Анализа: Шта каже историја? Може ли Звезда да окрене?

Колико се тимова вратило из минуса и може ли Звезда као Партизан 2014. године? Пошто је, како су и сами тренери Душан Алимпијевић и Александар Џикић признали, премало времена за дубље анализе и тешко је сада било шта драстично мењати, погледаћемо каква је ситуација била у европским лигама током претходних пет сезона.

Кошарка 10.04.2018 | 17:00 Нису успели кошаркаши Црвене звезде да материјализују предност домаћег терена у финалној серији Јадранске лиге и сада су доведени у ситуацију да у Подгорици морају да направе један брејк уколико желе да титулу бране у Београду. Пре него што се финале уопште пресели у подгоричку Морачу, црвено-бели ће морати да се консолидују, рестартују систем, окрену нови лист и испочетка уђу у двобоје против Будућности. Хладне главе, одлучније, енергичније, агресивније. 

Будућност је преузела контролу овог финала, трећи пут скинула скалп браниоцу титуле и практично у само једној утакмици драстично окренула ствари у своју корист. Сада је црногорски шампион тај са предношћу домаћег терена и ако би наредне две или три утакмице имале идентичан сличан или једнак расплет као дешавања у дворани Александар Николић у понедељак - имаћемо промену на јадранском трону после три године, откада регионалним такмичењем влада Црвена звезда. 

После свега виђеног у београдском здању у улици Чарлија Чаплина у кошаркашким круговима почела је да се води конструктивна дискусија о томе какве ко има шансе најкасније до наредног понедељка, када ће регион бивше СФРЈ сазнати име првака Јадранске лиге. Било је коментара "ЗА" и "ПРОТИВ" обе стране, а једина реалност је да Будућност сада диктира темпо ове серије. Односно, од снаге Ђетића да се одупре удару црвено-белих зависиће коначни исход. 

Колико ту може Црвена звезда? 

Пошто је, како су и сами тренери Душан Алимпијевић и Александар Џикићпризнали, премало времена за дубље анализе и тешко је сада било шта драстично мењати, погледаћемо каква је ситуација била у европским лигама током претходних пет сезона. 

У разматрање узели смо најјача државна и регионална такмичења на Старом континенту (ВТБ, АБА, Шпанија, Турска, Грчка, Италија, Француска, Литванија, Израел), уз преглед шампионата у региону (Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина).

Резултат је следећи - 14 пута досад дешавало се да шампионску круну на главу стави тим који је поражен у првој утакмици финала! А ситуацију какву сада има Црвена звезда у своју корист решило је само пет клубова: Венеција 2017, Олимпијакос 2016, Бамберг 2015, Партизан 2014. и Игокеа исте године.

Занимљиво, Црвена звезда била је учесник једног финала у којем је виђен резултатски преокрет у финалу. Било је то 2014. године у Суперлиги Србије, када су црвено-бели копља укрстили са Партизаном, који је имао предност домаћег терена. Цела та финална серија остала је сенци незапамћених инцидената и туче играча вечитих ривала у већ у првој утакмици коју су започели Демаркус Нелсон и Никола Милутинов код резултата 69:64 за „госте“ с Малог Калемегдана. Дворана Александар Николић првобитно је била испражњена због упада навијача Парног ваљка и покушаја обрачуна с Звездиним играчима, када је Дејан Радоњићповукао екипу у свлачионицу. Утакмица је настављена тако што је Партизан на паркету имао само тројицу играча (Тепић, Богдановић, Ловерњ), да би се иста завршила са четири на два... 

Нико не жели да се сећа тих, немилих догађаја, нити тензије која је владала током дана финала и таква дешавања више никада не смеју да се понове, нигде. Партизан је до краја финала играла без публике и по меч без Милутинова и Павловића, док је Звезда остала без Нелсона на једној и Тејића на два сусрета. Мучна битка за пехар завршила се тријумфом црно-белих са 3-1 у серији. Односно, тако што је славила у све три наредне утакмице. Треба, опет, истаћи, да су домаћинства у тој серији била наизменично мењана, па је тако Партизан титулу освојио у „Звездином“ Пиониру. 

Најсвежије примере великих окрета у финалима налазимо у три прошлосезонска шампионата - Грчке, Шпаније и Италије.

Олимпијакос у надметању са Панатинаикосом изгубио трку, иако је имао утакмицу више на свом терену. Оба клуба били су сигурна на свом терену, домаћинства су се такође мењала на по једну утакмицу, с тим да су Зелени у мајсторици изрежирали највећи искорак и славили усред непријатељске атмосфере, ироније ли, Дворане мира и пријатељства. Зелени су у једном тренутку водили и са 17 поена вишка (66:49), када су хулигани Олимпијакоса почели да гађају противничке играче бакљама. Сусрет је накратко био прекинут пошто су се гости повукли у свлачионицу, али су на крају захваљујући Кеј Сију Риверсу, Нику Калатесу и Мајку Џејмсу дошли до титуле.

Валенсија је прошле сезоне направила велико изненађење када је пресекла мадридски Реал и славила са 3-1 у серији, упркос томе што је Краљевски клуб имао прве две утакмице и потенцијалну мајсторицу на свом терену. Валенсија је први меч у Мадриду изгубила, да би онда у наредном окршају славила резултатом 86:79 и захваљујући врло мотивисаном Бојану Дубљевићу (20п, 9ск) учинио да финале добије потпуно другачији ток. Слепи мишеви вођени садашњим тренером Басконије Педром Мартинезом нису испустили брејк и у следећа два меча добили су Реал за прву шампионску титулу у клупској историји. Сезона Валенсије могла је да буде још боља да су у финалу Еврокупа успели да надиграју Уникаху.

Ни у Италији није било ништа мање занимљиво. Додуше, серија између Венеција и Трента играна је у шест утакмица, а ситуација је била идентична Звездиној сада. Тренто је као гост први славио, и то с резултатом 83:74, да би Венеција добила други меч код куће и први на страни. Тренто је успео да узме другу утакмицу на свом терену, а онда се у наизменичним домаћинствима Венеција показала као бољи такмац и заслужено подигла пехар.

Извор: моззартспорт