Шта се догодило са БГ маратоном и зашто? Како је пропао?

У поређењу са резултатима из прошле сезоне, ове 2018. забележена су 24 и 40 минута слабија времена. Минута! Зашто је тако?

Остали спортови 26.04.2018 | 22:15 Кристијан Стошић постао је прошле суботе први српски атлетичар који је тријумфовао на Београдском маратону у времену 2:45,23, док се Нора Тркља временом 3:08,46 прикључила легендарним атлетичаркама, Сузани Ћирић и Оливери Јевтић.

Сузана је Београдски маратон освајала 1990. и 1993, а Оливера 2013. и 2017. године.

Међутим…

Времена победника 29. издања трке која сваког пролећа окупља такмичаре из целог света у српској престоници упућивала су на то да... нешто није у реду. У поређењу са резултатима победника из 2017, када је у мушкој конкуренцији победио Стефен Катам из Кеније у времену 2:21,12, а женској Јевтић у временху 2:38,03, победници последње трке били су спорији за 24 односно 40 минута.

Минута, не секунди.

У поређењу са рекордима: Јагфет Косгеи, Кенија - 2:10,54 (2006), Кристина Помаку, Румунија - 2:29,44 (2001), времена актуелних победника делују још инфериорније.

Зашто је то тако?

Наиме, према писању београдских медија, предузеће Београдски маратон нагомилало је дугове у висини од 250 до 300 хиљада евра, није исплаћивало премије учесницима и због тога је изгубило лиценцу због чега је најпознатија атлетска трка у нашој земљи скинута са светске мапе и, практично, претворена у ревијалан догађај.

Док се и даље чека да се дугогодишњи директор Београдског маратона Дејан Николић, појави у јавности и пристане да говори о овој теми, предузеће које управља трком и које је, бар у јавности, оптужено за нагомилавање дугова и срозавање угледа трке, огласило се добро познатом методом – саопштењем.

(у међувремену, Николић је на дан трке рекао да је "Београд светска сензација")

У њему, Београдски маратон тврди да има сертификат за одржавање трка и да му други није потребан. О резултатима, конкуренцији која се ове године окупила у Београду и осталим темама... није било речи.

Београдски маратон саопштио је данас да још од 1990. године поседује сертификат за одржавање трке од Светског удружења маратона и уличних трка (АИМС) и да му није потребна лиценце Европске атлетске асоцијације (ЕА).

"Београдски маратон је од 1990. године члан АИМС највеће светске спортске асоцијације са више од 400 чланица из 115 земаља света. МИ смо одувек у календару АИМС - наше матичне организације, чији се званични часопис са календаром штампа у стотинама хиљада примерака и бесплатно дели на највећим светским маратонима. Место (датум) у календару ЕА није никакав услов за одржавање било ког другог маратона, па ни Београдског и само је информативног карактера. Европска атлетика је асоцијација националних атлетских савеза, а не организатора уличних трка", наводи се у саопштењу.

Како се истиче, у календару Европске атлетике нису ни Лондонски, Париски, Берлински маратони - највећи маратони на свету.

"Београдски маратон није био у календару ЕА ни прошле, ни ове године (као ни много година пре тога) и одржан је без икаквих проблема. Ни посебна лиценца, ни посебна дозвола неког званичног светског или европског тела, за одржавање било које тркачке манифестације, па ни Београдског маратона, не постоји. Београдски маратон поседује сертификат о премереној стази, издат од званичног мериоца АИМС, наше једине, матичне организације".

Из Београдског маратона су одговорили и на изјаве директора АСС Слободана Бранковића, који је између осталог рекао да је БГ маратон избрисан из календара ЕА због дуговањана и најавио за јесен Сербиа Цитy маратон.

Признају да имају имају финансијских тешкоћа, али да обавезе решавају у у складу са својим могућностима, као и да имају потраживања која превазилазе висину тих обавеза.

"Највећи део проблема настао је управо услед више пута понављаног, оркестрираног деловања отворених и скривених појединаца и интересних група. Против Београдског маратона се не води ниједан судски поступак", поручују из Београдског маратона, уз констатацију да је једини атлетски догађај икад забрањен у Србији био митинг "Артур Такач", чији је Бранковић био директор.

Извор: мондо.рс