БиХ би да изручи "гуленовце"?

Да ли ће, након Косова, и Босна и Херцеговина изручити Турској "гуленовце"? Званичници обећавају да ће поштовати Устав и законе БиХ, али аналитичари нису убеђени у њихову искреност и способност.

Босна и Херцеговина 09.04.2018 | 14:34 Након што је Косово недавно депортовало шесторицу Турака које Анкара сматра следбеницима Фетулаха Гулена, медији извештавају да су и поједини турски држављани у БиХ суочени с могућношћу изручења.
 
Министар безбедности БиХ Драган Мектић потврдио је за ДW да "БиХ и Турска имају комуникацију у вези с тим питањем и да БиХ поступа у складу с молбама и захтевима из Турске".

"Тај поступак је у оперативној фази и не могу вам открити детаље, али могу да гарантујем да ће све што ћемо у том смислу учинити, бити у складу с Уставом и законима БиХ. Без обзира на то о каквим се захтевима и молбама ради, ми их нећемо испунити ако то не буде у складу с нашим Уставом и законима", поручио је Мектић.

Министар безбедности је додао да се Босни и Херцеговини не може поновити случај "Алжирске групе", јер ће се поступати у складу са законом, али и прописима који регулишу међудржавну сарадњу на безбедносном плану.

"БиХ је чланица Интерпола и ако се путем Интерпола за неким распише потерница, онда је то за нас поступање у складу са законом. Не знам да ли ће то да личи на случај 'Алжирске групе', али сам сигуран да ће наши поступци бити у складу с прописима БиХ и прописима међународних организација којима смо ми приступили.

Не могу да прејудицирам да ли ће се нешто догодити у том смислу, али морате знати да државе свакодневно једна од друге траже кривично-правну и међународну помоћ. Ми не можемо а приори да одбијемо захтев Турске за неку помоћ, али све мора бити у складу с нашим законима и интересима БиХ", истиче Мектић.

Многи међутим сумњају у способности званичника БиХ и њихове намере у погледу заштите закона и Устава.

Политичка коментаторка из Сарајева Ивана Марић каже да БиХ није никаква велесила и додаје да се та држава због чега понекад нађе у ситуацији да одлуке доноси у складу са жељама велесила.

"Српска страна у БиХ често, ако не и увек, удовољава захтевима суседне Србије или Русије, хрватска страна одлуке прилагођава Хрватској, бошњачка страна Турској, а сви заједно захтевима САД и европских велесила.

Када све то саберемо, дођемо до закључка да многе ствари из домена спољне, али и унутрашње политике, не доносимо у складу с интересима БиХ, већ у складу с интересима оних које не желимо да разљутимо или којима желимо да се додворимо.

При том заборавимо на патриотизам, важеће правне норме, интересе грађана, па чак и основна људска права држављана БиХ, а посебно држављана других држава", каже Ивана Марић за ДW.

Она подсећа да су власти БиХ погазиле људска права припадника тзв. "Алжирске групе" 2002. године када су их испоручиле САД где су завршили у озлоглашеном затвору Гвантанамо.

"Златко Лагумџија, који је тада био председавајући Већу министара БиХ, навео је да су имали налог из Беле куће да преузму ту групу уз претњу да ће се Сједињене Америчке Државе повући из БиХ и да ће БиХ бити остављена без подршке САД. Не знам да ли је страшније то што је САД претњом остварила свој циљ или то што су власти БиХ, да би удовољиле Американцима, погазиле сопствени правни систем.

С друге стране, та иста Америка одбила је да уради исто за Турску везано за њихов захтев Белој кући да ухапсе и испоруче Фетулаха Гулена. Сједињене Америчке Државе одбиле су то да ураде по цену погоршавања и заоштравања односа са Турском. Одмах након покушаја пуча и у БиХ се осетио прогон 'гуленоваца', како зову особе које доводе у блиску везу с Фетулахом Гуленом. И поред веома блиских, па и фамилијарних односа између Бакира Изетбеговића и Реџепа Тајипа Ердогана,

Странка демократске акције (СДА) није успела у првом маху да удовољи Ердогану и да протера све 'гуленовце', односно да позатвара све што се налази у њиховом власништву. Међутим, временом им је то све више полазило за руком, па је недавно и Универзитет Бурч, који им је највише сметао, прешао у британски посед", тврди Ивана Марић.

Причу о изручивању "гуленоваца" актуелизовала је недавна депортација шесторице турских држављана са Косова.

На удару критика Ердоганових симпатизера нашле и образовне институције у БиХ, Босна Сема, које се доводе у везу с лидером Хизмета.

Мишљења о деловању Фетулаха Гулена су подељена. На Западу га сматрају поборником "умереног ислама", док поједини у БиХ тврде да Хизмет делује "заверенички", сврставајући га у ред "сумњивих секти" које делују у Босни и Херцеговини. 

Извор: Дојче веле (ДW)