Велика субота и Благовијест

На Благовести се устаје рано, а празник нарочито славе жене које тог дана моле Богородицу за пород.

Република Српска 07.04.2018 | 07:41 Празник Благовести је један од највећих хришћанских празника. 

Архангел Гаврило је послат да донесе радосне вести пресветој богородици Марији и саопшти јој да је она изабрана да буде та која ће донети на свет Исуса. Он јој је тада дао бели крин, од тада је овај цвет у историји цркве симбол љубави, чистоте и невиности.

Благовести посебно славе жене, нарочито оне које желе да затрудне и постану мајке. Оне на овај дан одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици. 

По народном веровању, на Благовести се устаје рано. Верује се да на овај празник не ваља да се жене чешљају, а добро је умити се у реци или потоку. 

Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.

Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије.

Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: "Беж'те змије и гуштери, беж'те змије и гуштери!"

(Ало)