Подржати српску листу у ФБиХ

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта упутио је отворено писмо предсједницима српских политичких странака у Републици Српској поводом општих избора у БиХ, у којем их је позвао да подрже приједлог о формирању заједничке српске листе у Федерацији БиХ, на кантоналном и федералном нивоу.

Република Српска 23.05.2018 | 21:10 Писмо је упућено предсједницима СНСД-а Милораду Додику, СДС-а Вукоти Говедарици, ПДП-а Браниславу Бореновићу, ДНС-а Марку Павићу, СП-а Петру Ђокићу, НДП-а Драгану Чавићу и Уједињене Српске Ненаду Стевандићу.

Линта у писму указује да су предстојећи избори у БиХ, који ће бити одржани 7. октобра, од суштинског значаја за опстанак Срба у ФБиХ, те истиче да је заједничка српска листа једини начин да Срби који живе у ФБиХ или изван ње на општим изборима изаберу у што већој мјери своје легитимне и истинске представнике.

Уз подсјећање да овај приједлог снажно подржавају и бројна завичајна удружења Срба који су родом и поријеклом из ФБиХ и живе у Србији, Линта наводи позитиван примјер заједничких српских листа на протеклим изборима у општини Сребреница и на Косову и Метохији.

Он је навео да бројне чињенице јасно показују да је положај Срба у ФБиХ изузетно тежак и несношљив, да су обесправљени и дискриминисани у запошљавању, образовању, расподјели средстава у буџетима општина, кантона и на федералном нивоу, у обнови оштећених и порушених кућа и локалне инфрастуктуре, у повратку отете и узурпиране имовине, као и у другим областима.

“Чињенице јасно показују да Срби у ФБиХ у претходном периоду нису имали могућност да путем Парламента ФБиХ штите своје националне интересе”, истакао је Линта.

Он је оцијенио да је потребно у што већој мјери ојачати положај српског народа у ФБиХ, да би преко својих легитимних и истинских представника могао далеко снажније и ефикасније да се бори за опстанак и равноправност са остала два конститутивна народа.

Један од кључних предуслова, сматра Линта, јесте да се све српске политичке странке и организације, које дјелују у ФБиХ, а чије су централе на подручју Републике Српске, договоре око заједничког програма и на предстојећим изборима у БиХ изађу са заједничком српском листом за Скупштине Кантона и Представнички дом Парламента ФБиХ.

Линта наводи да су од десет кантона у ФБиХ, Срби у девет кантона, према попису становништва 1991. године, чинили између 12 одсто /Средњобосански кантон са сједиштем у Зеници/ и 36 одсто становништва /Ливањски кантон/.

“То значи да би заједничка српска листа могла да пређе ценсус од три одсто у свих девет кантона, као и за Представнички дом Парламента ФБиХ, јер право гласа имају и протјерани Срби који живе у Србији и трећим земљама под условом да се пријаве за гласање изван БиХ до 24. јула”, навео је Линта.

Он је подсјетио да је само у Западно-херцеговачком кантону /Широки Бријег/ Срба било свега 0,3 одсто.

Линта подсјећа да је, према попису становништва из 1991. године, у ФБиХ живјело око 600.000 Срба, а према попису становништва из 2013. године свега 56.000 Срба и тај број се стално смањује.

Он додаје да у три кантона /Херцеговачко-неретвански, Босанко-подрињски и Посавски кантон/ Срби нису постали чак ни формално-правно конститутиван народ, јер скупштине тих кантона одбијају да своје уставе усагласе са Уставом ФБиХ.

У осталих седам кантона, подсјећа Линта, законодавни и извршни органи нису спровели конститутивност српског народа у свакодневном животу, већ је она остала у највећој мјери “мртво слово на папиру”.

Према његовим ријечима, у Херцеговачко-неретванском кантону српски језик и ћирилица нису наведени као службени језик и писмо, већ је службено писмо само латиница, а службени језици хрватски и бошњачки.

“У осталим кантонима одредба о службеној употреби српског језика и писма у највећој мјери се не спроводи у пракси”, нагласио је он.

Он истиче да Клуб српског народа у Дому народа Парламента ФБиХ нема законом предвиђених 17 делегата већ само 13, те да се делегати у Клуб српског народа, као и у клубове бошњачког и хрватског народа, бирају из реда посланика који су изабрани у скупштинама кантона.

Од 13 српских делегата, свега три су делегати странака из Републике Српске који су изабрани као посланици у Скупштини Ливањског кантона, а осталих десет делегата су изабрани као посланици у скупштинама кантона са листа странака са сједиштем у Сарајеву, од којих су шест представници СДП-а БиХ.

Важно је нагласити, каже Линта, да Клуб српског народа, као и клубови остала два народа, има право да покрене механизам за заштиту виталног националног интереса под условом да се сагласе двије трећине делегата од предвиђеног броја, односно њих 12.

Он напомиње да је у Дому народа ФБиХ од 2003. године до данас 14 пута покренут механизам заштите виталног националног интереса или од Клуба Хрвата или Клуба Бошњака, док у том периоду Клуб Срба никада није покренуо питање заштите виталног националног интереса, јер су српски делегати штитили интересе, прије свега, својих политичких странака са сједиштем у ФБиХ, а не виталне интересе свог народа.

Линта наводи и да Срби у Федерацији у сазиву 2014-2018. године нису имали ниједног посланика из реда странака из Републике Српске у Представничком дому Парламента ФБиХ.

(Срна)