Венгерово ремек-дјело: НЕПОБЈЕДИВИ!
Тим због којег ћемо заувек памтити француског стручњака. . . !
Фудбал 26.04.2018 | 23:00
Арсен Венгер (68) званично и дефинитивно је саопштио да се повлачи са клупе Арсенала, на коју је сео 22. септембра 1996. године, после доласка из Јапана и Нагоје.
"Арсен, који?", питали су се скептични када су видели дотад широј јавности непознатог Француза, са никад "очишћеним" акцентом у говору. Донео је са собом много непознаница, харизму, велику жељу да врати Арсенал на врх и да учини фудбал "тобџија" најлепшим у историји. Наравно, и да побеђује, побеђује и побеђује...
И у свему је успео.
Венгер ће овог пролећа напустити велики клуб као његов најуспешнији менаџер у историји и каоосвајач три титуле Премијер лиге (1998, 2002. и 2004), седам ФА купова и учесник великог финала Лиге шампиона против Барселоне у Паризу 2006. године.
Иако се шампионски "ген" његових тимова временом изгубио и иако су у последњој деценији трофеји све ређе стизали у Арсеналову трофејну салу, то неће и не може умањити величину свега што је "Професор" постигао, као ни значај утицаја који је имао и на енглески фудбал и на Премијер лигу.
Били Венгерови тимови успешни или не, свако ко је долазио на њихове утакмице знао је шта може да очекује. Атрактиван, брз и нападачки фудбал постао је калуп на којем је Француз инсистирао и онда када се то и није чинило логичним, као и онда када за то и није налазио праве играче.
А, када их је "погодио" све до једног, учинио их је непобедивим.
Арсеналова генерација 2003/04 исписала је историју Премијер лиге и постала и остала Венгерово ремек дело. То је био тим који је освојио титулу Премијер лиге без иједног пораза (26 победа и 12 ремија), који је "млео" ривале и који је терен култног Хајберија учинио губилиштем свакога ко се на њему нашао.
Немачки голман Јенс Леман је играо сезону живота, штопер Сол Кембел био је на врхунцу каријере, Ешли Кол био је један од најбољих левих бекова у Европи, а Коло Туре је помагао и стварао зид о који су се противници одбијали. У везном реду блистали су Робер Пирес и Фредрик Љумбберг, на челу са "десетком" какву Арсенал пре и после те генерације није имао - Денисом Беркампом.
Није потребно наглашавати да је Тјери Анри решетао као машина (30 погодака на 37 утакмица) и да је чинио да голови изгледају шири него што су заиста били на иначе уском терену Хајберија.
Сви заједно, на челу са "Професором", чинили су екипу о којој ће се причати све док је Премијер лиге. Иако су испали у четвртфиналу Лиге шампиона од Челсија, учинили су неко што нико није и "везали" су чак рекордних 49 мечева без пораза. Због тога им је уручена и златна реплика трофеја Премијер лиге, да позлати највећу Венгерову генерацију у каријери.
Уочи те сезоне, Роман Абрамовић купио је Челси за 140 милиона фунти и чак хтео да доведе и Анрија, али су на Хајберију одлучно рекли "НЕ". Венгер је склопио шампионски тим почев од тога да је продужио уговоре Вијери и Пиресу, а затим је Лемана довео (за само 1,5 милиона фунти) као замену легендарном Дејвиду Симену.
Најскупљи Венгеров трансфер те сезоне (током које је договорен и долазак Робина Ван Персија) била је куповина Хозе Антонија Рејеса, тада шпанског талента који је у јануару стигао из Севиље за 10,5 милиона фунти. У такмичарској 2003/04 он је постигао два гола, закључно са хицем за коначних 0:1 на гостовању Фуламу, у претпоследњем голу.
Журка у последњем колу увела је тај тим у историју, јер је тријумфом против Лестера 2:1 постао први од Престона 1889. године који је одиграо целу сезону и остао непобеђен.
Непобедив!
Коначан биланс био је: Арсенал 90, Челси 79, Манчестер јунајтед 75, Ливерпул 60...
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар