Интервју - Станковић: Волио бих опет против Аустралије!
Легенда српског фудбала Дејан Станковић у интервјуу РТС-у каже да ништа не би мењао у животу, осим утакмице против Аустралије на Светском првенству 2010. године. "Заборавимо Бразил - Костарика је полуфинале, Швајцарска финале".
Фудбал 22.04.2018 | 22:30
У интервјуу за Радио-телевизију Србије, рекордер по броју утакмица за репрезентацију Србије (103), рекао је да ништа у животу и каријери не би мењао, осим утакмице против Аустралије на Светском првенству у Јужној Африци 2010. године, коју су "орлови" изгубили 1:2, а да су победили...
"Ако ме већ питате, ето вратио бих ту утакмицу против Аустралије, да је поново одиграм. Играли смо добро, нисмо имали среће", каже Станковић, сада функционер у УЕФА.
О томе шта можемо очекивати од репрезентације Србије на предстојећем Мундијалу у Русији, Станковић каже да се треба фокусирати на две утакмице.
"Светско првенство је тешко, има много притиска, одговорности, свако може да те изненади. За нас су полуфинале Костарика, а финале против Швајцарске. Те две утакмице треба да нам буду фокус. Не треба да чекамо утакмицу против Бразила и ту да правимо бодове, прва и друга су најважније за пролаз", оценио је Станковић.
Упитан да ли има неки савет за селектора Младена Крстајића, са којим је дуго био саиграч у националном тиму, одговорио је:
"Младен зна, он има огромно искуство, играли смо заједно, зна и сам какав је притисак, шта чека њега и целу групу момака. Зна он шта треба да ради, треба да буде мирне главе, да буде уверен у себе и то пренесе на момке".
Присетио се и фудбалских почетака и како су га у Земуну прогласили неперспективним.
"Да, хахахаха, рекли су у Земуну то, да сад кажем - срећом да су то рекли. Не бих о именима, углавном, почео сам у Радничком из Нове Пазове, у Земуну нисам прошао пробу, био сам у Телеоптику годину дана, па сам прешао у Црвену звезду".
Сматра да му је меч против Кајзерслаутерна у Купу победника купова (26. септембра 1996. године) био "огромна прекретница" у каријери. Ушао је са клупе, дао гол за Звезду за улазак у продужетке, па још један у продужецима...
"Седам дана пре прве утакмице сам напунио 18 година и онда сам у реваншу ушао са клупе, дао два гола... Шта још човек да пожели?", каже Станковић, који је престигао рекорд Драгана Џајића, као до тада најмлађег првотимца Звезде.
"Не може се Драган Џајић никада престићи. Кад те неко упореди са њим то је већ велика част. Он остаје Звездина легенда, пионир стварања европске Звезде", додаје.
Са 20 година отишао је у Лацио. Била је то 1998. година, у којој је Станковић најпре играо на Светском првенству, а потом заиграо за римски клуб.
"Моје велико задовољство је што сам играо са невероватним именима, невероватним играчима, у клубу који је растао. Мислим да смо мало освојили колико смо били добри. Захвалан сам председнику Крањотију који је изјавио: 'Потрошио сам толике паре за клинца којег нисам ни видео уживо'".
Много му је помогао Синиша Михајловић, који је тада био у Лацију, а годинама касније је крстио његову децу.
"Синиша је за мене... и тада и сада... Он ме је заштитио, прихватио, саветовао ме је, објаснио ми је како функционише Серија А, живот у Италији, кум је мојих синова, искрени пријатељ, велика особа, никад јачи карактер нисам упознао од његовог".
Из Лација је отишао у Интер. Вероватно најбоља одлука у играчкој каријери.
"Било је неколико заинтересованих клубова, занимљивих ситуација. Мало се посаветујеш са Синишом, Манћинијем... Манћини ми је рекао да идем у Интер јер тамо могу да испишем историју. Скоро 10 феноменалних година сам провео у Интеру и исписао сам историју тамо", каже Станковић, који је недавно био ушао и у избор за Кућу славних Интера за шта гласају навијачи миланског клуба.
"Почаствован сам самим тим што сам доспео у последњи круг тог навијачког гласања. Моја прогноза је била - Роналдо, Зенга и Мацола. Стати у круг поред Мацолиног имена то је за мене већ била огромна победа. Битно је шта си оставио за тај клуб и да ли си остао у срцима навијача. Биће још тих гласања. И ако не уђем у ту кућу знам шта сам дао за тај клуб и какав однос имам са навијачима", рекао је Станковић.
Најсрећнији дан у фудбалској каријери му је 22. мај 2010. године. Тада је Интер освојио Лигу шампиона, а Станковић се огрнуо заставом Србије.
"Славила је Италија, славила је Србија, они који су знали шта ми то значи. У том тиму је било доста играча преко 30 година. Не да нам је био последњи воз, него је воз стајао у станици. Сигурно је да је за групу од 10-12 играча то била последња прилика. Стварно смо дали све од себе, вођени Жозеом Мурињом. Нисмо имали ниједан проблем који нисмо могли да решимо унутар свлачионице. Свако ће вам рећи да је Лига шампиона врх клупског фудбала. Ставиш тачку на 'и'".
О Мурињу...
"Жозе и ја смо били и остали пријатељи. И дан данас се чујемо, пошаље поруке за рођендан, кад игра Србија. Ја њему исто за Манчестер, за успехе. Полако ствара огроман тим. По томе што Немањи Матићу даје толике одговорности види се какав респект има према играчима који су спремни да се жртвују за њега. Тако је било и у Интеру, препознајем то и у Јунајтеду са неким играчима. Треба му веровати, следити га, јер он може да ти донесе трофеје".
Станковић је упитан и ко је најкомплетнији фудбалер са којим је играо.
"Уф, било је много феноменалних играча, не бих да изоставим неког. Имао сам, срећом, дугу каријеру и играо сам са феноменалним играчима - ту су Златан Ибрахимовић, Тијаго Мота, Весли Снајдер, Дијего Милито... Све су то феноменални играчи, па онда Немања Видић у репрезентацији, сигурно најбољи дефанзивац у последњих 20 година у Европи и свету. Па онда Дијего Форлан, имао сам прилику да тренирам са њим, он је играч плаве крви, како ја то кажем".
КАД СЕ СЕТИМ ДЕБИЈА ЗА СРБИЈУ...
"Хтео сам да побегнем у свлачионицу, играли смо против Италије, годиште '78. Била је то прва права званична утакмица, кад сам чуо химну, дошло ми је да побегнем. Играли смо на стадиону Радничког са Новог Београда, победили смо 2:1. Из те репрезентације, као и из италијанске, изашло је много добрих играча".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар