Velika subota i Blagovijest

Na Blagovesti se ustaje rano, a praznik naročito slave žene koje tog dana mole Bogorodicu za porod.

Republika Srpska 07.04.2018 | 07:41 Praznik Blagovesti je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. 

Arhangel Gavrilo je poslat da donese radosne vesti presvetoj bogorodici Mariji i saopšti joj da je ona izabrana da bude ta koja će doneti na svet Isusa. On joj je tada dao beli krin, od tada je ovaj cvet u istoriji crkve simbol ljubavi, čistote i nevinosti.

Blagovesti posebno slave žene, naročito one koje žele da zatrudne i postanu majke. One na ovaj dan odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici. 

Po narodnom verovanju, na Blagovesti se ustaje rano. Veruje se da na ovaj praznik ne valja da se žene češljaju, a dobro je umiti se u reci ili potoku. 

Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.

Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije.

Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Bež'te zmije i gušteri, bež'te zmije i gušteri!"

(Alo)