Чобаница и преља у деведесетој

Осамдесет седмогодишња Мика Дробњак из Рудог још није поклекла под бременом нагомиланих година, здравље је добро служи а да би, како вели, `привриједила` кући и домаћинству, сваки дан чува овце и да не дангуби узалуд сједећи код њих преде вуну за чарапе и џемпере.

Република Српска 20.04.2018 | 09:57 "Припремам снахама да плету чарапе и џемпере, а ако је неки празник и светац у календару онда понесем књигу. И читам без наочара. Ишао ми унук у Грчку у манастир и донио књигу са насловом `Узак пут до раја`. Прочитала сам је од корица до корица и да вам кажем да сам упамтила да има 272 странице. Хоћете сад да вам је препричам?, вели старица.

Бака Мика је увијек била побожна жена.



`У Бога се уздам, одувијек сам побожна била, никад никог нисам слагала јер нас је тако мајка васпитала . Али сам се ипак огријешила о мајку јер сам се `украла` без њеног питања и знања. Плакала је и кукала али је рекла да ме неће клети. Таква је младост била, младост лудост", мудрује бака Мика.

У Микиној кући у близини Рудог у слози и заједништву живе четири генерације.

"Имам троје дјеце, од њих осморо унучади . Имам17 праунучади, а осамнаесто само што на свијет није дошло. И шта ћеш, задовољна сам на животу`, исприча бака Мика.

Животна девиза и филозофија ове старице из Рудог своди се на једну ријеч – рад.

`Мора да се ради, моје дијете. У радина комадина. Од лежања нема ништа. Рђа једе гвожђе а нерад човјека. Рад побјеђује, јер кад је Бог створио свијет казао је – радите и ја ћу вам помоћи . И Бог мрзи лијенчине", каже ова старица.

Бака Мика из Рудог омиљена је код својих укућана али и суграђана. Воле је због њене, како истичу, ријечитости, доброте и вјере уз коју и божију помоћ се могу савладати све животне тешкоће.

(БН)