ЕУ не може да прихвати Балкан

Европска унија нема снаге за нови талас проширења, а чланство земаља Западног Балкана донијело би бројне ризике - национализам, мањкаве правне државе, друштва упућена на новац других, написао је у свом коментару Кристоф Хазелбах за Дојче веле.

Регион 22.05.2018 | 17:47 Он наводи да Европска комисија прећуткује да жели да се супротстави нешто растућем утицају Русије и Кине у региону, пише Хазелбах и додаје да обе маме новцем и инвестицијама и, насупрот ЕУ, не постављају непријатна питања о стању правне државе.

Према његовим ријечима, против пуног чланства у догледно вријеме не говори само то што су земље Западног Балкана далеко од испуњавања тражених "домаћих задатака", већ и темељна дилема која нема везе са реформским темпом на Балкану.

Он каже да је ЕУ тренутно превише забављена собом и нема снаге за нову рунду проширења, а већ и само помињање термина у многим европским престоницама изазива панику, за шта, оцјењује Хазелбах има добрих разлога.

Прије свега, оцјењује Хазелбах, приликом посљедњих проширења "забашурене" су мањкавости земаља кандидата, попут Румуније и Бугарске.       

"Али када неко једном уђе у клуб, против њега готово да нема механизама. Он профитира од свих предности ЕУ и има право гласа - чак и када се не понаша како би требало. На примјеру власти у Пољској и Мађарској може се видјети колико је Бриселу тешко да примора државе чланице на добро владање", оцјењује Хазелбах.

Како је истакао, национализам је можда највећи проблем Балкана, а иако се ЕК нада да би се он зауздао приступањем ЕУ, вјероватније је да би тада тај национализам само био унутар умјесто ван ЕУ.

"Не треба заборавити огроман економски јаз. Свих шест земаља су привредно далеко испод просјека ЕУ чиме би постали нето-примаоци. Што је више прималаца, чланство у ЕУ постаје све непривлачније за нето-даваоце. Солидарни принцип је у суштини у реду, али неравнотежа не смије постати превелика. Пуно чланство и слобода кретања која иде са њим вјероватно би довели до новог таласа исељавања са Балкана ка боље стојећим земљама ЕУ и њиховим развијеним социјалним системима", пише њемачки аналитичар.

Он закључује да ЕУ не може себи да приушти Западни Балкан нити смије да га препусти утицају Русије и Кине, због чега циљ мора да остане тјесна веза - не пуно чланство већ партнерство слично ономе са државама споразума ЕФТА (Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн), а које би подразумјевало економску сарадњу као и многоструку подршку, али не и право гласа.

"Вјероватно многи шефови држава и влада ЕУ резонују слично, али то не изговарају гласно. Умјесто тога су се на самиту ЕУ и Западног Балкана поново чуле старе фразе о томе како ће те државе за пар година бити у клубу, али да је сада још прерано. Искрено би било да обе стране говоре о реалној перспективи са конкретним временским хоризонтом", закључује Хазелбах.

(Тањуг)