На помолу највећи преокрет

Амерички предсједник Доналд Трамп је својом тврдолинијашком политиком унио нову динамику у односима између Њемачке и Русије. Већ 11. маја савезна канцеларка Ангела Меркел и руски предсједник Владимир Путин су телефонски размијенили мишљења. 15. маја у Бриселу ће се са својим иранским колегом састати министри вањских послова Њемачке, Француске и Велике Британије. А 18. маја је планиран и сусрет Меркел-Путин у руском Сочију.

Свијет 14.05.2018 | 09:53 "Током телефонског разговора је наглашен значај споразума за међународну и регионалну стабилност", та се формулација нашла у саопштењу Кремља. Портпарол савезне владе Стеффен Сеиберт је објаснио како Путин и Меркел заједно желе лобирати код других земаља потписница (Велика Британија, Француска и Кина) за опстанак споразума.

Меркел је критиковала Трампову одлуку прилично јасним ријечима: „Није у реду да се једноставно тек тако откаже споразум око којег се преговарало 12 година и који је у Савјету безбједности УН-а усвојен једногласно. То крши повјерење у међународни поредак."

Што ће рећи Русија и Кина? Одлучујуће за „преживљавање" споразума није понашање Еуропе. Већ првенствено политика Кине и Русије. Кина је највећи купац иранске нафте. У идућих десет година Техеран и Пекинг желе повећати волумен трговинске размјене на око 502 милијарде евра.

Русија је 2014. с Ираном потписала петогодишњи енергетски уговор вриједан 20 милијарди америчких долара, којим је заобишла западне санкције против Техерана. Ради поређења: годишња трговинска размјена између Њемачке и Ирана тренутно износи три милијарде евра.Већ у фебруару ове године руски амбасадор у Техерану је, судећи по једној вијести руске новинске агенције Тасс, најавио да двије земље траже алтернативу америчком долару - као валути за реализацију заједничке трговине.

Највећа опасност за опстанак атомског споразума су такозване секундарне санкције САД-а према оним фирмама које послују с Ираном. И у Њемачкој је по том питању присутна велика доза несигурности. Посљедица Трампове одлуке је да сад на снагу ступају све санкције које су вриједиле прије потписивања споразума.

Још увијек се не може назријети у којој мјери ће САД санкционисати њемачке и европске фирме које се не буду придржавале забране пословања.Теоретски би све фирме, које истовремено тргују с САД-ом и Ираном, могле бити погођене санкцијама.

Међу њима су и произвођач авиона Аирбус, француски нафтни концерн Тотал, аутомобилски концерни Волксwаген, Пеугеот, Ренаулт и технички гигант Сиеменс.

По ријечима њемачког министра вањских послова Мааса, држава тешко може заштитити њемачке фирме које и даље буду пословале с Ираном од америчких санкција. „Једноставно рјешење којим би заштитили подузећа од свих ризика америчких санкција ја не видим", казао је политичар СПД-а за лист Билд ам Соннтаг.

Хеико Маас зато рачуна с осталим земљама потписницама, које остају привржене нуклеарном споразуму с Ираном. У заједничким разговорима мора се причати и о томе како се убудуће може омогућити трговина с Ираном, додаје Маас.

Министар господарства Петер Алтмеиер, који ће пратити канцеларку Меркел на састанку с Путином идуће недјеље, погођеним је фирмама понудио „правно и практично савјетовање као средство за ограничавање штете".

Није тешко схватити њемачко дефанзивно понашање око овог питања. По наводима Америчког завода за статистику, њемачки извоз у САД је 2017. нарастао на 118 милијарди америчких долара – у успоредби с том свотом Иран је за Нијемце спољнотрговински „патуљак".

"Сједињене Државе су велики горила на свјетској позорници", каже за ЦНН амерички стручњак за трговачко право Јудитх Лее. "Ми не само да покушавамо контролисати наша властита предузећа, већ и фирме других земаља.

"Трампово повлачење из мултилатералних споразума у Њемачкој и Европи се тумачи као покушај Wасхингтона да „прогура" америчко право и политику и изван САД-а. Шефица њемачких социјалдемократа Андреа Нахлес одлуку о Ирану је назвала „великим ударцем трансатлантском савезу".

Европски заступник с најдужим стажем, Елмар Брок, у интервјуу за радио-станицу Деутсцхландфунк рекао је како је горко разочаран потезима Wасхингтона.

"Западно јединство се распада, то није партнерство", казао је конзервативни политичар. И сад би Европљани с Русима и Кинезима требали покушати да подручје Средњег Истока остане регија у којој нема атомског наоружања, додаје он.

Једна се посљедица Трампове одлуке већ назире: Кина и Иран све тјешње сурађују.

Само два дана након изласка из нуклеарног споразума, Кина је отворила нову жељезничку пругу која повезује двије земље. Уколико француски концерн Тотал „замрзне" своје послове с Ираном, кинеска су подузећа очито спремна преузети и тај дио колача, пише ДW.

ДW