Прича: Ф4 фактор - Јан Весели...!

Летећи Чех, чије је квалитете први приметио, потом и развијао Душко Вујошевић, у својој четвртој години у Фенеру игра најбољу кошарку каријере. Момак вретенасте грађе и бројних атлетских карактеристика поставио је лествицу тако високо да свега шачица пробраних такмаца заиста може да му стане на пут.

Кошарка 13.05.2018 | 22:45 Последњих година европска клупска кошарка суочава се са све већим одливом квалитета, који углавном заврши у НБА, мада и све чешће на Далеком истоку где је економска ситуација далеко боља него на Старом континенту.

Посебна прича су играчи под кошем с ове стране баре, којих не само што је све мање због тога што срећу траже највише „преко баре“, већ и зато што континенталне фабрике центара све мање дају квалитетне производе, због чега тренери много више поверења имају у инострана решења. Ове сезоне кроз такмичење прошло је 19 дугајлија који нису рођени на европском тлу, што је заправо трећина укупног броја играча у рекету који су продефиловали ове сезоне.

Један од оних који, ипак, чврсто држи страну европских центара и годинама показује да је црèме де ла црèме Евролиге и игре под обручима с ове стране Атлантика је - Јан Весели.

Летећи Чех, чије је квалитете први приметио, потом и развијао Душко Вујошевић, у својој четвртој години у Фенеру игра најбољу кошарку каријере. Момак вретенасте грађе и бројних атлетских карактеристика поставио је лествицу тако високо да свега шачица пробраних такмаца заиста може да му стане на пут.

Након прошлосезонске доминације Евролигом и доласка на кров Европе Фенербахче је био суочен са потенцијално великим губитком. Центарски тандем у којем је поред Веселог био и каснији МВП завршног турнира у Истанбулу Екпе Јудо толико је сурово контролисао игру да су оба његова члана постали интересантни НБА клубовима. Жељко Обрадовић је знао да би одлазак Веселог и Јуда, потом и Богдана Богдановића представљао тежак ударац за тим и даље клупске планове у будућности. Јудо је брзо обавестио струку да је спреман за НБА изазов, Весели се дуго нећкао, али је на крају ипак одлучио да остане веран клубу у којем је задобио статус идола.

Управо ту се крије Фенеров кључ овосезонског успеха. Јесте  се актуелни шампион појачао Џејсоном Томпсоном, центром НБА искуства, јесте нешто већи простор добио Ахмет Дувериолу, али команда Јана Веселог у рекету била је готово беспрекорна. Што добија посебну тежину ако се зна да ни један, ни други нису имали контиунитет добрих игара, односно у неким моментима нису знали да испрате тактичке захтеве.

Зато је Фенеру потребан Јан Весели на свом врхунцу, уколико жели да одбрани трон. Тачније, да Чех подигне лествицу на Јудов ниво с прошлогодишњег Ф4, када је момак из Оклахоме засенио тада одличан српски двојац Богдан Богдановић - Никола Калинић.

Жељко Обрадовић је одрадио савршен посао када је Веселог трајно преместио на позицију класичног центра, јер тада су његови атлетски квалитети дошли до пуног изражаја. Да будемо прецизни, Жељко је тако надоградио Јанову игру у одбрани и омогућио му да постане још доминантнија фигура у нападу против често споријих центара. Јер, као крилни центар није био довољно велика претња с полудистанце, а смањењем нападачког простора рада, заправо је добио више могућности за рад.

Довољно је само подсетити се његових статистичких параметара у сезони на измаку. С просеком од 13 поена, 17 индексних поена Весели је далеко испред свих у тиму. Током четвртфинала Весели је изједначио рекорд по броју укупних офанзивних скокова у серији и имао их је чак 18! Још се препричава његово сурово издање у великој победи у дому московског ЦСКА, када је са 31 поеном, пет скокова, асистенцијом и две украдене лопте био у црвеном усијању. Иако је против себе имао званично најбољег дефанзивца Европе - Кајла Хајнса!

Не треба, опет, заборавити ни да је Јан Весели погон Фенерове одбрамбене јединице због страшних физикалија, скочности, али пре свега добре антиципације, што му поред закуцавања за телевизијске шпице омогућава да рекет стави „под кључ“ и тако Жељку омогући да његова одбрамбена филозофија, с много дисциплине, чврстине, али и да његови играче врше јак притисак на, такозвано, прво додавање и практично читају противничке акције. Уз, наравно, увек битну страну помоћи, где је комуникација најважнији елемент. Зато и не треба да чуди што је Фенерова одбрана с просеком од тек 76 примљених кошева далеко испред свих, не само ове сезоне, већ и на целом завршном турниру. Поређења ради, Жалгирис својим противницима дозвољава нешто преко 80 кошева.

Јанова улога није само да противнике мучи у одбрани и чини да многи „већ виђени“ поени заправо буду поништени због његових блокада. Весели зна колику нападачку слободу има, односно колико Жељко верује у њега и то Чех користи без пардона. Нису то само летови за алеј-уп и закуцавања од којих се човек најежи. Јан Весели успешно користи своју брзину код отварања из пика како би добио лопту у руке и потом завршио акцију с много ауторитета. Статистика каже да је Јан Весели ове сезоне трећи најбољи офанзивни скакач са 80 ухваћених лопти. Испред њега само су Матијас Лесор (86) и Џејмс Огастин (87). Примера ради, међу овогодишњим учесницима Ф4 први иза Веселог је Реалов 220 центиметара високи тешкаш Валтер Таварес са тек 62 ухваћене лопте. То, наравно, Фенеру омогућава знатно већи број поена из секундарних напада.

Његова улога против Жалгириса у полуфиналу могла би да буде кључна. Зашто? Јер, на нападачки потентну бековску линију Жалгириса бранилац титуле има одговор, али на снажне центре попут хероја четвртфинала Брендона Дејвиса и искусног Антанаса Кавалијаускаса Весели ће бити на великом тесту и мораће да покаже класу.

Шарунас Јасикевичијус је у оба досадашња сусрета са Фенером покушавао да Веселог избаци из ритма честим фаулирањем и слањем на линију слободних бацања, што је Чеху једна од слабијих тачки. Ипак, у обе утакмице био је значајно успешан (17/21) и треба признати да ове сезоне Весели бележи никад боље бројке у каријери код шута са црте. Досад 101/142 (71,1%), док је прошле године био на скромних 55,7 одсто (68/122).

Посебно ће бити интересантни Јанови окршаји с Дејвисом због одређених кошаркашких сличности. Дејвис има страшан распон руку и добру комбинацију висине, технике и атлетике, као и његов такмац. Додуше, одбрана му је слабост на којој мора да поради уколико жели да игра кошарку на следећем нивоу. Као и на шуту с полудистанце и правовременим скоковима. И ту је Чех у предности. Великој.

С обзиром да уз Костаса Слукаса има највеће искуство на завршним турнирима у екипи, мораће да преузме додатну дозу одговорности и поведе екипу до трона. Јан Весели воли да игра утакмице високог напона, та енергија га храни, а чињеница да ће поред великог броја навијача из Турске имати и добар број литванских присталица могло би да учини да његова жеља за победом буде преко крова.

Видећемо да ли ће Шарунас Јасикевичијус моћи да извуче још једног кеца из рукава и заустави Фенерову машинерију, баш као што је то учинио с Олимпијакосом у четвртфиналу. Односно, да ли ће имати довољно јак пеницилин за Летећег Чеха.

Фото: Стар Спорт

Извор: моззартспорт