Потресна исповест Бојана Кркића...
Како сам упознао тамну страну фудбала?! Био је виђен као наследник Леа Месија, а онда су ствари кренуле по злу. . . !
Фудбал 21.05.2018 | 22:00
Шпанија, његова отаџбина, једна је од пет земаља у којој је играо фудбал. Почео је у Барселони, тамо је постао најмлађи дебитант у Примери, а онда је имао епизоде у Роми, Милану и Ајаксу. Затим је 2014. године задужио опрему Стоука, па је поново ишао на позајмицу,прво у Мајнц, а сада је у Алавесу. Има четири титуле првака држава, две Лиге шампиона, био је светски клупски првак и играо са некима од најбољих фудбалера данашњице. Постизао је Кркић голове у Примери, Серији А, Ередивизији, Премијер и Бундеслиги и поносан је на све то. И баш због свега тога, проблем са којим се суочава делује чудно. Али, то је само на први поглед.
У опширном разговору за Гардијан, Кркић је причао о идеји да престане да се бави фудбалом, дилемама са којима се суочавао, притиску због великих очекивања, као и нападима анксиозности због којих није урадио све оно што су му стручњаци предвиђали.
Каже Кркић да је због свега поменутог боравак у Енглеској имао велики утицај на њега. Тамо је пронашао одређену врсту фудбалске чистоте.
“Постоји изрека која отприлике каже овако: Фудбале, како си некад био диван… Није било друштвених мрежа, тада је фудбал био диван. И то је осећај који сам имао у Енглеској. Суштина фудбала, просто си могао да је намиришеш”, прича Кркић.
Каже да се плаши да се у другим земљама то изгубило, а притом да играч не може да контролише “разне силе и мишљења” у друштву у којем “доминира љубомора, а сви лако могу да дођу до тебе”.
“Не смеш да дозволиш да такве ствари утичу на тебе, али то није увек лако. Неки од нас су осетљиви и потребан нам је добар штит. Играчи су млади и рано су изложени јаким утицајима. Чак и млађи од 15 година имају Твитер налоге и сигуран сам да их тамо вређају. То је ружно, уништава и друштво и фудбал”, објашњаваКркић.
Отуда и не чуди што планира, да се када заврши играчку каријеру, посвети тренирању деце. А иако му је тек 27 година, поседује доста искуства. Рецимо, у млађим категоријама Барселоне постигао је 900 голова и то је нешто што га прати током целе каријере. Када је постао најмлађи дебитант, оборио је рекорд играча чији наследник је требало да постане једног дана. Његово име је Лионел Меси.
“Све се десило веома брзо. Са фудбалске стране, све је прошло добро, али лично се нисам осећао тако. Морао сам да живим са тим да људи причају како нисам остварио очекивану каријеру. Када сам се појавио, звали су ме нови Меси. Али, какву каријеру сте очекивали? А има много ствари које људи не знају. Због проблема са анксиозношћу нисам ишао на ЕП 2008. године, а званично смо саопштили да сам отпутовао на одмор. Такође, када је требало да дебитујем за Шпанију, рекли су да имам гастроентеритис, а у ствари је био напад анксиозности. Али, о томе нико неће да прича, фудбал није заинтересован за ове ствари”, навео јеКркић.
А све је почело, како каже, када је имао 17 година.
“Тад ми се цео живот променио. Отишао сам на Мундијал за кадете и нико није знао за мене. А када сам се вратио, нисам могао да изађем на улицу. Пар дана касније дебитовао сам против Осасуне, четири дана након тога заиграо сам у Лиги шампиона. Онда је уследио гол против Виљареала, па позив из сениорске репрезентације. И све је било добро, али глава ти се напуни разним стварима, а онда је у једном тренутку тело каже - стани!”
Анксиозност је поремећај који се испољава на различите начине.
“Причао сам са људима који су осећали као да им срце куца 1.000 пута у минути. Код мене је била вртоглавица, осећај да сам болестан и то константно, 24 сата дневно. Постојао је јак притисак. Осећао сам се добро кад сам ушао у свлачионуц пред меч са Француском, али онда су кренули паника и вртоглавица, када су ме однели на клупу за резерве. То је био први пут, а дешавало се још. Има лек, психолошки третман да се превазиђу те баријере. Почело је у фебруару (2008, прим. аут) и трајало је до лета. Када је дошло ЕП, одлучио сам да не идем, већ да се изолујем”.
Кркић је казао и да су за тај његов проблем знали су у националном тиму и у савезу.
“Знао је селектор Арагонес, спортски директор Јеро. Он ми је сваки дан слао поруке да види како сам. Дан пре саопштавања списка јавили су ми - Бојане, зваћемо те! Био сам у колима, ишао на тренинг и одговори им - Боли ме што ово морам да кажем, али - не могу! Потом смо стигли на Ноу Камп и тамо је био Карлос Пујол који ми је поручио: Бојане, бићу уз тебе до краја. Признао сам му да пијем лекове, да сам на ивици. И следећи дан су осванули наслови - Шпанија звала Бојана, а Бојан је рекао не”.
То га је, како каже, баш погодило, јер је испало да му није стало до репрезентације.
“Сећам се после тога кад сам био у Мурсији да су ме људи вређали. Нису знали, мислили су да нећу да играм. Било је тешко, али тада ме више није ни занимало шта мисле. Највише ме је изнервирало што претпостављам да је тај наслов дошао од неког из савеза. Како можеш да ме ставиш на списак, а разговараш са мном дан раније и знаш како се осећам. И онда се појави такав наслов. Осећао сам се веома усамљено. И данас има људи који ме питају - а што се ниси одазвао позиву”.
Једно од логичних питања које се поставља у тој ситуацији је - зашто ниси јавно објаснио у чему је проблем?
“Био сам уплашен, нисам се осећао добро. А нисам ни знао шта радим. Сећам се да сам у интервјуу за клупску телевизију Барселоне рекао да ми треба одмор. Знао сам да то није тачно и да није у реду, али већ тада је бомба експлодирала. Само смо покушавали да угасимо пожар. Морао сам да побегнем, на било који начин. Сада, десет година касније, када погледам, не чуде ме реакције. Људи имају проблем да признају да ствари не иду како треба, а у фудбалу је важно да све споља буде гладац”.
Кркић каже да ће увек носити ожиљке из тог периода. Не отварају се, али, понекад заболе, као подсетник. Предвиђали су му да ће бити предводник целе генерације у светском фудбалу, али је после четири године напустио Ноу Камп. Од тада је играо за шест клубова.
“Било би лако да сам остао у Барселони и да не играм. Међутим, морао сам да идем. Можда је требало да будем стрпљивији у неким стварима, али увек сам био искрен код доношења одлука. Имао сам свој пут, али га је одредило то што је Барселона била на почетку. Људи често кажу, да видимо да ли Кркић може да се врати на највиши ниво. Али, шта је највиши ниво? Сваке сезоне сам га достигао, некад је трајало дуже, некад краће, али, увек сам се такмичио”.
Свашта су га саветовали људи током претходних година.
“Једна од ствари које су ми говорили је - да си више био кур..н син, урадио би више. Јер што си ближе врху, мораш више да будеш такав. Али, не могу ја то. А када сам пробао та више будем такав, обично бих се скроз погубио”.
А када су заједно у Алавесу на тренингу Кркић и још један бисер Ла Масије, Мунир ел Хадади, капитен клуба каже - Пазите, ту су четири Лиге шампиона.
“Сећам се разговора са Тијеријем Анријем 2009. после освајања ЛШ. Рекао ми је - Дошао сам овде да освојим своју прву Лигу шампиона. Помислио сам - Вау, овај човек је легенда, има 30 година и први пут осваја такав трофеј, а ја имам само 18. Има играча који никад нису освојили ЛШ, тако да ипак себе сматрам привилегованим”.
Извор: моззартспорт
Фото: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар