића.

"Вуле је искусан играч, није као Ђерлек, кога замените јер је млад и тешко ће се вратити. Вуле је искусан и вратиће се у меч. Он неће дозволити да га избаци то што га је неко претрчао у првој утакмици (полуфинала Купа против Чукаричког). Он може да се врати и враћа се и у следећој утакмици је перфектно чувао тог играча Чукаричког. Да је опет тај играч дао гол рекли би: 'Види овог коња што ставља опет Вулићевића да чува онога'. Преузели смо одговорност и Вулићевић је без проблема сачувао тог играча. Дешавају се и лоше утакмице, то је саставни део игре. Не можете да кажњавате играча изменом сваки пут када уради нешто лоше".

За крај интервјуа, Ђукић је још једном поручио да је спреман да настави започето, објаснивши да екипа под његовим вођством сада не би пролазила кроз "упознавање", већ кроз "надограђивање".

"Нисам дошао овде да бих своју каријеру 'лансирао' и отишао. Дошао сам овде да радим, не бојим се рада, изазова, биће тешко у квалификацијама за Лигу Европе. Иако смо повлашћени биће то опет добри, јаки противници, где ће свака утакмица бити '50-50' одсто. Не плашим се тих ствари, верујем у себе, у своју екипу, у своју визију фудбала. Сматрам да у том процесу ови играчи још надолазе, а играчи ће сада надоградити на урађено. Они знају шта хоћу, како браним, како нападам и нема рада испочетка. Сад знају напамет како играм и надовезујемо на те ствари. То је велики плус у свему томе. Али о том - потом. Не плашим се ничега. Са својим радом идем пред свет. То је моја лична карта", подвукао је Ђукић у интервјуу за ТВ Партизан.

Извор: мондо.рс