Аларм: Све мање студената у БиХ

Нерад и немар дошли на наплату.

Босна и Херцеговина 17.05.2018 | 10:50 Годинама слушамо о масовним одласцима и бијелој куги која влада у нашој земљи, али подаци до којих смо дошли тек откривају праве размјере ове приче. Наиме за само пет година Федерација БиХ је остала без 10.000, а Република Српска  без  12.000 студената.  

Посљедица је ово свега онога на чему се није радило задњих 20 година- економска ситуација у држави, демографска и образовна политика, одлазак становништва због незапосленост, а све чешће и политичке нестабилности. И сада су тај нерад и немар дошли на наплату у виду полупразних амфитеатара и школских клупа.

Према подацима из извјештаја Министарства образовања и знаности Федерације БиХ, прије пет година, број студената у овом ентитету био је нешто већи од 67. 000, а данас је тек нешто већи од 57.000. Из извјештаја је видљиво да је највише студената изгубио Универзитет у Тузли - прије пет година овдје је студирало  њих 13.245, а данас само 9.994.

У Републици Српској је ситуација још драматичнија. Како нам је речено у Заводу за статистику овог ентитета, из године у годину  се наставља тренд опадања броја уписаних студената. Тако је у зимском семестру  2017/2018. уписано укупно 32 585 студената, што је 2 207 студента, односно 6,3 посто мање него годину дана раније. Од укупног броја уписаних студената, на јавне високошколске установе уписано је 70,3 одсто, а на приватне високошколске установе 29,7 одсто. 

Поређења ради, прије пет година, у школској  2012/2013. години,  у РС је било 44.720 студената. 



Према оцјенама наших саговорника, неоспорно је да је у периоду од  1992. године до 2000. године много људи напустило ове просторе, да су млади тамо створили породице које се овамо никада нису вратиле. Неоспорно је, кажу, да људи и даље масовно одлазе, поготово млади, да држава нема адекватан одговор ни на једно од горућих питања, те да се поврх свега и образовни систем уништава од завршетка рата и тјера младе на приватне факултете, студирање вани или на одустајање од наставка школовања. 

Демограф Стево Пашалић каже да овакво стање не може зауставити никакав револуционарни скок наталитета. Рјешење је у промијени свијести, активном раду на поправљању социјалног статуса грађана, и спровођењу ваљаних реформи, а за то су потребне године.

 “Нама тренутно недостаје 50 посто прворођене дјеце. То што политичари причају да нам треба треће или четврто, је нешто што нема пуно везе са реалношћу, јер нама прије свега требају прворођена дјеца, а тек онда долази, друго, треће , четврто дјете. Једино рјешење нам је да се сви укључимо у рјешавање популационе политике, од политике, струке, привреде, образовања, и ако то сада добро урадимо, резултате ћемо видјети тек за деценију, двије или три. Додајмо и то  да су данашњи демографски проблеми у великој мјери узроковани и одласком становништва, који је присутан не само у БиХ, већ и у цијелој регији ”, истакао је Пашалић. 

Поред смањеног наталитета и одласка становништва, професор Универзитета у Тузли Сабид Зекан истиче још један проблем, а то је образовање.  Каже да је, уопштено говорећи, високо образовање у БиХ изгубило кредибилитет у јавности и код младих људи.  Босански универзитети, углавном нису организовани да се носе са свјетским трендовима, а још увијек  се многе ствари стављају под тепих и популистички приказују успјехе, али они су далеко иза свијета.  И  у тако  конфузној ситуцији, из године у годину расте број универзитета и високошколских установа са једне стране, док са друге стране опаде број потенцијалних бруцоша. 

„Свугдје у свијету, универзитети су повезани са друштвом и привредом. Код нас су повезани само онда када политичка власт треба поставити управни одбор, ректора и слично. Не постоји стратегија високог образовања на нивоу државе, чак ни на нижим нивоима власти. Стихијско образовање нас је довело до парадокса да велики број свршених студената не раде онај посао за који су завршили факултет. Са друге стране, послодавци се жале да не могу добити квалитетан кадар који траже на бироима, овдје не рачунам на јавни сектор који запошљава подобне тј. оне што су преко ноћи завршили факултете. Сви ови фактори утицали су да млади људи размисле о својој будућности и да схвате да им је будућност негдје вани, а не у својој домовини“, закључује професор Сабид Зекан.

Све ово што се дешава, не само код нас, већ и у цијелом региону,  су јако озбиљни процеси на које, нажалост, нема никакве озбиљније реакције, а самим тим ни изласка из овог ћорсокака. И тако већ 20-ак година.

Извор: Бука