Видео: Доказ да је Лука предодређен за велике ствари!

Серхио Љуљ може само да буде поносан.

Кошарка 20.05.2018 | 14:30 То није претеривање, то је нешто што се временом заслужи. Ако је Жељко Обрадовић био централна фигура првог дана завршног турнира Евролиге у Штарк Арени због свега што је урадио током пребогате каријере, почев од девет европских титула, преко небројано играча које је извео на прави, кошаркашки пут, до чињенице да му нема равног тактичара у Европи и да је, ето, Србин којим свако мора да се поноси, онда је Лука Дончић био одмах иза Највећег.

Ако мислите другачије, вратите се само на прву реченицу текста, па да наставимо...

Момак о коме су исписане странице и странице хвалоспева и који с пуним правом доживљава да на отвореном тренингу за медије, или у микс зони после утакмице покупи апсолутно највећу пажњу новинара, толику да се долази до тачке благе тензије ко ће пре доћи до реченице-две, поново је доказао зашто је прва звезда европске кошарке и зашто ће, готово је извесно, постати МВП Евролиге за сезону 2017/18, а онда вероватно и понети звање првог пика на предстојећем НБА Драфту.

Златни словеначки репрезентативац био је још једном лидер мадридског Реала, овог пута у полуфиналном мечу против московског ЦСКА. Меч је завршио са 16 поена, седам ухваћених лопти и две асистенције. То је, не претерујемо, типична Лукина утакмица. Просек, што би народ рекао. Али, публика у Београду му се поклонила. Не због бројки, пошто ни он вероватно није био задовољан чињеницом да је имао само 4/12 из игре, односно 2/6 из оба нападачка поља. Већ због чињенице да је за преко 15.000 душа учинио да кошарку посматрају као нешто лепо, не као механичку радњу.



Педантни аналитичари и кошаркашки историчари извукли су податак да је Лука Дончић синоћ одиграо најбољу утакмицу на завршним турнирима у конкуренцији играча до 20 година. Он је иза себе оставио Алекса Абринеса из 2013. и Рикија Рубија из 2010. године, обојицу својевремено кошаркаше Барселоне, који су у својим најбољим издањима постизали тачно по 10 поена.

Све то је, са свог места крај аут линије, посматрао Џејмс Џоунс, Финиксов потпредседник који је од клуба добио задужење да извуче последње закључке о квалитетима голобрадог Словенца. Имао је и шта да види.

Лука Дончић је, приметили су то многи и одмах прокоментарисали, одиграо утакмицу као да је реч о пријатељском сусрету, не о завршници најважнијег такмичења европске клупске кошарке... Тако је, бар, изгледао његов напор да убаци 10 поена за полувреме. Упркос великом притиску који је трпео од дефанзивне линије ЦСКА, али и самом квалитету играча московског великана, Дончић је блистао пуним сјајем. Чак и ако проценти нису били на највишем нивоу. Од првог, до последњег минута држао је исти ритам утакмице, погађао најважније шутеве, разигравао саиграче, купио лопте са обруча и показао да израста у правог мајстора великих утакмица. А то, реално, није лако. 

Треба вратити филм на дешавања од пре годину дана у Истанбулу, када Лука није постигао поен из игре и био је практично потпуно скрајнут у други план. Ето, 365 дана касније, докле је стигао и кроз шта је све прошао у међувремену...

А онда и подсетити се треће деонице од синоћ, у којој се ЦСКА потпуно изгубио. Заједно је уз свог ментора и пријатеља Серхија Љуља држао јако висок темпо и читао готово сваку реакцију противничке одбране. Усмеравао је утакмицу онако како је он желео, а против Вила Клајбурна изашао је као чист победник. Иако је Клајбурн атлетски надарен, добар дефанзивац.

Она његова тројка као продужетак Козеровог хица за 60:51 по многима је одлучила утакмицу, иако се ЦСКА неколико пута дизао из нокдауна и покушавао да узврати ударац. Е, ту је заједно с Љуљем ударио глазуру за крај. Малтретирао је противника, извлачио фауле и погађао с пенала. Радио је тачно оно што је требало - лаганим кораком водио Реал до финала. Дончић је на терену изгледао као будући први пик и зато Серхио Љуљ може да буде поносан.

После великих изазова на Евробаскету, чињенице да је у Реал морао да се врати и понесе цео терет на својим леђима, након целе сезоне бруталног ритма и утакмица у којима је и Лука, и он је људско биће, имао својих успона и падова као последица накупљеног умора, доказао је да је предодређен за велика дела.

Није се још одлучио који ће му наредни корак бити, али чини се да би Београд у недељу могао и последњи пут да га види као играча једног евролигаша. Нико, наравно, не може да предвиди шта ће се догодити кроз пет или десет година, али ако је у Европи игрицу прешао са 19 година, треба бити оптимистичан и поводом изазова НБА лиге.



Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт