Analiza: Normalan spisak! I tačka.
Objektivno, nije tu bilo nekih posebnih iznenađenja.
Fudbal 24.05.2018 | 19:00
Bili su to samo neki od komentara javnosti posle imenovanja nekadašnjeg Muslinovog pomoćnika na mesto kormilara fudbalske reprezentacije Srbije. Očekivala se - možda i priželjkivala - nekakva haotična lista kojoj ćemo istog sekunda moći da prilepimo epitet menadžerske.
A dobili smo?
Sasvim normalan spisak. Ni manje, ni više od toga. Sa nekoliko dilema koje bismo imali i da je Joahim Lev lično na klupi.
Da li je Milan Rodić zaista ispred Ivana Obradovića? Da li je Miloš Veljković pouzdaniji štoper od Jagoša Vukovića? Da li je trebalo da zove Dušana Bastu? Ili je selektor bio nepravedan prema Nemanji Gudelju iNikoli Maksimoviću? Da li je Nemanja Radonjić zaslužio da posle jedne sezone - odlične ako smemo da primetimo - odmah bude uvršten u krug najboljih?
Nijanse. Ništa više od toga. U ponekoj situaciji 50/50 birao je čovek koji će posle svega po funkciji odgovarati za rezultat. Ako bude dobar pljuštaće hvalospevi. Ako bude loš - pljuštaće kritike. Ali čak i u slučaju brodoloma teško da će uzrok toga biti što je tu Marko Grujić, a ne Gudelj, ili što je u Rusiji Luka Jović, a ne Aleksandar Pešić...
Svi koji su morali da budu na spisku - tu su. Računajući i Sergeja Milinkovića Savića koga je bivši selektor ignorisao. Najveća razlika u odnosu na neka ranija vremena: primetno Krstajićevo opredeljenje da forsira mlađe igrače, za razliku od Muslina koji se ponajviše oslanjao na one najiskusnije. Što je opet u skladu sa proklamovanom idejom FSS koja je na udaru delom baš zato što je i stigla sa Terazija. Fudbalskim funkcionerima ovde se već decenijama ne veruje. I nije takav stav uvek neosnovan, ali nije sad ni tema.
Nego, da smo vas pre godinu ili dve pitali da li ste za to da pokušamo da sa starijom generacijom napadnemo pehar za prvaka sveta - a valjda ne moramo ni da pojašnjavamo koliko je to nerealno - ili da u vatru gurnemo zlatne Orliće, da pravimo generaciju koja će da postavi temelje jedne nove selekcije, nenaviknute na poraze, šta biste izabrali? Ne sumnjamo, mogli smo taj glas naroda i da oslušnemo ovde na portalu MOZZART Sport, da bi većinski digli ruke za podmlađivanje reprezentacije i toliko dugo čekano pružanje šanse za sve one igrače koji su nam u mlađim selekcijama donosili radost. Za sve one koji su izvukli 100.000 ljudi na doček šampionske titule sa Novog Zelanda i podsetili nas da ipak volimo fudbal.
Biće naravno zamerki i prigovora. Ali setimo se samo najskorijih odlazaka na planetarne smotre. Setimo se Ilije Petkovića i sina mu Dušana. Nije tada bilo ni Branislava Ivanovića, Boška Jankovića, Miloša Krasića, članova one generacije ’84 koja je igrala finale U21 Eura. Tada smo tražili mlađe snage.
Setite se i Radosava Petrovića pred Južnu Afriku 2010? Vratite malo film i videćete da se tada pisalo da je on na spisku samo zato što je mu je menadžer Antićev sin (što se naravno ispostavilo kao sasvim netačno). Pa dalje da je Vladimir Dišljenković sam izjavljivao da je zbog Antića, sigurno omiljenog srpskog selektora od osamostaljenja, uzeo ukrajinsko državljanstvo. Da je Vladimir Stojković bio u nezavidnoj klupskoj situaciji i da su ga tada branili samo navijači Crvene zvezde?!
Naravoučenije, prigovora će uvek biti. Uglavnom po navijačkoj opredeljenosti, a i bez toga važi ona stara: koliko stanovnika - toliko selektora. Možemo i sada u sitna crevca da analiziramo svaki izbor pojedinačno, ali velikih kontroverzi ovde prosto nema. Svi nosioci igre su tu, kvalitet onih koji su na ivici moći ćete naravno da osporite, ali za svako ime biste podjednako lako mogli da pronađete i obrazloženje.
A rezultat? Sasvim druga priča. Neće zavisiti samo od spiska, već i od priprema, taktike, forme, hemije u timu... Krstajićev rad tek će stići na red. Ovo je samo početak. I nije loš.
Izvor: mozzartsport
FOTO: MN Press
Komentari / 0
Ostavite komentar