Преминуо доктор Томислав Таушан

Данас је у Београду у 78. години живота преминуо др Томислав Таушан, бивши управник Војне болнице у Сарајеву и Сокоцу, пуковник Југословенске народне армије ЈНА и Војске Републике Српске.

Србија 08.04.2018 | 15:59 Др Таушан је највећи углед стекао као врстан љекар у Војној болници у Сарајеву прије грађанског рата у БиХ и у Војној болници у Сокоцу Подроманија.

Др Томислав Таушан рођен је 19.октобра 1940.године у Гацку у породици Ђорђа и Љубице Таушан. Растао је са браћом Богољубом и Милом и сестрама Славојком и Анђом.

Дјетињство Томислава Таушана није било ни мало весело. Пола године послије његовог рођења пламен Другог свјетског рата захватио је Краљевину Југославију, државу у којој је Таушан рођен и која ће нестати у Априлском рату 1941. године.



Прескочивши рано дјетињство, Таушан је у Сарајеву кренуо у основну школу коју ће завршити као одличан ученик, а онда ће наставити образовање у Петој гимназији у Сарајеву. По завршетку средње школе уписао је студије медицине на угледном сарајевском Медицинском факултету, 1959. године. Био је запажен студент и факултет је завршио у року, 1965. године, када, као млад љекар, ступа у праксу, да знање стечено на студијама пренесе на пацијенте.

Др Таушан је специјализирао у Болници за плућне болести у Подхрастови у Сарајеву. Затим је три године радио у болници у Травнику. Послије Травника пут га поново води у Сарајево, гдје ради у Гарнизонској амбуланти у Улици Ђуре Ђаковића. Амбуланта је пружала здравствену помоћ породицама и активним војним лицима. Када је у Сарајеву изграђена Војна болница др Таушан је постао један од њених највиђенијих љекара.



У вријеме почетка турбуленција у Југославији, које ће довести до њеног распада, др Таушан је добио прилику да као љекар ради у Љубљани Словенија. Он ту могућност није прихватио, већ је напустио Сарајево и отишао у Соколац, гдје је формирана Војна болница, а др Таушан је постао њен доктор. Током цијелог грађанског рата др Томислав Таушан је на великом задатку пружања помоћи рањеним боцима, али и цивилном становништву.

По завршетку рата радио је још пет година у Војној болници у Подроманији и 31. децембра 2000. године отишао у пензију. Супруга др Таушана, Миомира Таушан дипломирани је правник. Прије рата 1992–1995 радила је на Телевизији Сарајево као директор Музичке продукције. Била је и помоћник генералног директора.

Њихов старији син Ђорђе отишао је на широко подручје медицине и као његов отац Томислав Таушан постао је угледан љекар специјалиста. Ради на Војномедицинској академији у Београду. Њихов унук Матија кренуо је путем дједа Томислава и оца Ђорђа, студент је медицине у Енглеској.

Кћерка др Томислава Таушана, Александра је електроинжењер, ради у Бијељини. Други унук др Томислав Таушана, Никола студира архитектуру у Енглеској. Дакле, цијела породица др Таушана је састављена од врсних интелектуалаца.

Сахрана ће се обавити сутра у Београду.

Руководство општине Соколац упућује искрено саучешће супрузи Миомири, кћерки Александри и сину Ђорђу, као и многобројној родбини покојног Др Таушана.

Историјат Болнице Соколац

Болница Соколац је основна здравствена установа у општини Соколац. Основана је 1992. године као војна болница.

Болница Соколац је на почетку рата развијена као санитетска јединица под ознаком 37. санитетског одреда. То је, према правилима ЈНА, била ратна јединица коју је кадровски и опремом требало да обезбјеђује Војна болница у Сарајеву.

Ова болница почела је рад у априлу 1992. године у новоизграђеном и неусељеном објекту судске психијатрије на Сокоцу. Капацитет болнице био је око 200 болесничких кревета, а за потребе хирургије посебно су адаптиране просторије и опремљене комплетима за операционе сале ратних болница. Почетак рада обезбиједила је хируршка екипа љекара и другог особља из Војне болнице Сарајево, којом је руководио пуковник др Драгољуб Лазаревић, начелник хируршког одјељења Војне болнице. Прве интервенције у тој болници биле су извршене већ 6. априла 1992. године. Са формирањем ВРС, наредбом команданта Главног штаба ВРС од 16. јуна 1992. године, ова болница преименована је у Војну болницу Главног Штаба ВРС са сједиштем у Сокоцу. Основни задатак болнице био је лијечење болесних грађана и рањеника Војске РС.

За управника Војне болнице Соколац поставњен је прим. др Томислав Таушан, до 10. маја 1992. године управник Војне болнице Сарајево, који је био и најзаслужнији за формирање и ове болнице и болнице „Коран".

У овој болници формирана су сљедећа одјељења:

1. Хируршко одјељење, начелник др Драгољуб Лазаревић, до престанка службе због пензионисања у војсци. Након тога, дужност начелника обављао је др Бориша Стојановић хирург.

У оквиру овог одјељења функционисали су и сљедећа одсјеци:

• Одсјек за ортопедију и трауматологију, руководилац др Симо Библија,
• Одсјек за урологију, руководилац Зоран Чампара, уролог
• Одсјек за ОРЛ, руководилац др Сладомир Турунташ,
• Очни одсјек, руководилац др Томислав Давидовић,
• Одсјек за максилофацијалну хирургију, руководилац др Ратко Радовић.

1. Интерно одјељење, руководилац др Светозар Јовановић.

2. Одјељење за неуропсихијатрију, руководилац др Миломир Ђерић.

3. Одјељење за санитетско снабдијевање, руководилац др Драган Ћућило.

4. У оквиру болнице дјеловала је и гинеколошко-акушерска служба, којом је у току рата и послије рата руководио проф. др Борко Мимић.

У болници је током цијелог рата за потребе тешких и ургентних стања ( углавном неурохируршки болесници ) била организована транспортна служба са хеликоптером.

Од почетка рата априла 1992. до 31. децембра 1995. године извршено је 17.620 оперативних захвата, те извршен велики број других интервенција и лијечење, специјалистичких прегледа и сл.

Од самог почетка рада болнице, априла 1992. године, до 31. децембра 1995, у болници је стационирано лијечење десетине хиљада цивила свих узраста и занимања, као и велики број војника и рањеника ВРС.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 1997. године Стратегију развоја здравства у РС. Са мјерама за реконструкцију цијелог здравственог система, усвојена је нова мрежа здравствених установа. Закон који је усвојен исте године, а због преласка на нови систем породичне медицине, није више предвиђао да Војска РС има одвојене стациониране здравствене установе.

Ипак, инерцијом и због великог интереса становништва и потреба за стационираном здравственом заштитом, болница је у смањеном капацитету наставила рад све до 2001. године.

На крају, изузетно је важно нагласити значај ове болнице не само за Војску РС, него још више за околно становништво.