Прича: Мундијал 2002. године - Јужна Кореја и Јапан...
Сумрак фаворита. . . !
Фудбал 29.05.2018 | 23:00
Јапан и Јужна Кореја ушли су у надметање са Мексиком као ривали, да би се непосредно пред гласање договорили са ФИФА да заједнички организују турнир. На први поглед то је била одлична идеја, али су се ривалитет и географска раздвојеност две земље у процесу припрема показале као незгодне препреке које су проузроковале многе логистичке проблеме. ФИФА је убрзо наговестила да такви аранжмани неће постати пракса, а 2004. године је модификовала свој Статут, обезбедивши да први Мундијал који су организовале две земље уједно буде и последњи те врсте.
Пошто се ради о богатим и технолошки напредним земљама, није било сумње да ће део посла везан за инфраструктуру бити обављен на најбољи начин. Јапан и Кореја нису штедели новац, тако да су 64 утакмице Мундијала одигране на 20, углавном потпуно нових стадиона, по десет на корејском полуострву и јапанским острвима. Трибине су углавном биле испуњене до последњег места и укупан број гледалаца достигао је ниво из Француске 1998.
Што се тиче дешавања на травнатим покривачима, испоставило се да је победа дебитанта Сенегала над браниоцем титуле Француском (1:0) у премијерној утакмици, поставила шаблон по ком ће се турнир даље одвијати. Тај сценарио био је нарочито гледан током прве фазе такмичења коју поред "триколора" нису успела да прескоче још два велика фаворита, Аргентина и Португал.
У анализама које су уследиле, дошло се до закључка да је можда и од пресудног утицаја на бројна посртања било то што се клупска сезона у Европи завршила финалном утакмицом Лиге шампиона, одиграном само 16 дана пре почетка СП. Један од учесника тог финала био је и ас Реал Мадрида Зинедин Зидан, стрелац победоносног гола у дуелу са Бајером из Леверкузена.
Популарн Зизу почетак Мундијала је дочекао повредјен, прескочио је мечеве против Сенегала и Уругваја (0:0), а када се вратио за окршај са Данцима (0:2), није био у стању да прикаже макар делић својих квалитета. Али и пре те утакмице су Французи једном ногом већ били у авиону за Европу. Никада раније није се десило да актуелни светски и европски шампион испадне на старту СП, а да при том не постигне ниједан гол! Ништа им нису вредели Анри, Трезеге, Вилтор, Сисе...
Оно што је за Француску био Сенегал, за Португал су били Американци. После само 35 минута утакмице првог кола, на семафору је стајало 3:0 за САД. Португалци су до краја смањили на утешних 3:2, у другом колу су демолирали Пољску (4:0), али су у мечу одлуке за пласман у осмину финала поражени од фанатичних Корејаца (0:1), на чијој је клупи седео стари маг Гус Хидинк. Пошто се за претходна два Мундијала није ни квалификовала, екипа омладинских првака света предводјена Луисом Фигом и Фернандом Коутом, пропустила је тако последњу прилику да уради нешто велико и у сениорској конкуренцији.
Европа је до освете стигла у "групи смрти", из које су се у осмину финала пласирале Енглеска и Шведска, науштрб Аргентине и Нигерије. Батистута, Креспо и другови изгубили су већ традиционални дерби против Енглеске (0:1, стрелац Бекам из једанаестерца), а онда нису успели да савладају Шведјане (1:1) у сусрету из ког су по сваку цену желели три бода. Реално, какву су игру пружили пулени Марсела Биелсе, није им ни било место у наредној рунди. А "пуцали" су на титулу првака!
Аутсајдерско лудило није се зауставило на досад наведеним примерима. Турска је заузела треће место уз демонстрацију техничке поткованости и сјајне физичке припреме. Ататуркови потомци изгубили су само од Бразила, у групи (1:2), па у полуфиналу (0:1). Ипак, у оба окршаја пружили су жесток отпор и на страну будућих првака света превагнуле су нијансе. Нападач Илхан Мансиз био је једно од откровења Мундијала, као и још неки неочекивани хероји: Ел Хадји Диуф (Сенегал), Лендон Донован (САД) или Ан Јунг Хван (Кореја - због гола који је дао Италијанима, одмах добио отказ у Перудји).
Јужна Кореја је уз мало среће и судијске наклоности послала кући Италију и Шпанију, пре него што је немачка "панцир дивизија" успела да у бици за финале стане на пут неуморним косооким ратницима. Јапан се пласирао у осмину финала, а Сенегал осветлао образ афричком континенту, на турниру на ком Нигерија и Тунис нису показали скоро ништа, док су Камерун и Јужна Африка прилично несрећно елиминисани после прве фазе. Камерунци су ипак освојили опште симпатије својим дресовима без рукава, које су тек по наредјењу ФИФА "окрпили" тако да задовоље минимум прописа.
Било је доста куриозитета. Из групе која је уочи Мундијала сматрана најслабијом (Бразил, Турска, Костарика, Кина) чак две екипе су се пробиле до полуфинала. Из теоријски најквалитетније групе (Аргентина, Енглеска, Шведска, Нигерија) само једна репрезентација је учествовала у четвртфиналу. Три утакмице нокаут фазе одлучене су "златним головима". Тим непопуларним правилом Сенегал је у осмини финала победио Шведску, да би у четвртфиналу против Турске "лавови Теранге" на болан начин увидели како батина има два краја.
Ипак, после свих малих и великих сензација, у финалу су се суочиле Бразил и Немачка, селекције земаља које на укупној табели СП (1930-2002) заузимају прва два места. У њиховом првом(!) окршају на Мундијалима, најбољи стрелац Роналдо надмашио је најбољег голмана Оливера Кана и "кариоке" су победом од 2:0 у Јокохами освојиле пету титулу!
Са два гола у финалу Роналдо је показао зашто га зову "Феномен". Искупио се за претходно финале у Паризу и са укупно осам погодака био најефикаснија "златна копачка" још од Герда Милера у Мексику 1970. године. Поносном Кану је звање најбољег играча Мундијала, први пут додељено једном голману, вероватно представљало слабу утеху за грешку којом је Бразилцима омогућио да постигну водећи погодак.
Са фамозна "четири Р" (Роналдо, Ривалдо, Роналдињо и Роберто Карлос), Бразил је добио свих седам утакмица на турниру и тако поставио нови рекорд. "Кариоке" у највећем делу СП нису лепршале ни блистале, али су се у датим околностима, под водјством сјајног мотиватора Луиза Фелипеа Сколарија, показале као најквалитетнији и најспремнији тим.
Немци су самим пласманом у финале догурали даље него што је ико очекивао, поготово после дебакл-наступа на СП 1998. и ЕУРО 2000. године. Отворили су турнир "осмицом" против Саудијске Арабије, ремизирали са Ирцима, савладали Камерун, а онда серијом хладнокрвних победа од по 1:0, редом избацивали са турнира Парагвајце, Американце и Корејце. Да Михаел Балак, душа и мозак екипе, није у полуфиналу зарадио суспензију, питање је како би се завршио дуел са Бразилом. Немци ће свакако пробати да се реванширају овог лета, пред очима својих навијача...
ЈУГОСЛАВИЈА: И "скијаши" су били бољи...
Током последњих квалификација за шампионат света под именом "Југославија", државни тим је прошао сито и решето. Група у којој су се налазили још Русија, Словенија, Швајцарска, Фарска Острва и Луксембург, представљала је готово идеалну опцију, али се још једном показало да лошим и несредјеним односима ван терена може да се упропасти свака прилика.
Лоша атмосфера унутар екипе, политичка превирања, незамисливе рокаде на позицији селектора, били су фактори који су спречили плаве да освоје барем друго место у групи и пласирају се у бараж. Никада раније квалификације за једно такмичење нисмо почели са једним (Илија Петковић), наставили са другим (Милован Дјорић), а завршили са трећим селектором, тачније старим изумом овог поднебља - селекторском комисијом у саставу: Вујадин Бошков, Иван Ћурковић, Дејан Савићевић.
Чак и у таквим условима, Мундијал је био надохват руке, само да плави у неколико наврата нису починили класично "самоубиство из заседе". Изједначујући погодак за Швајцарце у Београду је постигао времешни Шапуиза у самом финишу утакмице. Са гостовања у Љубљани национални тим се вратио са једним, уместо са три бода, пошто је Златко Заховић у 90. минуту затресао мрежу Коцића са преко 25 метара.
Пред меч са Русијом на Маракани, селектор Дјорић се посвадјао са Предрагом Мијатовићем, а док смо јурили предност Руса од 1:0, нападаче Друлића и Кежмана заменио је фудбалерима средине терена, Станковићем и Предрагом Дјордјевићем. Наравно, резултат је остао непромењен.
После Дјорићевог одласка, селекторска комисија је како-тако довела ствари у ред и плави су ремијем у Москви и победом над Швајцарском у Берну стекли шансу да освоје друго место. Услов је био победа над Словенијом на стадиону Партизана. Али "скијаши", како смо поспрдно називали ученике Срећка Катанеца, по невидјеном невремену су повели са 1:0, Дјордјевић је изједначио у 51. минуту, медјутим, толико жељеног другог гола није било и Далеки исток остао је само сан.
Да из свих промашаја у овим квалификацијама нису извучене никакве поуке, добро се видело у борби за одлазак на ЕУРО 2004. Морала је да пукне брука светских размера, да се два пута деси Азербејџан, да би на кормилу репрезентације и око ње коначно престао да царује јавашлук.
Најбољи стрелац Југославије у квалификацијама био је Саво Милошевић са шест голова, Матеја Кежман постигао је пет, а Мијатовић, Дејан Станковић, Синиша Михајловић и Славиша Јокановић по два поготка.
Словенци су на Мундијалу жребани у групу са Шпанијом, Парагвајом и Јужном Африком и окончали су такмичење са сва три пораза, уз гол-разлику 2:7. Победници наше групе, Руси, заузели су треће место у конкуренцији Јапана, Белгије и Туниса.
РЕЗУЛТАТИ
ОСМИНА ФИНАЛА
Немачка - Парагвај 1:0
Енглеска - Данска 3:0
Сенегал - Шведска 2:1 (1:1 у регуларном току)
Шпанија - Република Ирска 3:2 пеналима (1:1 после продужетака)
САД - Мексико 2:0
Бразил - Белгија 2:0
Турска - Јапан 1:0
Јужна Кореја - Италија 2:1 (1:1 у регуларном току)
ЧЕТВРТФИНАЛЕ
Бразил - Енглеска 2:1
Немачка - САД 1:0
Јужна Кореја - Шпанија 5:3 пеналима (0:0 после продужетака)
Турска - Сенегал 1:0 (0:0 у регуларном току)
ПОЛУФИНАЛЕ
Немачка - Јужна Кореја 1:0
Бразил - Турска 1:0
ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО
Турска - Јужна Кореја 3:2
ФИНАЛЕ
Бразил - Немачка 2:0
КОНАЧАН ПЛАСМАН
1. Бразил, 2. Немачка, 3. Турска, 4. Јужна Кореја
---------------------------------------------------------------
Утакмица са највише голова: Немачка - Саудијска Арабија 8:0 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 161
Просек голова по утакмици: 2,52
Најбољи стрелац: Роналдо (Бразил) - 8
Највише голова на утакмици: Мирослав Клосе (Немачка), Паулета (Португал) - 3
Највећа посета: 69.029 (Бразил - Немачка, финале)
Укупна посета: 2.705.197
Просечна посета: 42.268
Дебитовали: Еквадор, Кина, Сенегал, Словенија.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар