Video: Dokaz da je Luka predodređen za velike stvari!

Serhio Ljulj može samo da bude ponosan.

Košarka 20.05.2018 | 14:30 To nije preterivanje, to je nešto što se vremenom zasluži. Ako je Željko Obradović bio centralna figura prvog dana završnog turnira Evrolige u Štark Areni zbog svega što je uradio tokom prebogate karijere, počev od devet evropskih titula, preko nebrojano igrača koje je izveo na pravi, košarkaški put, do činjenice da mu nema ravnog taktičara u Evropi i da je, eto, Srbin kojim svako mora da se ponosi, onda je Luka Dončić bio odmah iza Najvećeg.

Ako mislite drugačije, vratite se samo na prvu rečenicu teksta, pa da nastavimo...

Momak o kome su ispisane stranice i stranice hvalospeva i koji s punim pravom doživljava da na otvorenom treningu za medije, ili u miks zoni posle utakmice pokupi apsolutno najveću pažnju novinara, toliku da se dolazi do tačke blage tenzije ko će pre doći do rečenice-dve, ponovo je dokazao zašto je prva zvezda evropske košarke i zašto će, gotovo je izvesno, postati MVP Evrolige za sezonu 2017/18, a onda verovatno i poneti zvanje prvog pika na predstojećem NBA Draftu.

Zlatni slovenački reprezentativac bio je još jednom lider madridskog Reala, ovog puta u polufinalnom meču protiv moskovskog CSKA. Meč je završio sa 16 poena, sedam uhvaćenih lopti i dve asistencije. To je, ne preterujemo, tipična Lukina utakmica. Prosek, što bi narod rekao. Ali, publika u Beogradu mu se poklonila. Ne zbog brojki, pošto ni on verovatno nije bio zadovoljan činjenicom da je imao samo 4/12 iz igre, odnosno 2/6 iz oba napadačka polja. Već zbog činjenice da je za preko 15.000 duša učinio da košarku posmatraju kao nešto lepo, ne kao mehaničku radnju.



Pedantni analitičari i košarkaški istoričari izvukli su podatak da je Luka Dončić sinoć odigrao najbolju utakmicu na završnim turnirima u konkurenciji igrača do 20 godina. On je iza sebe ostavio Aleksa Abrinesa iz 2013. i Rikija Rubija iz 2010. godine, obojicu svojevremeno košarkaše Barselone, koji su u svojim najboljim izdanjima postizali tačno po 10 poena.

Sve to je, sa svog mesta kraj aut linije, posmatrao Džejms Džouns, Finiksov potpredsednik koji je od kluba dobio zaduženje da izvuče poslednje zaključke o kvalitetima golobradog Slovenca. Imao je i šta da vidi.

Luka Dončić je, primetili su to mnogi i odmah prokomentarisali, odigrao utakmicu kao da je reč o prijateljskom susretu, ne o završnici najvažnijeg takmičenja evropske klupske košarke... Tako je, bar, izgledao njegov napor da ubaci 10 poena za poluvreme. Uprkos velikom pritisku koji je trpeo od defanzivne linije CSKA, ali i samom kvalitetu igrača moskovskog velikana, Dončić je blistao punim sjajem. Čak i ako procenti nisu bili na najvišem nivou. Od prvog, do poslednjeg minuta držao je isti ritam utakmice, pogađao najvažnije šuteve, razigravao saigrače, kupio lopte sa obruča i pokazao da izrasta u pravog majstora velikih utakmica. A to, realno, nije lako. 

Treba vratiti film na dešavanja od pre godinu dana u Istanbulu, kada Luka nije postigao poen iz igre i bio je praktično potpuno skrajnut u drugi plan. Eto, 365 dana kasnije, dokle je stigao i kroz šta je sve prošao u međuvremenu...

A onda i podsetiti se treće deonice od sinoć, u kojoj se CSKA potpuno izgubio. Zajedno je uz svog mentora i prijatelja Serhija Ljulja držao jako visok tempo i čitao gotovo svaku reakciju protivničke odbrane. Usmeravao je utakmicu onako kako je on želeo, a protiv Vila Klajburna izašao je kao čist pobednik. Iako je Klajburn atletski nadaren, dobar defanzivac.

Ona njegova trojka kao produžetak Kozerovog hica za 60:51 po mnogima je odlučila utakmicu, iako se CSKA nekoliko puta dizao iz nokdauna i pokušavao da uzvrati udarac. E, tu je zajedno s Ljuljem udario glazuru za kraj. Maltretirao je protivnika, izvlačio faule i pogađao s penala. Radio je tačno ono što je trebalo - laganim korakom vodio Real do finala. Dončić je na terenu izgledao kao budući prvi pik i zato Serhio Ljulj može da bude ponosan.

Posle velikih izazova na Evrobasketu, činjenice da je u Real morao da se vrati i ponese ceo teret na svojim leđima, nakon cele sezone brutalnog ritma i utakmica u kojima je i Luka, i on je ljudsko biće, imao svojih uspona i padova kao posledica nakupljenog umora, dokazao je da je predodređen za velika dela.

Nije se još odlučio koji će mu naredni korak biti, ali čini se da bi Beograd u nedelju mogao i poslednji put da ga vidi kao igrača jednog evroligaša. Niko, naravno, ne može da predvidi šta će se dogoditi kroz pet ili deset godina, ali ako je u Evropi igricu prešao sa 19 godina, treba biti optimističan i povodom izazova NBA lige.



Izvor: mozzartsport

Foto: Star Sport