Analiza: Sumina sezona neispunjenih obećanja...
Kako je nestao sa radara? Ko je pričao da će biti bolji? Šta je Partizan uradio bez njega? Ima li Gvinejac čemu da se nada u derbiju?
Fudbal 12.04.2018 | 23:00
Najskuplji fudbaler u istoriji Partizana nestao je sa radara. Nema ga u najzahtevnijem periodu sezone. Stručni štab ga je, praktično, otpisao, što se najbolje može zaključiti po podatku da je svih šest pobeda (pet u prvenstvu i jednu u Kupu Srbije) vezao bez Gvinejca u ulozi startera. Tokom mesec dana, koliko traje uspešan rezultatski niz branioca duple krune, odigrao je svega 12 minuta i primakao sebe izlaznim vratima kluba u koji je prošlog juna popmezno zakoračio. Tad je objašnjeno da bi trebalo da bude zamena za Leonarda da Silvu Sozu, međutim, nijednom nije ostavio utisak fudbalera sposobnog da na našim terenima pravi razliku kao što je to u istorijskoj sezoni Parnog valjka činio Brazilac. Podsećanja radi, Leonardo je u lane na prelazu iz marta u april dao golove Mladosti, Voždovcu i niškom Radničkom u prvenstvu, plus Zmejevima u kupu, zajedno sa Urošem Đurđevićem krčio put ka duploj kruni, dok se istom periodu Suma mučio najpre sa virusom, a kad se vratio na teren jedino što je uspeo da uradi jeste asistencija na revijalnom gostovanju u Bijeljini.
Od čoveka u čiji je transfer iz Slovana uloženo 1.650.000 evra, a kad se na to doda godišnja plata, suma od 2.000.000 evra biva debelno nadmašena, već sad se može govoriti o promašenoj investiciji. Uz niz pitanja od kojih je najsvežije: kako to da posle 12 minuta protiv Radnika i osam u Bačkoj Palanci, SejdubaSuma ne može da bude ni među 18 izabranih igrača za duel sa jednim od najlošijih timova prvenstva?
Predstava na stadionu 20. jula prošle godine - kakva nije upriličena ni mnogo većim zvezdama, a stizali su u Humsku i Taribo Vest i Lotar Mateus - svedočila je koliko Partizan očekuje od Sume. Koliko zbog novca, toliko i zbog jednoipogodišnjeg čekanja da se transfer realizuje. Kad je u misiji napokon uspeo, sve što je Suma trebalo da uradi jeste da ponovi sezonu kakvu je imao u Slovačkoj (25 golova, pet asistencija). Da bude novi Leonardo. Možda i više od toga: da razigra saigrače. Da se oni pored njega osećaju komotnije. Da ulaze u šanse.
Umesto „Sume sa klipova“, videli smo „Sumu sa klipovima“. Tehnički - sve u redu. Brzinski, kao da trokira. U mestu uradi sve kako valja, ali kad je bilo potrebno da napravi razliku u korist tima, podeli asistenciju ili postigne gol uglavnom je odgovornost padala na nekog drugog. Jedno od opravdanja za kojim su posezali u Partizanu ticalo se činjenice da nije prošao pripreme sa ekipom, već je direktno ušao u takmičenje.
„Hajde Sumi da damo šest meseci! Da ga istrpimo. Tjeri Anri je bio najgori igrač u Juventusu kad je došao, isto i Denis Bergkamp u Interu. Kad su došli u Arsenal, eksplodirali su. Pitanje je da li ćemo pronaći hemiju sa Sumom. Samo malo strpljenja. Verujem da hoćemo“, pričao je sportski direktor IvicaIliev krajem oktobra kad se uočavalo da doprinos dugo čekanog pojačanja neće biti ni izbliza onome što su se na crno-beloj strani Topčiderskog brda nadali.
Do današnjeg dana nije uspostavljen odnos kakav je trebalo da bude na relaciji Suma - saigrači/klub. Jednostavno, igrač ne vraća ono što je u njega uloženo. Iako, uveravaju rukovodioci, njemu plata ne kasni, te sa te strane nema na šta da se žali. Što situaciju vraća na igralište. Tamo Sejduba, ipak, ne radi ono što Miroslav Đukić od njega očekuje. Čak ni na treninzima. Iako je i sam Partizanov trener pričao u avgustu kako je „Suma prirodna zamena za Leonarda“.
Ni makac. Navijači su uglavnom zamerali Đukiću što Sumu jesenas stavlja na krilne, a ne na njegovu omiljenu poziciju, centralnog veznog. Sam Suma govorio je da se najbolje oseća kad dejstvuje iza napadača. Bilo je utakmica kad bi ga i na to mesto stavio šef struke (u Lučanima ili protiv Zemuna). Ovaj mu nije vratio. Možda zbog toga što Đukić, kako je nekoliko puta isticao, više ceni radnike, nego mastore. A na osnovu saznanja iz „Zemunela“ nije se Gvinejac baš pretgao na poslu.
„Mogu da razumem da neko nema dan, ali ne mogu da nema intenziteta rada za ekipu. Ako nam uprkos tome daje nešto onda u redu, međutim, postoje samo dva igrača koja trče manje od ostalih. Ta dvojica su Mesi i Ronaldo, međutim, oni postižu 60 ili 100 golova godišnje. Onda možemo da zažmurimo kad manje trče. Ostali, ovozemaljski igrači moraju da trče, da rade. I onda se pojavi kvalitet. Sumu u ovom trenutku ne vidim u tom intenzitetu rada. Zato ćemo tražiti poboljšanje. Očekujemo ga, ali sad se završava sezona, pa se nadam...“
Đukićeve reči s kraja novembra trebalo je da razmrdaju Sumu. Pogotovo što mu je data druga šansa. Da se kroz pripremni period nametne poslodavcima.
„Zadovoljan sam kako se odnosi prema igri, prema radu, kako radi. Ove godine je to velika razlika u odnosu na prošlu kad je došao totalno nespreman. Ovaj Suma je onaj koji hoće, koji predano radi, hoće da promeni svoju situaciju. Očekujem da se uskoro njegov predani rad manifestuje dobrom igrom, golovima i asistecijama“, pričao je Đukić završnog dana boravka na Kipru.
Od tog trenutka bio je starter samo protiv Viktorije iz Plzenja, Mladosti, Zemuna i Radničkog iz Niša. Partizan je s njim pobedio samo u Lučanima (i to kad je napustio teren u drugom poluvremenu). Kad su neki drugi momci dobili šansu - i iskoristili je, poput Armina Đerleka - za Sumu nije bilo mesta. Teško da će skorije i biti, uprkos uveravanjuu da će početkom 2018. pokazati pravo lice.
„Doći će i to vreme. Svugde gde sam igrao, bilo da je reč o Nitri, Slovanu ili Kaciji, bio sam vođa, glavni igrač. Ništa se nije promenilo, niti sam ja drugačiji fudbaler u odnosu na period u Slovačkoj. Hoću i ovde da budem glavni. Moj zadatak je da predstojećeg proleća pokažem svima da to mogu. Došao sam u ne baš idealnom trenutku, propustio letnje pripreme, u nogama imao samo jednu test utakmicu za Slovan, Partizan je već bio u jeku borbi za Ligu šampiona, kasnije sam se povređivao... Došao sam u klub drugačijih zahteva i principa rada. Sve su to bile otežavajuće okolnosti. Sad izgovora nema i ne sme da ih bude. Imam dovoljno vremena da se spremim i budem Suma kakvog svi očekuju“, obećao je u intervjuu našem portalu tokom boravka u Limasolu.
Nije uspeo da se nametne (u) Partizanu. Ili, možda, Partizan nije uspeo da se bavi njime na način je to upalilo sa Leonardom? Sejduba Suma ovog proleća nije bolji igrač zato što je šest meseci čekan da proradi, niti se njegov rad manifestovao golovima i asistencijama, a pogotovo nije ispunio obećanje navijačima da će se popraviti.
Pomenuti Leonardo jeste. Prošle sezone, u ovoj fazi šampionata bio jedna od udarnih pesnica timaMarka Nikolića i sa dva gola na Marakani nagovestio spektakularan obrt u finišu trke. Možda je subotnje gostovanje Crvenoj zvezdi poslednja šansa Sejdubi Sumu da pokaže šta ume. Da uđe u srca Grobara. Ako prethodno uopšte uđe u tim.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar