ДW: Због чега је Тачи споран гост?

Предсједник Косова Хашим Тачи разговара са њемачком канцеларком Ангелом Меркел, први пут као предсједник Косова. То неће бити једноставан сусрет, пише Деутсцхе Wелле (ДW).

Регион 09.05.2018 | 16:07 Како пише ДW, Њемачка је за Косоваре најјачи политички, војни и финансијски помагач и пријатељ Косова – послије САД. Берлин је један од главних спонзора дијалога између Косова и Србије, њемачка канцеларка Ангела Меркел више од деценије и лично познаје косовског предсједника Хашима Тачија.

Но, он је до сада само један једини пут био дио делегације (тадашњег предсједника Исе Мустафе) код канцеларке.

Хашим Тачи је више од 20 година најважнији политичар Косова. Иако је овај 50-годишњак још као студент почетком деведесетих био политички активан, међународна јавност је први пут чула његово име почетком 1999. Тада је као политички представник ОВК заједно са предсједником Ибрахимом Руговом предводио косовску делегацију у мировним преговорима са СР Југославијом у Рамбујеу. Они су завршени уговором који је косовска делегација потписала, али не и делегација СРЈ, чиме је НАТО образложио бомбардовање те државе 1999.

За многе Албанце, Тачи је херој

По завршетку рата (јун 1999) и уласку снага НАТО, Тачи је постао премијер прелазне владе. Бивши политички вођа ОВК је сам потписао изјаву о разоружању и демобилизацији ОВК. Многи команданти ОВК су касније постали чланови Демократске партије Косова коју је основао Тачи. Отада је са својом ПДК на власти – изузев између 2004. и 2007. – као премијер, министар спољних послова и сада и као предсједник.

Многи Косовари виде у њему хероја, не само због његове улоге у отпору Србији, већ и зато што је као премијер 17. фебруара 2008. прогласио независност Косова. Данас Косово признаје 115 земаља и оно је учлањено у више међународних организација. Но, Тачијево обећање да ће Косово "врло брзо" признати све земље свијета и да ће оно постати члан УН, још је у далекој будућности. Између осталог Србија, Русија и Кина не признају Косово.

За Косово је посебно проблематично што га не признају државе Европске уније Шпанија, Румунија, Словачка, Кипар и Грчка. За разлику од осталих земаља Западног Балкана, за Косово и даље важе визе за шенгенски простор. Хашим Тачи такође предводи косовску делегацију у дијалогу са Србијом. Заједно са тадашњим српским премијером Ивицом Дачићем, у априлу 2011. је потписао и Споразум о нормализацији односа са Србијом – најприје у Бечу а потом и у Бриселу. Но, комплетне нормализације тих односа још нема на видику.

У међувремену се повећало незадовољство становништва. Тачију није успјело да сакупи довољно гласова за чланство у УН, УНЕСЦО или Интерполу. Под његовим вођством, Косово је постало најсиромашнији дио Европе, са стопом незапослености већом од 30 одсто. У актуелној влади, најмање пет министара је осумњичено за корупцију, а истовремено ову малу балканску земљу мучи и организовани криминал. Тачијеви критичари тврде да је он „кум“ илегалних махинација на Косову.

Медијски извјештаји: Оптужбе БНД из 2005.

Због "препада и терористичких напада" на југословенску полицију и армију, Тачија је Србија у одсуству осудила на десет година затвора и та пресуда до данас није стављена ван снаге. Због "терористичких активности и напада" је Србија касније расписала још једну потјерницу. Она важи и данас, и због тога се име косовског предсједника налази и на Интерполовој листи. Додуше, то што Србија многе бивше командире ОВК означава као "терористе", није ново.

Много већу тежину имају оптужне њемачке обавјештајне службе БНД из 2005. године. У извјештају те Службе који су цитирали медији на њемачком, Тачи је означен као „једна од кључних фигура“ које су на Косову функционисале као карика за повезивање организованог криминала и политике. Ту пише и да Тачи има "директне контакте са организованим криминалом у Чешкој и Албанији" и да је био умјешан у „обухватне послове са дрогом и оружјем“.

Још теже оптужбе су услиједиле 2010. Послије двогодишње истраге Савјета Европе коју је предводио Швајцарац Дик Марти, Тачи и други бивши чланови УЧК су оптужени да су умјешани у трговину органима и друге ратне злочине. Те оптужбе је требало да истражи и расветли Специјални суд у Хагу. Али још нема оптужнице. Питање је да ли ће Тачи уопште бити оптужен због ратних злочина – но сумње и оптужбе остају. Оне не би требало да баце сјенку на разговоре са канцеларком Меркел: јер, не само предсједник Тачи, већ прије свега многи млади Косовари надају се скорој визној либерализацији.

Након састанка с предсједником Косова, њемачка канцеларка сусрешће се у Берлину и са члановима предсједништва БиХ.

Извор: Дојче веле