Juveov restart: Alegrijeva 3.0 verzija, Sergej u centru nje!
I još 10 novih! Bjankoneri će pokušati opet sa izgradnjom novog tima koji će napasti klempavi pehar.
Fudbal 10.04.2018 | 00:00
Najveći italijanski klub ima samo dve titule prvaka Evrope. Koliko su dominantni na italijanskom tlu, toliko imaju gubitnički menatlitet u Evropi s obzirom na veličinu kluba. Čak pet izgubljenih finala ima Juve u borbi za evropski tron. U sedam pokušaja... Malo. Premalo za klub takve tradicije i ambicije.
Poslednjih godina imaju sve što je potrebno da napadnu evropsku krunu. Kvalitet, igrače, trenera, logistiku, infrastrukturu... Ali kada dođe do odlučujućih bitaka, nalete na španske džinove i iskrvare. Real Madrid i Barselona su uvek nepremostive prepreke. Tu i tamo Juventus može da eliminiše jednog od njih, ali se ona pojavi drugi i brutalno ga nokautira kao što je bilo u Berlinu ili Kardifu. Ove sezone je propao još jedan pokušaj. Već posle prvog meča četvrtfinala, Juventus je kapitulirao pred veličanstvenimKristijanom Ronaldom i Realovim timom koji izrasta u jednu od najvećih dinastija evropskog fudbala. Juventus je dinastija u Italiji, ali van granica je samo jedan od neuspešnih izazivača. Opet se kao u Kardifu videlo da su Real, Zidan i Kraljevići posebna galaksija za Juve.
Ovaj poslednji udarac je i dodatno težak jer je ovo bila poslednja šansa za Đanluiđija Bufona da se Bjankonerima popne na krov Evrope. Tri finala je izgubio sa Juventusom, delovalo je da će dobiti još jednu šansu, ali su Real i Ronaldo bili previše za Điđija i ovaj Juve... Bufon je digao ruke od Klempavka, ali Juventus neće.
Posle toliko pokušaja u kojima je Stara dama poslednjih godina bila tako blizu, a tako daleko, opravdano je počelo da se postavlja i pitanje da li su Juve i Maks Alegri dobitna kombinacija za osvajanje Lige šampiona. Logično bi bilo da Alegri ima puno poverenje s obzirom šta je sve uradio i u koliko navrata je pokazao taktičku i lidersku genijalnost. Ali frustracije na obe strane sve više rastu kako raste i broj neuspelih pokušaja. Juventus je opsednut Ligom šampiona, a ni Alegri se ne zadovoljava dominacijom u granicama Italije. I njemu sve teže padaju eliminacije iz Lige šampiona. Zbog toga se sve češće čuje škola mišljenja da je došlo do zasićenja i da je finale maksimum koji mogu da izvuku Juventus i Alegri. Možda Bjankonerima treba neki drugačiji, da ne kažemo hrabriji trener od Toskanca. Neko sa iskustvom i šampionskim DNK poput Karla Anćelotija koji je slične frustracije prekinuo u Realu gde se opsesivno čekala Desima i gde je postavio temelje današnje Zidanove dominacije sa Merengesima. Naravno,Anćeloti nije opcija za Juventus jer tamo nikada ne bi vratio, ali malo je trenera sličnog kova koje bi Juve mogao da namami.
Zato se na kraju dolazi do suštine da je Juventusu ipak najbolje sa Alegrijem. Koliko god da su španske aždaje Maksov i Juventusov Nemezis, toliko je rizičnije da se preseče i krene iz početka sa nekim drugim trenerom koji ne daje garancije da će napraviti taj željeni iskorak i zgrabiti Klempavka.
A ni Alegriju ne može da bude mnogo bolje na nekom drugom mestu, nego što je to u Juventusu. Ranije se pominjao kao Vengerov naslednik u Londonu, ali se drži podalje od te priče jer onaj koji naslediProfesora će vrlo verovatno brzo sagoreti kao Mojes posle Fergusona. I upropastiti karijeru... Poslednjih nedelja se opet spekuliše da je Roman Abramovič naciljao Alegrija. Ta priča traje odavno i nije tajna da gazda Čelsija visoko kotira Toskanca. Ali i u ovom slučaju Alegri više rizikuje nego da ostane u Torinu.Konte i mnogi drugi pre njega su primer Maksu kako prolaze treneri na Stamford Bridžu. Možda bi na Ostrvu prošao finansijski bolje, ali bi kraće trajao i više rizikovao. Uostalom, u Juventusu mu je sve bolje i ima sve veći rejting i ovlašćenja. Njegovo mišljenje je sve važnije tandemu Marota - Paratići u transfer politici i to je ideal svakog italijanskog trenera. Da se i on pita nešto oko kupovine i prodaje...
Zato je najverovatnija opcija da će Juventus i Alegri ruku pod ruku narednog leta krenuti u još jedan projekat stvaranja tima koji će konaćno doneti trofej u Ligi šampiona. Prvi je okončan u Berlinu, na drugi je tačku stavio Kristijano Ronaldo i vreme je za treći.
KRAJ BBBC ERE, POLJAK I ITALIJANI ZA NOVI ZID
Rekonstrukcija tima kreće od gola gde više nećemo gledati mitskog Điđija Bufona koji ide u penziju, a naslediće ga Vojćeh Ščensni koji je u toku ove sezone ozbiljno pripreman za tu ulogu. Poljak je odličan golman, ali ne pripada top klasi svetskih čuvara mreže gde su De Hea, Nojer, Oblak, Kurtoa... Juventusov prvobitni plan je bio da u koaliciji sa Minom Rajolom preotmu Đanluiđija Donarumu iz Milana i reše pitanje golmana za narednu deceniju, a možda i više. Ali nisu uspeli. Ako i bude odlazio iz Milana, mladi golman neće u Juventus što im je jasno poručio prošle sezone. Zato je Ščensni više nego pristojan plan B.
Odlaskom Leonarda Bonućija leto, počeo je i raspad čuvene BBBC odbrane koja je bila zaštitni znakAlegrijevog tima. Andrea Barzalji (36) je pred penzijom, vidi se to sve češće. Ugovor mu ističe na kraju leta, a možda dobije još jednu godinu da odradi i bude autoritet i model mlađima. Ipak, njegovo vreme je isteklo. Đorđo Kjelini (33) je nešto mlađi, ali i istrošeniji. Jedan je od simbola Juventusa i uskoro bi trebalo da dobije novi ugovor pošto mu aktuelni ističe na kraju sezone. Ipak, njegova kilometraža je pozamašna. Stil igre i česte povrede ga polako usporavaju i teško da može da bude na vrhunskom nivou duže od dve godine.
Juventus je znao koji je rok trajanja BBBC odbrane i postepeno se spremao za život posle nje. Polako je spremao naslednike koji će uskočiti na mesta startera i neće im biti potrebna adaptacija ili uigravanje.Medi Benatija je zato doveden iz Bajerna kao već iskusan igrač pre dve godine i ove sezone pokazao da zaslužuje mesto startera. Danijele Rugani je takođe imao finu minutažu u prvenstvu i pokazao da je dostojan naslednik starijih kolega. A iz Atalante stiže i Matija Kaldara kojeg je Juve kaparisao pre godinu i kusur dana kao jednog od najtalantovanijih štopera Evrope. On će polako prolaziti period adaptacije i čekati šansu pored Kjelinija, Benatije i Ruganija. A onda jednog dana zameniti Kjelinija i zaigrati u tandemu sa Ruganijem što je Juventusovo rešenje na duže staze.
Promeniće se i bekovi. Od petorice, ostaje najverovatnije samo jedan. Verni vojnici Štefan Lihtštajner iKvadvo Asamoa će na kraju sezone napustiti Juve kao slobodni igrači i jedni od poslednjih Mohikanaca iz Konteove šampionske generacije na koju se nadovezala ova Alegrijeva. Poslednjih sezona im je polako padao rejting iako su svaku šansu koristili maksimalno i bili ljudi na koje je Alegri mogao da se osloni. Asamoa je čak u mnogim mečevima ove sezone bio i starter zbog povreda ili prekomanda AleksaSandra u vezni red. Ipak, na njima se ne bazira budućnost Juventusa. Asamoa je na pragu dogovora sa Interom, Lihtštajner ima nekoliko opcija. A vrlo verovatno je da će prodat biti i startni levi bek AleksSandro. Juve se kaje što ga nije prodao i letos kada je Čelsi nudio 70.000.000 evra. Sada bi pristao i na manju ponudu jer Brazilac je „glavom“ u Premijer ligi. A neće biti produžena ni pozajmica BenediktaHevedesa iz Šalkea. Dakle, od aktuelnih bekova ostaje samo Matija de Šiljo na desnoj strani.
Za naslednike Aleksa Sandra i Asamoe, Juventus već ima rešenja. Jedno od njih je Leonardo Spinacolakoji se vraća sa pozajmice iz Atalante kao reprezentativac Italije. Trebalo je da dođe i letos, ali Atalanta nije htela da raskine pozajmicu i zato je kao privremeno rešenje za svaki slučaj pozajmljen Hevedes. Primarna pozicija mu je levo, ali može da igra i desno. Uz Spinacolu se očekuje kupovina još jednog levog beka. Na meti su Jonas Hektor (Keln), Huan Bernat (Bajern), Hose Luis Gaja (Valensija)... Neko od njih bi trebalo da dođe.
De Šiljo je siguran za desni bok, a kao konkurencija mu najverovatnije stiže Mateo Darmijan iz Mančester Junajteda. Takođe univerzalac i sa njim bi trebalo da bude zaokružen bekovski tercet Italijana koji podjednako uspešno igraju na oba boka.
SRBIN U CENTRU PROJEKTA
U centru projekta novog Juventusa će biti dovođenje veznog igrača vrhunske klase, a Alegri ima samo jednu želju - Sergej Milinković Savić. Maks obožava „fudbalskog Frankenštajna“ kako je opisao Sergejazbog njegove univerzalnosti i kompletnosti. Pokušavao je Juve letos i nije uspeo. Sada će biti još teže, ali će klub uraditi sve što može da treneru ispuni najveću želju. Uspeo je sa Iguainom, ali čini se da će sada morati još više da podigne limite. Lotito neće pustiti Srbina ispod 100.000.000 evra što je na samoj granici Juventusovih mogućnosti. Konkurencija će biti paklena...
Drugo veliko pojačanje bi trebalo da bude Emre Džan kojem ističe ugovor u Liverpulu i sa kojim je Juventus u pregovorima od letos. Igrač još nije rekao definitivno „da“ ali je jako blizu. On će zameniti zemljaka Samija Kediru koji ulazi u poslednju godinu ugovora. Možda Kedira odradi i tu godinu, a možda se već narednog leta preseli u Ameriku.
Pored Sergeja i Džana, Alegri ima još dve domaće želje. Jedna je Brajan Kristante, snažni i univerzalni vezista Atalante koji je kao tinejdžer debitovao kod Maksa u Milanu. Eksplodirao je u Bergamu i jedan je od najtraženijih italijanskih fudbalera. Druga želja je Lorenco Pelegrini koji se letos vratio iz Sasuola u Romu kao veliko pojačanje, ali Alegri želi da ga preotme što pre. Otkupna klauzula od 25.000.000 evra mu daje za pravo. Taj kvartet bi bio dovoljan za rekonstrukciju veznog reda... Alegri razmišlja i o DžekuBonaventuri kao alternativi ako ne dobije Milinković Savića, Juventus se tu nada pomoći svog vernog prijatelja Mina Rajole koji zastupa igrača, ali iz Milana stižu poruke da nema šanse za prodajuBonaventure.
Klub će najverovatnije napustiti senator Klaudio Markizio kojeg je Alegri potpuno marginalizovao ove sezone. Pjanić bi trebalo da je siguran na mestu plejmejkera uprkos interesovanju iz Premijer lige i Pariza, a u magli je uloga mladog Bentankura koji je imao neka dobra, ali i neka očajna izdanja. Siguran je i Matuidi, s tim što bi trebalo da ima jaču konkurenciju i da provodi manje vremena na terenu.
FAKTOR DIBALA
Juventus će otkupiti Daglasa Kostu od Bajerna, a na drugom krilu je siguran Huan Kvadrado. Trebalo bi da ostane i Mario Mandžukić koji je pre godinu dana produžio ugovor do 2020. Mada, za njega postoji interesovanje iz Kine i nije isključeno da iskoristi šansu za ugovor karijere. Ali trenutno je bliži ostanku nego odlasku.
Najveća misterija je status Paula Dibale. Nije sporno da je fantastičan igrač, da potezom menja utakmicu, da je doneo mnoge pobede svojim minijaturama i da je malo takvih „desetki“ u Evropi. Ali isto tako je javna tajna da ga Alegri ne voli preterano i da ga nije tek tako slučajno 'ladio u dobrom delu ove sezone. Argentinac ima žute minute, voli da iskače iz šablona i nije baš lak karakter za svlačionicu. Atletiko kuca na vrata sa brutalnom ponudom jačom od 120.000.000 evra i Juventus bi vrlo lako mogao da pristane na to kako bi finansirao dolazak Milinković Savića. Uostalom, u Juventusu svaki igrač ima cenu. Tako je bilo i sa Zidanom, i sa Pogbom...
Dibalino mesto bi automatski zauzeo Federiko Bernardeski i tako bi problem bio rešen jer Bjankoneri nisu tek tako dali toliki novac za mladog ofanzivca. Uz standardnog Iguaina u špicu napada, mogla bi se očekivati kupovina još jednog napadača a najviše se govori o Antoniju Marsijalu koji nije zadovoljan kodMurinja u Mančester Junajtedu. Juve već dugo ispipava puls i pokušava da dođe do prihvatljive cene. Prodaje Aleksa Sandra i Dibale bi otvorile vrata za kupovine Marsijala i Milinković Savića.
Ako se ostvari makar 70 odsto ovih Juventusovih planova, počelo bi stvaranje novog tima koji bi vrhunac trebalo da dostigne za nekoliko godina i da donese možda i više od jednog trofeja u Ligi šampiona. Ali i koji bi bio kičma italijanske reprezentacije. A do tada možda Mesi i Ronaldo odu u penziju i sklone se Juventusu s puta.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action images
Komentari / 0
Ostavite komentar