Куповина СИМ картице неће бити могућа без докумената

Лажне дојаве о бомбама које парализују судове, школе и друге институције, а чему смо свједочили недавно, могле би ускоро постати прошлост. Власти у БиХ одлучиле су стати украј злоупотребама анонимних телефонских бројева, кроз допуне Закона о комуникацијама, које су усвојене у Представничком дому БиХ у првом читању, чиме се уводи се обавезна регистрација свих корисника телекомуникацијских услуга.

Приједлог допуна предвиђа да оператори морају извршити регистрацију свих крајњих корисника јавно доступних електронских комуникацијских услуга.

То у пракси значи да више неће бити могуће користити СИМ картице без идентификације корисника, укључујући и препаид бројеве који су до сада често кориштени анонимно.

Шта се конкретно мијења

За разлику од досадашње праксе, нови закон уводи обавезну провјеру идентитета прије активације или кориштења услуге.

Регистрација ће се вршити физичким присуством или путем електронске идентификације, уз кориштење важећих личних докумената или других система за идентификацију.

Оператори ће бити дужни да прикупе и воде евиденцију о корисницима, укључујући основне личне податке. За физичка лица то подразумијева име и презиме, јединствени матични број или број личног документа, адресу пребивалишта или боравишта, као и додијељени телефонски број. За правна лица прикупљаће се назив и идентификациони број.

Ова обавеза односи се на све кориснике: мобилне, фиксне и интернет услуге.

Форто: Један позив може блокирати институције и коштати десетине хиљада марака

Министар комуникација и саобраћаја у Савјету министара БиХ Един Форто појашњава да је измјена закона иницирана због конкретних проблема на терену.

"Ради се о сљедећој чињеници: буде неко суђење, ево на примјер у Општинском суду Сарајево, и неко је контроверзна особа која жели да пролонгира своје рочиште и своје суђење, неко са анонимног броја са препаид картице назове и каже: ‘Имате бомбу’. У складу са законом они морају напустити зграду, позвати полицију, урадити КДЗ преглед. То траје сатима, некад цијели дан јер је зграда огромна", рекао је Форто.

Додаје да се такве ситуације не дешавају само у судовима.

"То се дешава у школама и на другим мјестима. Кошта десетине, десетине хиљада марака само за један дан", упозорио је.

Форто истиче да је проблем управо у анонимности препаид картица.

"Е-маил можете наћи одакле је стигао, али ове картице једноставно не омогућавају ни службама ни полицији да уђу у траг. Због тога је јако битно да у складу са европском праксом направимо неку врсту базе података које ће да воде телекоми", рекао је.

Према његовим ријечима, за сваку продату препаид картицу прикупљаће се основни лични подаци, који ће се чувати у складу са Законом о заштити личних података.

Обавезе за оператере и рокови

Законом се уводи и обавеза оператора да осигурају тачност и ажурност података, те њихову обраду у складу са прописима о заштити личних података.

Након усвајања закона, слиједи и период прилагођавања.

"Телекоми имају 18 мјесеци да смисле како ће ово водити и то је сасвим довољно времена. Закон је данас у првом читању, потребно је још једно читање, затим Дом народа и након тога иде период припреме", навео је Форто.

Оператори ће у том року морати да изврше регистрацију постојећих корисника, а у супротном би могло доћи до обуставе услуга за нерегистроване бројеве.

Разлози за доношење закона

У образложењу приједлога наводи се да је циљ измјена сузбијање злоупотреба електронских комуникација, посебно у случајевима када се анонимни бројеви користе за извршење кривичних дјела или отежавање истрага.

Истиче се да се овим измјенама не уводи надзор садржаја комуникација, већ искључиво евиденција корисника, како би надлежни органи могли ефикасније реаговати у случајевима злоупотреба.

(Н1/БН) Фото: АП