BiH bi da izruči "gulenovce"?

Da li će, nakon Kosova, i Bosna i Hercegovina izručiti Turskoj "gulenovce"? Zvaničnici obećavaju da će poštovati Ustav i zakone BiH, ali analitičari nisu ubeđeni u njihovu iskrenost i sposobnost.

Bosna i Hercegovina 09.04.2018 | 14:34 Nakon što je Kosovo nedavno deportovalo šestoricu Turaka koje Ankara smatra sledbenicima Fetulaha Gulena, mediji izveštavaju da su i pojedini turski državljani u BiH suočeni s mogućnošću izručenja.
 
Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić potvrdio je za DW da "BiH i Turska imaju komunikaciju u vezi s tim pitanjem i da BiH postupa u skladu s molbama i zahtevima iz Turske".

"Taj postupak je u operativnoj fazi i ne mogu vam otkriti detalje, ali mogu da garantujem da će sve što ćemo u tom smislu učiniti, biti u skladu s Ustavom i zakonima BiH. Bez obzira na to o kakvim se zahtevima i molbama radi, mi ih nećemo ispuniti ako to ne bude u skladu s našim Ustavom i zakonima", poručio je Mektić.

Ministar bezbednosti je dodao da se Bosni i Hercegovini ne može ponoviti slučaj "Alžirske grupe", jer će se postupati u skladu sa zakonom, ali i propisima koji regulišu međudržavnu saradnju na bezbednosnom planu.

"BiH je članica Interpola i ako se putem Interpola za nekim raspiše poternica, onda je to za nas postupanje u skladu sa zakonom. Ne znam da li će to da liči na slučaj 'Alžirske grupe', ali sam siguran da će naši postupci biti u skladu s propisima BiH i propisima međunarodnih organizacija kojima smo mi pristupili.

Ne mogu da prejudiciram da li će se nešto dogoditi u tom smislu, ali morate znati da države svakodnevno jedna od druge traže krivično-pravnu i međunarodnu pomoć. Mi ne možemo a priori da odbijemo zahtev Turske za neku pomoć, ali sve mora biti u skladu s našim zakonima i interesima BiH", ističe Mektić.

Mnogi međutim sumnjaju u sposobnosti zvaničnika BiH i njihove namere u pogledu zaštite zakona i Ustava.

Politička komentatorka iz Sarajeva Ivana Marić kaže da BiH nije nikakva velesila i dodaje da se ta država zbog čega ponekad nađe u situaciji da odluke donosi u skladu sa željama velesila.

"Srpska strana u BiH često, ako ne i uvek, udovoljava zahtevima susedne Srbije ili Rusije, hrvatska strana odluke prilagođava Hrvatskoj, bošnjačka strana Turskoj, a svi zajedno zahtevima SAD i evropskih velesila.

Kada sve to saberemo, dođemo do zaključka da mnoge stvari iz domena spoljne, ali i unutrašnje politike, ne donosimo u skladu s interesima BiH, već u skladu s interesima onih koje ne želimo da razljutimo ili kojima želimo da se dodvorimo.

Pri tom zaboravimo na patriotizam, važeće pravne norme, interese građana, pa čak i osnovna ljudska prava državljana BiH, a posebno državljana drugih država", kaže Ivana Marić za DW.

Ona podseća da su vlasti BiH pogazile ljudska prava pripadnika tzv. "Alžirske grupe" 2002. godine kada su ih isporučile SAD gde su završili u ozloglašenom zatvoru Gvantanamo.

"Zlatko Lagumdžija, koji je tada bio predsedavajući Veću ministara BiH, naveo je da su imali nalog iz Bele kuće da preuzmu tu grupu uz pretnju da će se Sjedinjene Američke Države povući iz BiH i da će BiH biti ostavljena bez podrške SAD. Ne znam da li je strašnije to što je SAD pretnjom ostvarila svoj cilj ili to što su vlasti BiH, da bi udovoljile Amerikancima, pogazile sopstveni pravni sistem.

S druge strane, ta ista Amerika odbila je da uradi isto za Tursku vezano za njihov zahtev Beloj kući da uhapse i isporuče Fetulaha Gulena. Sjedinjene Američke Države odbile su to da urade po cenu pogoršavanja i zaoštravanja odnosa sa Turskom. Odmah nakon pokušaja puča i u BiH se osetio progon 'gulenovaca', kako zovu osobe koje dovode u blisku vezu s Fetulahom Gulenom. I pored veoma bliskih, pa i familijarnih odnosa između Bakira Izetbegovića i Redžepa Tajipa Erdogana,

Stranka demokratske akcije (SDA) nije uspela u prvom mahu da udovolji Erdoganu i da protera sve 'gulenovce', odnosno da pozatvara sve što se nalazi u njihovom vlasništvu. Međutim, vremenom im je to sve više polazilo za rukom, pa je nedavno i Univerzitet Burč, koji im je najviše smetao, prešao u britanski posed", tvrdi Ivana Marić.

Priču o izručivanju "gulenovaca" aktuelizovala je nedavna deportacija šestorice turskih državljana sa Kosova.

Na udaru kritika Erdoganovih simpatizera našle i obrazovne institucije u BiH, Bosna Sema, koje se dovode u vezu s liderom Hizmeta.

Mišljenja o delovanju Fetulaha Gulena su podeljena. Na Zapadu ga smatraju pobornikom "umerenog islama", dok pojedini u BiH tvrde da Hizmet deluje "zaverenički", svrstavajući ga u red "sumnjivih sekti" koje deluju u Bosni i Hercegovini. 

Izvor: Dojče vele (DW)