Ратни злочини Атифа Дудаковића

Тужилаштво БиХ сумњичи Дудаковића, а Суд БиХ потврђује основаност сумње, да је као командант Петог корпуса починио кривично дјело злочин против човјечности, те кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва. Журнал наводи конкретне догађаје за које Тужилаштво БиХ сумњичи Дудаковића и остале

Босна и Херцеговина 30.04.2018 | 19:01 Да је правосуђе свој посао радило на вријеме, предмет против генерала Атифа Дудаковића већ би био окончан. И већ би била утврђена кривица или невиност бившег команданта Петог корпуса којем Суд БиХ данас није одредио притвор. Но, одређивањем мјера забране Суд БиХ је фактички утврдио основану сумњу да је генерал Дудаковић одговоран за ратне злочине почињене 1995. године у оквиру акције „Сана“. Конкретна одговорност Дудаковића и осталих бит ће утврђена током судског поступка, али постојање ратних злочина у оквиру акције „Сана“ више је него очигледно.

Тужилаштво БиХ сумњичи Дудаковића, а Суд БиХ потврђује основаност сумње, да је као командант Петог корпуса починио кривично дјело злочин против човјечности, те кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва. У наставку наводимо конкретне догађаје за које Тужилаштво БиХ сумњичи Дудаковића и остале.

ОРАШАЦ

Тако су, према наводима Тужилаштва БиХ, дана 13. или 14. септембра 1995., у реону Рипча, тачније у мјесту Орашац, припадници Петог корпуса Армије РБиХ довели Атифу Дудаковићу тројицу припадника Војске РС који су се претходно предали. Дудаковић их је кратко испитао, након чега су ова тројица заробљеника убијена. 

Ликвидацију су, према наводима Тужилаштва БиХ, извршили Екрем Дедић, помоћник команданта за логистику 5. батаљона војне полиције, те Санел Шабић, војни полицајац који је био члан обезбјеђења генерала Дудаковића. Проблем, међутим, представља чињеница да Тужилаштво није утврдило идентитет ове тројице убијених припадника Војске РС. 

КРЊУША

Сличан догађај десио се и у селу Крњуша код Босанског Петровца. Тада су, према наводима Тужилаштва, тројица припадника Војске РС-а, не знајући коме се обраћају, пришли групи припадника Петог корпуса међу којима је био и генерал Дудаковић. Након што су Дудаковићеви пратиоци схватили да се ради о непријатељским војницима, запуцали су. Једног војника Војске РС су одмах убили, док су друга двојица рањени. Генерал Дудаковић је, потом, испитао једног од рањеника, да би Хусеин Балагић и Але Хоџић звани Пумпарица након тога убили обојицу рањеника. 

ВОЂЕНИЦА

Командант Петог корпуса, међутим, не помиње се у случају из села Вођеница. Ту су, наиме, припадници 2. батаљона Петог корпуса Армије БиХ заробили тројицу припадника Војске РС и то Жарка и Лукицу Латковића, те Милана Јеличића. Извели су их у двориште једне куће гдје су их претходно претукли, након чега је Мухарем Алешевић убио једног заробљеника. Другу двојицу заробљеника убио је Осман Вељачић звани Зелена Беретка који је касније погинуо. Посмртни остаци убијене тројице војника пронађени су и ексхумирани из заједничке гробнице у којој је пронађено и тијело Јове Миљуша, којег је такођер, у присуству Фатмира Муратовића убио погинули Осман Вељачић.

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ

Надаље, Дудаковић и још осам његових сарадника осумњичени су да су 15. септембра починили ратни злочин против цивилног становништва у Босанском Петровцу. У раним јутарњим сатима, иза тадашњег мотела у граду, доведено је најмање шест војно способних мушкараца српске националности међу којима су били војник Милош Ступар  и цивил Јанко Бурсаћ. Фатмир Муратовић је, потом, тражио добровољце који ће извршити ликвидацију. Убиства је починио Осман Вељачић звани Зелена Беретка. Посмртни остаци Милоша Ступара размијењени су 1. јуна 1996. године у мјесту Копривна код Санског Моста, док су посмртни остаци Јанка Бурсаћа ексхумирани 1999. године са гобља Шеледи.

Истог дана, иза мотела у Петровцу доведена је група од 24 особе међу којима је било и неколико жена.  Четворицу заробљеника су, након премлаћивања убили и бацили у јаму ископану на мјесту гдје су их довели. Нешто касније, на истом мјесту убијено је седам заробљеника српске националности, а претходно их је, према наводима Тужилаштва, испитао генерал Дудаковић. У заробљенике су пуцали Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Санел Шабић, Хасан Ружнић, те Ибрахим Шиљдедић. Сумња се да је на том локалитету укупно убијено 40 особа међу којима су Миленко Мацура, Миодраг Гачић, Небојша Тимарац, Радолав Бојић, Славољуб Обрадовић, Драган Арсенић, Милан Товирац и други. Сви су бачени у три гробнице раније ископане на том подручју. 

Дан касније, 16. септембра заробљено је осам припадника Војске РС и то: Драго Делић, Божидар Срдић, Коста Петковић, Милн Чеко, Миливој Пилиповић, Драшко Јојић и Драган Тадић. Одведени су на раскрсницу путева Буковац – Миљачица, гдје су сами себи морали ископати раку. Четворица припадника Армије БиХ су их потом ликвирали. Дијелови посмртних остатака Косте Петковића и Драге Делића су размијењени 1. јуна 1996.године. Посмртни остати осталих убијених пронађени су године 2012. у примарној гробници на локалитету Кленовац, те у масовној гробници „Језеро Привилица“ у Бихаћу. 

Осим наведних случајева, Тужилаштво Дудаковића и остале сумњичи да су починили убиства најмање 60 цивила на подручју Босанског Петровца и  околних села Орашко Брдо, Бјелај, Врточе, Вођенца, Медено Поље, Ревник ... У питању су, углавном, старије особе међу којима су Илија Рунић рођен 1905.године, затим Никола Ковачевић рођен 1910., Давид Ступар рођен 1908., Анђа Вујиновић рођена 1915., Даринка Рунић рођена 1909. године и други. 

КЉУЧ

Такођер је наведен и списак најмање тридесет цивила који су убијени у Кључу и околним селима Завоље, Саница Горња, Корјеново, Јарице ... Углавном се ради о старијим особама  међу којима је Томо Јуришић рођен 1906, Млађен Станаревић рођен 1916., Босиљка Касаповић, Обрад Ђукић, Стана Чекић и други.

УНИШТАВАЊЕ ХРАМОВА

Тужилаштво још сумњичи Дудаковића  и остале да су у освојеним селима палили православне цркве. У селу Пркоси запаљен је храм Пресвете Богородице, у селу Бјелај девастирана је црква  Светог Георгија, док је парохијски дом запаљен, у селу Врточе запаљен је кров цркве Светог Пророка Илије, у селу Вођеница девастирана је црква Успења Пресвете Богородице, у селу Суваја девастиран је храм Покрова Пресвете Богородице ... 

Цркве су девасетиране или запаљене и у српским селима на подручју Кључа, Санског Моста и Босанске Крупе. Овом акцијом, неспорно, командовао је генерал Атиф Дудаковић.

(Журнал.инфо)