Милојевићев јубилеј у утакмици која одлучује све!

Стратег црвено-белих у досадашњих 49 утакмица у свим такмичењима има скор од 34 победе, 10 ремија и пет пораза.

Фудбал 08.04.2018 | 21:20 Дошао је у стању опште меланхолије и разочарања након испуштене титуле на стадиону Рајко Митић, а 10 месеци касније сви на том истом месту, овенчаном европским успесима у овој сезони, од њега очекују да донесе 28. шампионски трофеј у клупске витрине. Владан Милојевић је за непуних годину дана успео да продрма зидове највећег српског стадиона, а наредне суботе (18.30) биће у прилици да 50. пут седи на клупи Црвене звезде и то у најважнијој утакмици сезоне. Мечу који би могао да реши шампионску борбу - 157. вечитом дербију.

Милојевић је у јуну прошле године кренуо од нуле, имао је свега три недеље до почетка квалификација за Лигу Европе и прилично утучен играчки кадар. Све је морало да фунционише експресно, како одласци, тако и доласци играча, али је за разлику од неких других прелазних рокова у Црвеној звезди, сваки део слагалице проналазио своје право место на укупном мозаику. Милојевић је променио однос према игри и тренинзима, успостављен је систем игре који је унапређиван из утакмице у утакмицу. Тежило се ка аутоматизму, да сваки играч у сваком тренутку зна шта се од њега очекује на терену. На крају се успело у томе, иако ће Милојевић увек рећи да има још простора за напредак.

„Овде се фудбал често гледа под емоцијама, навијачки... Ја сам другачији, када нешто урадим, направим малу анализу и ретроспективу и онда морам да се окренем новим обавезама. У фудбалу не постоје пролазна времена, мада је наше пролазно време добро. На крају се подвлачи црта...“, рекао је Милојевић у јесенас интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт и објаснио суштину схватања посла којим се бави.

Маракани и Звездиној публици није било потребно много времена да препозна прави приступ тренера и екипе, а од двомеча са Спартом из Прага ушло се у стање потпуне еуфорије, које је достигло врхунац уласком у групну фазу Европе. Почело се са Флоријаном, а завршило елиминацијом од ЦСКА из Москве. На крају - рекордних 16 европских утакмица у једној сезони, седам победа, шест ремија и три пораза. Две победе над Келном, реми у Лондону са Арсеналом...

Паралелно са европским подвизима ишли су и добри резултати у Суперлиги, која је од почетка до данас остала основни приоритет Звездине струке. Црвено-бели су од почетка до краја претходног дела сезоне имали константне резултате, што је на крају резултирало најбољом стартном позицијом пред почетак плеј-офа. Звезда је под Милојевићем вођством након 30 одиграних мечева у највишем рангу српског фудбала остварила скор од 25 победа, четири ремија и једног пораза, што је на крају било довољно да се после поделе бодова крене са шест бодова предности у односу на вечитог ривала.

Данак пада форме и самопоуздања, одностно изостанка неколицине стандардних првотимаца, плаћен је у Купу Србије, где је лидер Суперлиге неочекивано елиминисан од Мачве у четврфиналу, па неће бити у могућности да у финишу сезоне нападне дуплу круну. На крају, Милојевић је најмање мечева као тренер црвено-белих у овој сезони одиграо у националном купу и остварио две победе и један пораз.

Ипак, та елиминација помогла је стручном штабу црвено-белих да раздрмају екипу, која се убрзо подигла и почела да се враћа у препознатљиву форму. Милојевићев укупан учинак након 49 одиграних утакмица у свим мечевима гласи - 34 победе, 10 ремија и пет пораза. Црвена звезда је постигла 104 гола, а примила 25. То довољно говори и о тимској одбрани црвено-белих, која представља основни покретач свих остварених европских резултата у овој сезони. Одбрана би могла да држи кључ и јубиларне утакмице стратега црвено-белих, с обзиром да Црвена звезда, за разлику од Партизана није принуђена да по сваку цену јури победу у најважнијем мечу српског фудбала. Милојевић је ове сезоне већ био у прилици да води свој тим у вечитом дербију и оба су завршена нерешеним резултатом. Прво је на стадиону Рајко Митић било 0:0, док је у последњој утакмици јесењег дела сезоне у Хумској било 1:1.

Још један би омогућио црвено-белима да задрже капиталну разлику у односу на вечитог ривала и направе корак ка освајању шампионске титуле, али са друге стране стоји и непобитна чињеница да се у дербијима памте само победе и њени хероји, док се сваки други резултат брзо заборавља.

РЕЗУЛТАТИ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ПОД ВЛАДАНОМ МИЛОЈЕВИЋЕМ:

Суперлига:

Раднички Ниш (Д) 3:0

Рад (Г) 2:0

Чукарички (Д) 3:0

Радник (Г) 5:0

Бачка (Д) 3:1

Партизан (Д) 0:0

Јавор (Г) 2:0

Вождовац (Г) 2:0

Борац Чачак (Г) 2:0

Војводина (Д) 2:0

Напредак (Г) 0:1

Мачва (Д) 4:0

Младост (Д) 2:1

Спартак (Д) 1:0

Земун (Д) 1:0

Раднички (Г) 4:0

Рад (Д) 6:1

Чукарички (Г) 2:1

Радник (Д) 5:0

Бачка (Г) 2:2

Борац Чачак (Д) 3:0

Партизан (Г) 1:1

Јавор (Д) 3:0

Спартак (Г) 2:1

Вождовац (Д) 2:1

Војводина (Г) 2:1

Напредак (Д) 1:1

Мачва (Г) 2:0

Младост (Г) 2:0

Земун (Д) 3:1

Укупно: 30 утакмица - 25 победа, четири ремија, један пораз.

Куп Србије:

Динамо Врање (Д) 5:0

Борац Чачак (Г) 4:0

Мачва (Г) 0:0, пеналима 4:5

Укупно: три утакмице - две победе, један пораз.

Квалификације за Лигу Европе:

Флоријана (Д) 3:0

Флоријана (Г) 3:3

Иртиш (Г) 1:1

Иртиш (Д) 2:0

Спарта Праг (Д) 2:0

Спарта Праг (Г) 1:0

Краснодар (Г) 2:3

Краснодар (Д) 2:1

Укупно: осам утакмица - пет победа, два ремија, један пораз

Лига Европе:

БАТЕ Борисов (Д) 1:1

Келн (Г) 1:0

Арсенал (Д) 0:1

Арсенал (Г) 0:0

БАТЕ Борисов (Г) 0:0

Келн (Д) 1:0

ЦСКА Москва (Д) 0:0

ЦСКА Москва (Г) 0:1

Укупно: осам утакмица - две победе, четири ремија, два пораза.

УКУПАН СКОР: 49 утакмица - 34 победе, 10 ремија, пет пораза.

Извор: моззартспорт