Радикалне промјене на Стамфорд Бриџу!

Челсијева нова стратегија: Нисмо више најбогатији, сад морамо да стварамо!

Фудбал 21.04.2018 | 23:00 Било је година у којима је Челси трошио више него било ко други. Било, прошле су. Ни Роман Абрамович није неисцрпни извор пара. Морао је и он да повуче ручну, а то би могло да се одрази на екипу већ од наредног лета. Угледни Телеграф о томе пише бавећи се темом наследника Антонија Контеа на клупи Плаваца тврдњом да није немогућа да газда клуба потпуно изненади јавност избором новог тренера.

До сада, најчешће су се помињали Луис Енрике, Масимилијано Алегри, Маурицио Сари и Леонардо Жардим, понека гласина и о повратку Карла Анчелотија. Међутим, Телеграф сада пише и о предлозима појединихАбрамовичевих сарадника да се проба са другачијим приступом. Уместо да се тражи доказани шампион, да се пронађе - “тхе неxт биг тхинг“, односно да се шеф струке потражи у кругу не толико звучних стратега, али у перспективи носиоца новог таласа.

Маурисио Покетино се сматра идеалним решењем, али су и на Стамфорд Бриџу свесни да су мале шансе да ће Тотенхем пустити Аргентинца у табор градског ривала. Отуд се круг проширио на још неколико имена, аТелеграф наводи три: Роминог Еузебија Ди Франческа, Хофенхајмовог Јулијана Наглесмана, па чак иДавида Вагнера из Хадерсфилда с тим да су његове шансе баш танке.

Али, говоре о промени курса у Лондону. Просто, Абрамович је престао да сипа новац као да га има бесконачно, Манчестер Сити и Манчестер јунајтед су сада платежно способнији, а ни Ливерпул не заостаје. Највеће светске звезде више не долазе на Стамфорд, могао је то да осети и Конте, па је опредељење да се покуша са млађим тренером, млађим тимом, енергичнијим и атрактивнијим фудбалом.

Својевремено је то пробао да у дело спроведе Андре Виљас Боас, али се олупао за свега девет месеци. Није могао тада да се избори са најутицајнијим играчима у свлачионици: Петром Чехом, Џоном Теријем, Ешлијем Коло, Френком Лампардом и Дидијеом Дрогбом. Таквих више нема. Нити било ко од садашњих звезда може да узме телефон у руке, окрене Абрамовича и тек тако се пожали на шефа. Што значи да би некакву револуционарну промену било лакше спровести.

Уосталом, кад је пре само две сезоне Жозе Мурињо отишао Челси је водио преговоре са Едијем Хаувијем, али се на крају ипак одлучио за Контеа. Узео је титулу, али Италијан више срећан, јер су његове амбиције надвисиле Челсијеве кад су појачања у питању.

Абрамович опет бира. Проверено, па опет на сваке две до три године? Или нешто ризичније, па на дуге стазе? Додуше, Енрике и Жардим делимично задовољавају обе категорије. А питање је и шта ће се десити у осталим европским клубовима. Рецимо, шта ако Зинедин Зидан добије отказ у Реалу?

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес