Девет одлука није проведено

Од оснивања Уставног суда БиХ па до данас ријешено је око 66 хиљада предмета а само девет одлука није проведено, истакао је данас, на конференцији за новинаре, предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман.

Босна и Херцеговина 11.04.2018 | 16:24 Република Српска није провела само једну одлуку Уставног суда и то ону која се односи на закон о извшном поступку. То значи да Уставни суд БиХ сматра да је Република Српска доношењем новог закона о 9.јануару Дану Републике Српске испоштовала ранију одлуку тог суда.

Што се тиче нове апелације Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске о неуставности новог закона тај захтјев је, кажу у суду, у обради.

"Задужен је судија извјестилац и кад он буде спреман да предложи одлуку Уставном суду он ће,у складу са процедуром као и било који други захтјев,бити у зависности од одлуке Уставног суда можда уврштен у дневни ред и онда ће се о њему одлучивати'', каже предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман.

Иако је Република Српска етикетирана као неко ко не проводи одлуке Уставног суда БиХ, чињеница је да је од девет неизвршених одлука пет у надлежности Парламентарне скупштине БиХ а три у Федерацији БиХ. Односе се на закон о извршном поступку Федерације, одлуку о граду Мостару која је донесена 2010.,те одлуку из 2012.о поврату војних станова у Федерацији.

Шта је са неизвршењем одлуке о конститутивности народа?

"Та је одлука на одређен наћин у формалном смислу проведена,а да ли су ефекти те одлуке задовољавајужи то је можда више за академску расправу него за одговор Уставног суда'', тврди предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман.

На нашу констатацију да Одлука о конститутивности народа није имплементирана у уставима неких кантона Ћеман одговара:

,,У праву сте.Извињавам се то сам заборавио''.

У помоћ му је прискочио потпредседник Уставног суда БиХ Златко Кнежевић који је објаснио да Уставни суд БиХ не може по службеној дужности покретати било који поступак оцјене уставности.

,,Да би ми одлучили да ли је нешто у складу са Уставом неко мора да поднесе захтјев за оцјену уставности'', каже Кнежевић.

 Иако се протеклих 12 па и више година многи представљају као једини и ексклузивни представници  и заштитници српског народа једино је Младен Босић, као члан Колегија Парламентарне скупштине, искористио своје уставно право и поднио захтјев за оцјену уставности кантоналних Устава у којима Срби нису наведени као конститутиван народ, а немају ни право на свој језик и писмо.Тај захтјев  је,кажу у Уставном суду,узет у разматрање.



БН телевизија