Đukić: Da li ću nastaviti - ne zavisi od mene!

U intervjuu za TV Partizan šef struke crno-belih nekoliko puta istakao da veruje u svoj rad, da se ne plaši bilo čega što dolazi i da ne pristaje da bude "u šemama". "A u ovoj prokletoj Srbiji to morate biti. . . "

Fudbal 27.05.2018 | 19:00 Trener Partizana Miroslav Đukić i njegovi igrači nasmejani su završili sezonu, sa trofejom Kupa Srbije u rukama.

U osvrtu na urađeno u takmičarskoj 2017/18, šef struke crno-belih minuloj godini u Humskoj daje najvišu ocenu, istakavši u prvi plan "evropsko proleće" i osvajanje trofeja Kupa, koji je Partizan prvi put osvojio triput uzastopno u klupskoj istoriji.

U intervjuu za TV Partizan, Đukić se osvrnuo na period u kojem je došao u klub, posle odlaska svog prethodnika Marka Nikolića - osvajača "duple krune".

"Doći u Partizan posle duple kruna bila je ludost. Znate da će to biti teško ponoviti i ostvariti. Sve manje što uzmete posle toga biće kritikovano, stavljano pod lupu. Verovao sam u sebe i svoj rad i došao sam, jer smatram da možemo da napravimo dobre stvari, Partizan koji će na duge staze raditi dobro, da ćemo oformiti igru, stil, način i to uspeti da radimo na duge staze. U tom procesu ima padanja, dizanja, ali uz igranje na tri fronta se u 72 godine Partizana osvojila samo jedna titula. I pripremljene ekipe teško podnesu taj teret, a kamoli Partizan koji nije pripremljen na to. Dakle, bila je ovo vrhunska sezona, u kojoj si na dva fronta bio uspešan".

Đukić je posebno istakao i zaradu od nastupa u Evropi.

"I pored toga klub je zaradio osam miliona evra, lansirali smo mlade igrače, zauzeli smo u ligi drugo mesto... Odlična sezona. Bilo je tu padanja, dizanja, u tome menjamo figure ko može da nam da tu igru, ko ne može i to je sasvim normalan proces. Da li ću ja nastaviti taj proces - ne zavisi od mene, ali se ne plašim. I dalje imam tu viziju i pričam 'mi smo Partizan". Sad, neki me kritikuju da govorim 'mi smo Partizan', a da posle utakmice govorim da nismo imali karakter. To je proces koji traje, gde ekipa treba da u svojoj glavi bude konstantna, da 90 minuta radi".

Šef struke Partizana rekao je da ni u jednom trenutku nije hteo da svaljuje krivicu na drugoga.

"Samo sam se trudio da izvučem maksimum iz svakog igrača. Da iz onoga što imam pokušavam da napravim najbolji sklop, da izvučem maksimum iz svakog od njih, bez kukanja. Najlakše bi mi bilo u Mančesteru, da imam budžet od 200-300 miliona i da onda idem da kupim najboljeg levog ili desnog beka. Ovde moramo da pravimo, a budućnost Partizana je da pravi igrače, da ih prodaje. Od čega klub da živi? Od novca UEFA ili od igrača.... Nemamo ovde sponzore, televizije da nam daju milione, već moramo da pravimo igrače, a ove godine smo lansirali tri igrača (Đerlek, Marković i Cucin, naveo je i njihova imena). Ne žalimo se ni na koga, što nam nema jednoga ili drugoga. Nemam problem da prihvatam kritike na sebe i što nam daju puno golova i što ne dajemo golove. To pokušavam da saniram, da svedem i da to bude što bolje. Ne tražim krivce ni u Ilievu, ni u Vučeliću, ni u Vazuri, već pokušavam da popravim sve što bolje mogu i da igramo kako Partizan nalaže".

"Najviše nas je održao pošten odnos, nije nas interesovalo ni ko je Suma, ni Toške, ni Mare, već je igrao ko je bio najbolji. Igrači su to shvatili. Ko je najviše davao za ekipu - taj je igrao i onda su davali sve od sebe da uđu u '11'. U jednom momentu je igrao Mileta, u drugom je Antonov video šansu. Pantiću nismo ništa poklonili, iskoristio je šansu, priliku, orijentisali smo ga i on je počeo da daje vrhunske rezultate. Nije bilo privilegovanih, a sa mnogo strana smo bili razbijeni. Od trećeg kola smo bili terani, od tada je bilo 'Đukiću odlazi', po štampi se prolamalo ko dolazi za trenera. Imali smo svlačionicu i sebe. To je bila konekcija koja nas je održala dok je sve ostalo pucalo po nama. Primali smo udarce, izdržavali i nismo dozvoljavali da se dira u svlačionicu, to ništa nije moglo da poremeti. U nekom momentu smo se osetili samim, skupili smo se jedni uz druge i izgurali smo sezonu. To je bila glavna poenta".

Upitan za "kampanju koja se vodila protiv njega", Đukić je odgovorio...

"U ovoj prokletoj Srbiji morate da budete 'ušemljeni'. U šemi da budete sa nekim. Đukić ne pripada nikome. Dve godine sam u Partizanu i dve godine sam kritikovan. U dve godine niko nije pohvalio Đukića. I kad se igrao najlepši fudbal niko nije skandirao 'Đukiću majstore', niti se to protezalo po novinama. Nije ni sad. I na ovaj intervju sam došao jer vas uvažavam, ali nisam od ljudi koji će doći na telefonski poziv. To ne prihvatam, a u Srbiji se to ne toleriše. Morate da budete prijatelj sa dežurnim novinarom, a to ne želim. Svoj sam čovek, ostvaren sam i radim svoj posao. Nisam ovde došao ni da ubedim Vučelića da sam za Partizan. Nisam njegov prijatelj, već sam vojnik Partizana i za Partizan sve radim. Ako treba - uhvatiću igrača za gušu da se bori". 

U dahu je dodao...

"Nisam ničiji čovek, ne pripadam nikome, a to u ovoj Srbiji nekome smeta, nekome je sujeta povređena što mu se Đukić ne javi da pričamo. Ne pričam ni sa kim i neka izađe neki novinar da kaže da priča sa Đukićem. Ne, već mora preko Bilje (Obradović, portparola), da dođe do mene. Niko ne može da dobije sastav, prema svima sam isti, korektan, pošten, ali to ovde ne prolazi. Trebalo bi da vas zovem, da pričamo, da vodim na ručak, a to se ovde ne prašta. Ne pripadam navijačkim grupama, nikome - ni Vučeliću, ni Vazuri, ni Skorobaću, ni Banu Zlatiborcu, ni Keti. Ni upravnom odboru. Pripadam Partizanu i ništa drugo. Imam pošten odnos i ne plašim se nikoga. Kad radite pošteno ne plašite se nikoga i nemam ni kome da se udvaram, ni da se kliberim, ni da budem simpatičan. Svoj sam čovek, ali obožavam poštene ljude, koji to znaju da cene".

Đukić je otkrio i iz čega "crpi" snagu.

"Moja snaga je onaj Teleoptik, kad vidim da je onom portiru na vratima teško kada smo izgubili i da sa mnom to proživljava. Kada Nada kuvarica hoće da plače što po novinama izlazi to da hoće da me teraju. Kada vidiš te obične ljude, onoga što sređuje teren i što mu je žao što je takva situacija, što nemamo podršku. Živim za ljude iz obezbeđenja koji kažu 'Đuka uz tebe smo, želimo ti sve najbolje'. Za te ljude živim, za njihovu sreću".

Đukić je rekao da ima veru u igrače, da je spreman da ih "istrpi" kada je potrebno ili da ih "sačuva" na klupi kada proceni da je to neophodno.

"Ako bismo menjali uvek nekoga kada doživi pad, onda bismo ušli u ludilo u kojem nema kontinuiteta", objasnio je on i kao primer istakao Marka Jankovića, Nemanju Miletića i Miroslava Vulićevića.

"Vule je iskusan igrač, nije kao Đerlek, koga zamenite jer je mlad i teško će se vratiti. Vule je iskusan i vratiće se u meč. On neće dozvoliti da ga izbaci to što ga je neko pretrčao u prvoj utakmici (polufinala Kupa protiv Čukaričkog). On može da se vrati i vraća se i u sledećoj utakmici je perfektno čuvao tog igrača Čukaričkog. Da je opet taj igrač dao gol rekli bi: 'Vidi ovog konja što stavlja opet Vulićevića da čuva onoga'. Preuzeli smo odgovornost i Vulićević je bez problema sačuvao tog igrača. Dešavaju se i loše utakmice, to je sastavni deo igre. Ne možete da kažnjavate igrača izmenom svaki put kada uradi nešto loše".

Za kraj intervjua, Đukić je još jednom poručio da je spreman da nastavi započeto, objasnivši da ekipa pod njegovim vođstvom sada ne bi prolazila kroz "upoznavanje", već kroz "nadograđivanje".

"Nisam došao ovde da bih svoju karijeru 'lansirao' i otišao. Došao sam ovde da radim, ne bojim se rada, izazova, biće teško u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Iako smo povlašćeni biće to opet dobri, jaki protivnici, gde će svaka utakmica biti '50-50' odsto. Ne plašim se tih stvari, verujem u sebe, u svoju ekipu, u svoju viziju fudbala. Smatram da u tom procesu ovi igrači još nadolaze, a igrači će sada nadograditi na urađeno. Oni znaju šta hoću, kako branim, kako napadam i nema rada ispočetka. Sad znaju napamet kako igram i nadovezujemo na te stvari. To je veliki plus u svemu tome. Ali o tom - potom. Ne plašim se ničega. Sa svojim radom idem pred svet. To je moja lična karta", podvukao je Đukić u intervjuu za TV Partizan.

Izvor: mondo.rs