Анализа: Сумина сезона неиспуњених обећања...

Како је нестао са радара? Ко је причао да ће бити бољи? Шта је Партизан урадио без њега? Има ли Гвинејац чему да се нада у дербију?

Фудбал 12.04.2018 | 23:00 Толико „добар“ да не може више да уђе ни у протокол суперлигашке утакмице. Осмех Мирослава Ђукића од ува до ува, у четвртак вече фртаљ сата пошто је петардом испратио Чачане са стадиона у Хумској одавао је утисак срећног човека. Његов Партизан побеђује, Огњен Ожеговић је у форми, двојица реконвалесцената (Зоран Тошић и Небојша Косовић) су се вратила на терен, било је против Борца још плусева о којима смо писали, али и минус к’о врата, кад је реч о - Сејдуби Суми.

Најскупљи фудбалер у историји Партизана нестао је са радара. Нема га у најзахтевнијем периоду сезоне. Стручни штаб га је, практично, отписао, што се најбоље може закључити по податку да је свих шест победа (пет у првенству и једну у Купу Србије) везао без Гвинејца у улози стартера. Током месец дана, колико траје успешан резултатски низ браниоца дупле круне, одиграо је свега 12 минута и примакао себе излазним вратима клуба у који је прошлог јуна попмезно закорачио. Тад је објашњено да би требало да буде замена за Леонарда да Силву Созу, међутим, ниједном није оставио утисак фудбалера способног да на нашим теренима прави разлику као што је то у историјској сезони Парног ваљка чинио Бразилац. Подсећања ради, Леонардо је у лане на прелазу из марта у април дао голове Младости, Вождовцу и нишком Радничком у првенству, плус Змејевима у купу, заједно са Урошем Ђурђевићем крчио пут ка дуплој круни, док се истом периоду Сума мучио најпре са вирусом, а кад се вратио на терен једино што је успео да уради јесте асистенција на ревијалном гостовању у Бијељини.

Од човека у чији је трансфер из Слована уложено 1.650.000 евра, а кад се на то дода годишња плата, сума од 2.000.000 евра бива дебелно надмашена, већ сад се може говорити о промашеној инвестицији. Уз низ питања од којих је најсвежије: како то да после 12 минута против Радника и осам у Бачкој Паланци, СејдубаСума не може да буде ни међу 18 изабраних играча за дуел са једним од најлошијих тимова првенства?

Представа на стадиону 20. јула прошле године - каква није уприличена ни много већим звездама, а стизали су у Хумску и Тарибо Вест и Лотар Матеус - сведочила је колико Партизан очекује од Суме. Колико због новца, толико и због једноипогодишњег чекања да се трансфер реализује. Кад је у мисији напокон успео, све што је Сума требало да уради јесте да понови сезону какву је имао у Словачкој (25 голова, пет асистенција). Да буде нови Леонардо. Можда и више од тога: да разигра саиграче. Да се они поред њега осећају комотније. Да улазе у шансе.

Уместо „Суме са клипова“, видели смо „Суму са клиповима“. Технички - све у реду. Брзински, као да трокира. У месту уради све како ваља, али кад је било потребно да направи разлику у корист тима, подели асистенцију или постигне гол углавном је одговорност падала на неког другог. Једно од оправдања за којим су посезали у Партизану тицало се чињенице да није прошао припреме са екипом, већ је директно ушао у такмичење.

„Хајде Суми да дамо шест месеци! Да га истрпимо. Тјери Анри је био најгори играч у Јувентусу кад је дошао, исто и Денис Бергкамп у Интеру. Кад су дошли у Арсенал, експлодирали су. Питање је да ли ћемо пронаћи хемију са Сумом. Само мало стрпљења. Верујем да хоћемо“, причао је спортски директор ИвицаИлиев крајем октобра кад се уочавало да допринос дуго чеканог појачања неће бити ни изблиза ономе што су се на црно-белој страни Топчидерског брда надали.

До данашњег дана није успостављен однос какав је требало да буде на релацији Сума - саиграчи/клуб. Једноставно, играч не враћа оно што је у њега уложено. Иако, уверавају руководиоци, њему плата не касни, те са те стране нема на шта да се жали. Што ситуацију враћа на игралиште. Тамо Сејдуба, ипак, не ради оно што Мирослав Ђукић од њега очекује. Чак ни на тренинзима. Иако је и сам Партизанов тренер причао у августу како је „Сума природна замена за Леонарда“.

Ни макац. Навијачи су углавном замерали Ђукићу што Суму јесенас ставља на крилне, а не на његову омиљену позицију, централног везног. Сам Сума говорио је да се најбоље осећа кад дејствује иза нападача. Било је утакмица кад би га и на то место ставио шеф струке (у Лучанима или против Земуна). Овај му није вратио. Можда због тога што Ђукић, како је неколико пута истицао, више цени раднике, него масторе. А на основу сазнања из „Земунела“ није се Гвинејац баш претгао на послу.

„Могу да разумем да неко нема дан, али не могу да нема интензитета рада за екипу. Ако нам упркос томе даје нешто онда у реду, међутим, постоје само два играча која трче мање од осталих. Та двојица су Меси и Роналдо, међутим, они постижу 60 или 100 голова годишње. Онда можемо да зажмуримо кад мање трче. Остали, овоземаљски играчи морају да трче, да раде. И онда се појави квалитет. Суму у овом тренутку не видим у том интензитету рада. Зато ћемо тражити побољшање. Очекујемо га, али сад се завршава сезона, па се надам...“

Ђукићеве речи с краја новембра требало је да размрдају Суму. Поготово што му је дата друга шанса. Да се кроз припремни период наметне послодавцима.

„Задовољан сам како се односи према игри, према раду, како ради. Ове године је то велика разлика у односу на прошлу кад је дошао тотално неспреман. Овај Сума је онај који хоће, који предано ради, хоће да промени своју ситуацију. Очекујем да се ускоро његов предани рад манифестује добром игром, головима и асистецијама“, причао је Ђукић завршног дана боравка на Кипру.

Од тог тренутка био је стартер само против Викторије из Плзења, Младости, Земуна и Радничког из Ниша. Партизан је с њим победио само у Лучанима (и то кад је напустио терен у другом полувремену). Кад су неки други момци добили шансу - и искористили је, попут Армина Ђерлека - за Суму није било места. Тешко да ће скорије и бити, упркос уверавањуу да ће почетком 2018. показати право лице.

„Доћи ће и то време. Свугде где сам играо, било да је реч о Нитри, Словану или Кацији, био сам вођа, главни играч. Ништа се није променило, нити сам ја другачији фудбалер у односу на период у Словачкој. Хоћу и овде да будем главни. Мој задатак је да предстојећег пролећа покажем свима да то могу. Дошао сам у не баш идеалном тренутку, пропустио летње припреме, у ногама имао само једну тест утакмицу за Слован, Партизан је већ био у јеку борби за Лигу шампиона, касније сам се повређивао... Дошао сам у клуб другачијих захтева и принципа рада. Све су то биле отежавајуће околности. Сад изговора нема и не сме да их буде. Имам довољно времена да се спремим и будем Сума каквог сви очекују“, обећао је у интервјуу нашем порталу током боравка у Лимасолу.

Није успео да се наметне (у) Партизану. Или, можда, Партизан није успео да се бави њиме на начин је то упалило са Леонардом? Сејдуба Сума овог пролећа није бољи играч зато што је шест месеци чекан да проради, нити се његов рад манифестовао головима и асистенцијама, а поготово није испунио обећање навијачима да ће се поправити.

Поменути Леонардо јесте. Прошле сезоне, у овој фази шампионата био једна од ударних песница тимаМарка Николића и са два гола на Маракани наговестио спектакуларан обрт у финишу трке. Можда је суботње гостовање Црвеној звезди последња шанса Сејдуби Суму да покаже шта уме. Да уђе у срца Гробара. Ако претходно уопште уђе у тим.

Извор: моззартспорт