Јувеов рестарт: Алегријева 3.0 верзија, Сергеј у центру ње!
И још 10 нових! Бјанконери ће покушати опет са изградњом новог тима који ће напасти клемпави пехар.
Фудбал 10.04.2018 | 00:00
Највећи италијански клуб има само две титуле првака Европе. Колико су доминантни на италијанском тлу, толико имају губитнички менатлитет у Европи с обзиром на величину клуба. Чак пет изгубљених финала има Јуве у борби за европски трон. У седам покушаја... Мало. Премало за клуб такве традиције и амбиције.
Последњих година имају све што је потребно да нападну европску круну. Квалитет, играче, тренера, логистику, инфраструктуру... Али када дође до одлучујућих битака, налете на шпанске џинове и искрваре. Реал Мадрид и Барселона су увек непремостиве препреке. Ту и тамо Јувентус може да елиминише једног од њих, али се она појави други и брутално га нокаутира као што је било у Берлину или Кардифу. Ове сезоне је пропао још један покушај. Већ после првог меча четвртфинала, Јувентус је капитулирао пред величанственимКристијаном Роналдом и Реаловим тимом који израста у једну од највећих династија европског фудбала. Јувентус је династија у Италији, али ван граница је само један од неуспешних изазивача. Опет се као у Кардифу видело да су Реал, Зидан и Краљевићи посебна галаксија за Јуве.
Овај последњи ударац је и додатно тежак јер је ово била последња шанса за Ђанлуиђија Буфона да се Бјанконерима попне на кров Европе. Три финала је изгубио са Јувентусом, деловало је да ће добити још једну шансу, али су Реал и Роналдо били превише за Ђиђија и овај Јуве... Буфон је дигао руке од Клемпавка, али Јувентус неће.
После толико покушаја у којима је Стара дама последњих година била тако близу, а тако далеко, оправдано је почело да се поставља и питање да ли су Јуве и Макс Алегри добитна комбинација за освајање Лиге шампиона. Логично би било да Алегри има пуно поверење с обзиром шта је све урадио и у колико наврата је показао тактичку и лидерску генијалност. Али фрустрације на обе стране све више расту како расте и број неуспелих покушаја. Јувентус је опседнут Лигом шампиона, а ни Алегри се не задовољава доминацијом у границама Италије. И њему све теже падају елиминације из Лиге шампиона. Због тога се све чешће чује школа мишљења да је дошло до засићења и да је финале максимум који могу да извуку Јувентус и Алегри. Можда Бјанконерима треба неки другачији, да не кажемо храбрији тренер од Тосканца. Неко са искуством и шампионским ДНК попут Карла Анћелотија који је сличне фрустрације прекинуо у Реалу где се опсесивно чекала Десима и где је поставио темеље данашње Зиданове доминације са Меренгесима. Наравно,Анћелоти није опција за Јувентус јер тамо никада не би вратио, али мало је тренера сличног кова које би Јуве могао да намами.
Зато се на крају долази до суштине да је Јувентусу ипак најбоље са Алегријем. Колико год да су шпанске аждаје Максов и Јувентусов Немезис, толико је ризичније да се пресече и крене из почетка са неким другим тренером који не даје гаранције да ће направити тај жељени искорак и зграбити Клемпавка.
А ни Алегрију не може да буде много боље на неком другом месту, него што је то у Јувентусу. Раније се помињао као Венгеров наследник у Лондону, али се држи подаље од те приче јер онај који наследиПрофесора ће врло вероватно брзо сагорети као Мојес после Фергусона. И упропастити каријеру... Последњих недеља се опет спекулише да је Роман Абрамович нациљао Алегрија. Та прича траје одавно и није тајна да газда Челсија високо котира Тосканца. Али и у овом случају Алегри више ризикује него да остане у Торину.Конте и многи други пре њега су пример Максу како пролазе тренери на Стамфорд Бриџу. Можда би на Острву прошао финансијски боље, али би краће трајао и више ризиковао. Уосталом, у Јувентусу му је све боље и има све већи рејтинг и овлашћења. Његово мишљење је све важније тандему Марота - Паратићи у трансфер политици и то је идеал сваког италијанског тренера. Да се и он пита нешто око куповине и продаје...
Зато је највероватнија опција да ће Јувентус и Алегри руку под руку наредног лета кренути у још један пројекат стварања тима који ће конаћно донети трофеј у Лиги шампиона. Први је окончан у Берлину, на други је тачку ставио Кристијано Роналдо и време је за трећи.
КРАЈ БББЦ ЕРЕ, ПОЉАК И ИТАЛИЈАНИ ЗА НОВИ ЗИД
Реконструкција тима креће од гола где више нећемо гледати митског Ђиђија Буфона који иде у пензију, а наследиће га Војћех Шченсни који је у току ове сезоне озбиљно припреман за ту улогу. Пољак је одличан голман, али не припада топ класи светских чувара мреже где су Де Хеа, Нојер, Облак, Куртоа... Јувентусов првобитни план је био да у коалицији са Мином Рајолом преотму Ђанлуиђија Донаруму из Милана и реше питање голмана за наредну деценију, а можда и више. Али нису успели. Ако и буде одлазио из Милана, млади голман неће у Јувентус што им је јасно поручио прошле сезоне. Зато је Шченсни више него пристојан план Б.
Одласком Леонарда Бонућија лето, почео је и распад чувене БББЦ одбране која је била заштитни знакАлегријевог тима. Андреа Барзаљи (36) је пред пензијом, види се то све чешће. Уговор му истиче на крају лета, а можда добије још једну годину да одради и буде ауторитет и модел млађима. Ипак, његово време је истекло. Ђорђо Кјелини (33) је нешто млађи, али и истрошенији. Један је од симбола Јувентуса и ускоро би требало да добије нови уговор пошто му актуелни истиче на крају сезоне. Ипак, његова километража је позамашна. Стил игре и честе повреде га полако успоравају и тешко да може да буде на врхунском нивоу дуже од две године.
Јувентус је знао који је рок трајања БББЦ одбране и постепено се спремао за живот после ње. Полако је спремао наследнике који ће ускочити на места стартера и неће им бити потребна адаптација или уигравање.Меди Бенатија је зато доведен из Бајерна као већ искусан играч пре две године и ове сезоне показао да заслужује место стартера. Данијеле Ругани је такође имао фину минутажу у првенству и показао да је достојан наследник старијих колега. А из Аталанте стиже и Матија Калдара којег је Јуве капарисао пре годину и кусур дана као једног од најталантованијих штопера Европе. Он ће полако пролазити период адаптације и чекати шансу поред Кјелинија, Бенатије и Руганија. А онда једног дана заменити Кјелинија и заиграти у тандему са Руганијем што је Јувентусово решење на дуже стазе.
Промениће се и бекови. Од петорице, остаје највероватније само један. Верни војници Штефан Лихтштајнер иКвадво Асамоа ће на крају сезоне напустити Јуве као слободни играчи и једни од последњих Мохиканаца из Контеове шампионске генерације на коју се надовезала ова Алегријева. Последњих сезона им је полако падао рејтинг иако су сваку шансу користили максимално и били људи на које је Алегри могао да се ослони. Асамоа је чак у многим мечевима ове сезоне био и стартер због повреда или прекоманда АлексаСандра у везни ред. Ипак, на њима се не базира будућност Јувентуса. Асамоа је на прагу договора са Интером, Лихтштајнер има неколико опција. А врло вероватно је да ће продат бити и стартни леви бек АлексСандро. Јуве се каје што га није продао и летос када је Челси нудио 70.000.000 евра. Сада би пристао и на мању понуду јер Бразилац је „главом“ у Премијер лиги. А неће бити продужена ни позајмица БенедиктаХеведеса из Шалкеа. Дакле, од актуелних бекова остаје само Матија де Шиљо на десној страни.
За наследнике Алекса Сандра и Асамое, Јувентус већ има решења. Једно од њих је Леонардо Спинацолакоји се враћа са позајмице из Аталанте као репрезентативац Италије. Требало је да дође и летос, али Аталанта није хтела да раскине позајмицу и зато је као привремено решење за сваки случај позајмљен Хеведес. Примарна позиција му је лево, али може да игра и десно. Уз Спинацолу се очекује куповина још једног левог бека. На мети су Јонас Хектор (Келн), Хуан Бернат (Бајерн), Хосе Луис Гаја (Валенсија)... Неко од њих би требало да дође.
Де Шиљо је сигуран за десни бок, а као конкуренција му највероватније стиже Матео Дармијан из Манчестер Јунајтеда. Такође универзалац и са њим би требало да буде заокружен бековски терцет Италијана који подједнако успешно играју на оба бока.
СРБИН У ЦЕНТРУ ПРОЈЕКТА
У центру пројекта новог Јувентуса ће бити довођење везног играча врхунске класе, а Алегри има само једну жељу - Сергеј Милинковић Савић. Макс обожава „фудбалског Франкенштајна“ како је описао Сергејазбог његове универзалности и комплетности. Покушавао је Јуве летос и није успео. Сада ће бити још теже, али ће клуб урадити све што може да тренеру испуни највећу жељу. Успео је са Игуаином, али чини се да ће сада морати још више да подигне лимите. Лотито неће пустити Србина испод 100.000.000 евра што је на самој граници Јувентусових могућности. Конкуренција ће бити паклена...
Друго велико појачање би требало да буде Емре Џан којем истиче уговор у Ливерпулу и са којим је Јувентус у преговорима од летос. Играч још није рекао дефинитивно „да“ али је јако близу. Он ће заменити земљака Самија Кедиру који улази у последњу годину уговора. Можда Кедира одради и ту годину, а можда се већ наредног лета пресели у Америку.
Поред Сергеја и Џана, Алегри има још две домаће жеље. Једна је Брајан Кристанте, снажни и универзални везиста Аталанте који је као тинејџер дебитовао код Макса у Милану. Експлодирао је у Бергаму и један је од најтраженијих италијанских фудбалера. Друга жеља је Лоренцо Пелегрини који се летос вратио из Сасуола у Рому као велико појачање, али Алегри жели да га преотме што пре. Откупна клаузула од 25.000.000 евра му даје за право. Тај квартет би био довољан за реконструкцију везног реда... Алегри размишља и о ЏекуБонавентури као алтернативи ако не добије Милинковић Савића, Јувентус се ту нада помоћи свог верног пријатеља Мина Рајоле који заступа играча, али из Милана стижу поруке да нема шансе за продајуБонавентуре.
Клуб ће највероватније напустити сенатор Клаудио Маркизио којег је Алегри потпуно маргинализовао ове сезоне. Пјанић би требало да је сигуран на месту плејмејкера упркос интересовању из Премијер лиге и Париза, а у магли је улога младог Бентанкура који је имао нека добра, али и нека очајна издања. Сигуран је и Матуиди, с тим што би требало да има јачу конкуренцију и да проводи мање времена на терену.
ФАКТОР ДИБАЛА
Јувентус ће откупити Дагласа Косту од Бајерна, а на другом крилу је сигуран Хуан Квадрадо. Требало би да остане и Марио Манџукић који је пре годину дана продужио уговор до 2020. Мада, за њега постоји интересовање из Кине и није искључено да искористи шансу за уговор каријере. Али тренутно је ближи останку него одласку.
Највећа мистерија је статус Паула Дибале. Није спорно да је фантастичан играч, да потезом мења утакмицу, да је донео многе победе својим минијатурама и да је мало таквих „десетки“ у Европи. Али исто тако је јавна тајна да га Алегри не воли претерано и да га није тек тако случајно 'ладио у добром делу ове сезоне. Аргентинац има жуте минуте, воли да искаче из шаблона и није баш лак карактер за свлачионицу. Атлетико куца на врата са бруталном понудом јачом од 120.000.000 евра и Јувентус би врло лако могао да пристане на то како би финансирао долазак Милинковић Савића. Уосталом, у Јувентусу сваки играч има цену. Тако је било и са Зиданом, и са Погбом...
Дибалино место би аутоматски заузео Федерико Бернардески и тако би проблем био решен јер Бјанконери нису тек тако дали толики новац за младог офанзивца. Уз стандардног Игуаина у шпицу напада, могла би се очекивати куповина још једног нападача а највише се говори о Антонију Марсијалу који није задовољан кодМуриња у Манчестер Јунајтеду. Јуве већ дуго испипава пулс и покушава да дође до прихватљиве цене. Продаје Алекса Сандра и Дибале би отвориле врата за куповине Марсијала и Милинковић Савића.
Ако се оствари макар 70 одсто ових Јувентусових планова, почело би стварање новог тима који би врхунац требало да достигне за неколико година и да донесе можда и више од једног трофеја у Лиги шампиона. Али и који би био кичма италијанске репрезентације. А до тада можда Меси и Роналдо оду у пензију и склоне се Јувентусу с пута.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар