Прича: Лука Дончић и геријатријска банда!

У НБА више верују клинцима него у Евролиги! Само 20 играча рођених 1997. и раније добило шансу. Ниједан у Олимпијакосу, ЦСКА, па ни Црвеној звезди. . .

Кошарка 12.04.2018 | 22:45 Кошаркашка Евролига дошла је до другог дела сезоне. Завршио се лигашки део, а након 30 кола је познато да ће се ЦСКА, Фенербахче, Олимпијакос, Панатинаикос, Реал Мадрид, Жалгирис, Басконија и Химки борити за титулу најбољег. Четвртфиналне утакмице почињу за недељу дана, игра се на три победе, а ови занимљиви парови ће изнедрити учеснике Фајнал фора који се од 18. до 20. маја игра у Београду.

Шта нам је донела Евролига? Након два издања новог формата нема никакве дилеме да су промене биле добре – квалитет кошарке је порастао, дворане су пуне, 30 кола гарантује свим клубовима добру зараду од улазница и спонзора и питање је само хоће ли се вођство Евролиге полакомити па већ од следеће сезоне повећати број клубова. У некој будућности би то вероватно био добар потез, али сада још не – 16 клубова је сасвим довољно за концентрацију квалитета у најјачем европском такмичењу.

Што се тиче играча, сезону је свакако обележио још један корак Луке Дончића који је несумњиво тренутно највећа европска звезда. Младог Словенца следеће године нећемо гледати у Евролиги јер ће отићи у НБА, а управо је он повод за нашу тему. Истражили смо наиме колико је Евролига плодно тло за развој младих играча и дошли до поражавајућих, готово катастрофалних резултата. У целој Евролиги укупно је 20 младих играча добило какву-такву, па макар и мизерну минутажу у ових 30 кола. Када би се то претворило у статистику, испало би да је свака екипа користила 1,25 младих играча. Али и то су претеране бројке када се види колико је играча имало неку конкретнију минутажу.

За дефиницију младих играча узели смо кошаркаше рођене 1997. године и млађе, а од 16 клубова за њих 11 је барем један такав играч одиграо барем минут. Олимпијакос, ЦСКА Москва, Олимпија, Химки, па ни Црвена звезда нису користили ниједног младог играча. Но, када би из целе приче искључили оне играче који су наступили у више од две утакмице, бројке би биле још горе – говорили бисмо о само 13 играча. А када бисмо гледали ко је од њих имао неку озбиљнију минутажу, трагедија младих играча у Евролиги попримила би епске размере – више од 10 минута по утакмици играли су само Лука Дончић и Серхи Гарсија.

Дончић је у овој причи ван конкуренције. Играо је у 27 утакмица, у њих 11 био стартер, а просечно на терену проводио 25,39 минута, имао просек од 16,9 поена, 4,8 скокова и 4,6 асистенција. Границу од 10 минута пробио је и Шпанац Серхи Гарсија који је играо 12,58 минута по утакмици, али у само осам мечева у колико му је Валенсија дала шансу. У том је раздобљу имао 4,4 поена, 1,7 асистенција и 1,1 скок у просеку.

Више од 10 утакмица одиграла су још седморица играча. Реал је дао прилику Санти Јусти који је играо 14 утакмица од којих је у 10 био стартер, али није остварио никакву значајнију минутажу ни учинак. На граници од 10 утакмица у Краљевском клубу је и Дино Радончић који је наступио у девет мечева. Црногорац би много већу улогу требао добити следеће године, а треба знати да је он рођен 1999. године.

Бамберг је често гурао Луиса Олиндеа, у Макабију је играо Јовел Зосман, у Уникахи Вини Окуо, у Жалгирису Гитис Масијулис, а Валенсија у својим редовима има два млада играча с најмање 10 утакмица у Евролиги – Исланђанина Тригвија Хлинасона и домаћег Ђозепа Пуерта. Придодамо ли њима двојици споменутог Гарсију, испада да су они, уз Реал, предводници младог таласа Евролиге. Заправо, када збројимо све младе играче на овом списку, онда су шпански клубови они који им дају највише, какве-такве, шансе. У четири клуба распоређено је 10 играча. Тачно 50 одсто.

О учинку младих играча беспредметно је уопште расправљати. Довољно је рећи да је Хлинасон с три поена по утакмици трећи стрелац на овој листи, да нико осим Дончића нема више од два скока по утакмици, а иста је ствар и у асистенцијама. Тек три играча има најмање једну асистенцију по утакмици.

Након свега је закључак једноставан – Евролига није добар полигон за младе играче. Ако макнемоДончића, који је вансеријски таленат који се не рађа сваке године, из целе приче испада да ниједан играч нема озбиљну минутажу ни такав статус у екипи. И лако је рећи како је улог овог такмичења велики, те да тимови немају када да младим играчима пруже прилику. Али све оне који тако мисле лако је разуверити јер је део екипа неколико кола пре краја изгубио наду за пласман међу осам, али свеједно нису давали прилику младим играчима.

Тако пада у воду она теорија да млади играчи не треба рано да иду у НБА лигу јер ће праву прилику лакше добити у Европи. Вероватно хоће, али не на врхунском нивоу. А што се НБА лиге тиче, тамо је чак 36 играча рођених 1997. и 1998. добило прилику да наступи у барем једној утакмици. А међу њима приличан број Европљана: Драган Бендер, Анте Жижић и Ивица Зубац, па Лаури Марканен, Фуркан Коркмаз, Јоргос Папајанис и Франк Нтиликина. А да не говоримо о томе да је, рецимо, Џејсон Тејтум рођен 3. марта 1998. те да је у првој сезони за Бостон одиграо 79 утакмица са 30,5 минута, 13,9 поена и 5,1 скока у просеку.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт