Анализа: Нормалан списак! И тачка.
Објективно, није ту било неких посебних изненађења.
Фудбал 24.05.2018 | 19:00
Били су то само неки од коментара јавности после именовања некадашњег Муслиновог помоћника на место кормилара фудбалске репрезентације Србије. Очекивала се - можда и прижељкивала - некаква хаотична листа којој ћемо истог секунда моћи да прилепимо епитет менаџерске.
А добили смо?
Сасвим нормалан списак. Ни мање, ни више од тога. Са неколико дилема које бисмо имали и да је Јоахим Лев лично на клупи.
Да ли је Милан Родић заиста испред Ивана Обрадовића? Да ли је Милош Вељковић поузданији штопер од Јагоша Вуковића? Да ли је требало да зове Душана Басту? Или је селектор био неправедан према Немањи Гудељу иНиколи Максимовићу? Да ли је Немања Радоњић заслужио да после једне сезоне - одличне ако смемо да приметимо - одмах буде уврштен у круг најбољих?
Нијансе. Ништа више од тога. У понекој ситуацији 50/50 бирао је човек који ће после свега по функцији одговарати за резултат. Ако буде добар пљуштаће хвалоспеви. Ако буде лош - пљуштаће критике. Али чак и у случају бродолома тешко да ће узрок тога бити што је ту Марко Грујић, а не Гудељ, или што је у Русији Лука Јовић, а не Александар Пешић...
Сви који су морали да буду на списку - ту су. Рачунајући и Сергеја Милинковића Савића кога је бивши селектор игнорисао. Највећа разлика у односу на нека ранија времена: приметно Крстајићево опредељење да форсира млађе играче, за разлику од Муслина који се понајвише ослањао на оне најискусније. Што је опет у складу са прокламованом идејом ФСС која је на удару делом баш зато што је и стигла са Теразија. Фудбалским функционерима овде се већ деценијама не верује. И није такав став увек неоснован, али није сад ни тема.
Него, да смо вас пре годину или две питали да ли сте за то да покушамо да са старијом генерацијом нападнемо пехар за првака света - а ваљда не морамо ни да појашњавамо колико је то нереално - или да у ватру гурнемо златне Орлиће, да правимо генерацију која ће да постави темеље једне нове селекције, ненавикнуте на поразе, шта бисте изабрали? Не сумњамо, могли смо тај глас народа и да ослушнемо овде на порталу МОЗЗАРТ Спорт, да би већински дигли руке за подмлађивање репрезентације и толико дуго чекано пружање шансе за све оне играче који су нам у млађим селекцијама доносили радост. За све оне који су извукли 100.000 људи на дочек шампионске титуле са Новог Зеланда и подсетили нас да ипак волимо фудбал.
Биће наравно замерки и приговора. Али сетимо се само најскоријих одлазака на планетарне смотре. Сетимо се Илије Петковића и сина му Душана. Није тада било ни Бранислава Ивановића, Бошка Јанковића, Милоша Красића, чланова оне генерације ’84 која је играла финале У21 Еура. Тада смо тражили млађе снаге.
Сетите се и Радосава Петровића пред Јужну Африку 2010? Вратите мало филм и видећете да се тада писало да је он на списку само зато што је му је менаџер Антићев син (што се наравно испоставило као сасвим нетачно). Па даље да је Владимир Дишљенковић сам изјављивао да је због Антића, сигурно омиљеног српског селектора од осамостаљења, узео украјинско држављанство. Да је Владимир Стојковић био у незавидној клупској ситуацији и да су га тада бранили само навијачи Црвене звезде?!
Наравоученије, приговора ће увек бити. Углавном по навијачкој опредељености, а и без тога важи она стара: колико становника - толико селектора. Можемо и сада у ситна цревца да анализирамо сваки избор појединачно, али великих контроверзи овде просто нема. Сви носиоци игре су ту, квалитет оних који су на ивици моћи ћете наравно да оспорите, али за свако име бисте подједнако лако могли да пронађете и образложење.
А резултат? Сасвим друга прича. Неће зависити само од списка, већ и од припрема, тактике, форме, хемије у тиму... Крстајићев рад тек ће стићи на ред. Ово је само почетак. И није лош.
Извор: моззартспорт
ФОТО: МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар