Сиво тржиште једе милијарде КМ

Сива економија у БиХ већа је од седам милијарди марака, или четвртине бруто домаћег производа, показују подаци Центара цивилних иницијатива БиХ о стању бх. економије након почетка спровођења Реформске агенде.

Босна и Херцеговина 07.04.2018 | 08:39 ЦЦИ се за процјену сиве економије позвао на процјене угледне куће "Мастерцард Ернст & Yоунг" из 2014. године, док се подаци о робној размјени могу наћи у званичним статистичким подацима.

Игор Гавран, економски аналитичар, сматра да наведена процјена о обиму сиве економије показује енормно учешће нерегистрованих и незаконитих активности у БиХ.

"Тим више јер је реално претпоставити да је стварни обим сиве економије још и већи од процијењеног, јер није могао бити обухваћен дио прихода који је остао изван оптицаја или чак пласиран изван БиХ", наводи он.

Ипак, добра вијест је да је јавна задуженост по глави становника од краја прошле године почела опадати, а према ЦЦИ-јевој студији, задуженост у БиХ у другом кварталу прошле године мања је за 288 марака по глави становника, док је у 2015. у односу на исти период годину дана раније била мања за 28 марака.

Истичу да је у ФБиХ јавни дуг по глави становника годинама у стагнацији, а да је у РС растао до краја прошле године, када је почео да се смањује. Напоменули су да у њихове податке није укључен продужени аранжман с Међународним монетарним фондом, чија је друга транша тек недавно исплаћена.

У ФБиХ, како истичу, трећина буџета иде на отплату дуга, док је у РС тај проценат 44 одсто. У оба ентитета, како наводе, удио који иде на отплату дуга почиње да се поправља у износу од два одсто.

"Сервисирање дугова је велики терет на буџете ентитета, те минимизирају шансе за стабилизацију јавних финансија, као и за нова јавна капитална улагања", наведено је у студији.

Гавран је, пак, скептичан кад је у питању смањење јавног дуга, јер се, како истиче, не узимају у обзир аранжман с ММФ-ом и друга задужења.

"Нема ни било каквих побољшања у начину кориштења наведених средстава, јер је структура буџетске потрошње континуирано нерационална и непродуктивна и једноставно се бесконачно покривају неоправдани расходи и дефицити умјесто да се отклањају њихови узроци и окрене развојним активностима и побољшању пословног окружења", каже он.

У ЦЦИ-ју тврде да се побољшао и тренд покривености увоза извозом за четири одсто, и то са 57 одсто у 2015. на 61 одсто у прошлој години, али упозоравају и да је дефицит и даље висок и износи седам милијарди марака.

Дефицит робне размјене са Србијом попео се на милијарду марака, а изразито негативан биланс имамо с Њемачком, и износи готово трећину милијарде марака, отприлике колико и са сусједном Хрватском. И дефицит с Италијом је веома висок, и износи 485 милијарди марака.

Са друге стране, позитивни трговински биланс БиХ има с Аустријом у износу од 162 милиона марака, Словенијом 61 милион марака, Швајцарском од 67 милиона марака и Црном Гором од 262 милиона марака.

Добра вијест је и да је забиљежен раст индустријске производње у оба ентитета, и то за 13 одсто, односно милијарду марака у ФБиХ и 1,3 милијарде марака у РС. Укупна вриједност индустријске производње у ФБиХ износи готово девет милијарди марака, а у РС 6,3 милијарде марака.

Гавран је мишљења да побољшање у спољнотрговинској размјени није због домаће економске експанзије, већ углавном због повољне ситуације на извозним тржиштима.

"Наш је извоз ограничен на релативно мали број производа, већином мање додане вриједности и технолошке сложености, који су углавном намијењени даљој преради или уградњи у готове производе, које потом и сами увозимо, док се и многи финални производи високог квалитета и вриједности које извеземо производе од увозних сировина и репроматеријала и пласирају у оквиру глобалних брендова и тек минимални дио њихове вриједности остаје у БиХ", закључује он.

(Независне)