Балкан у канџама Путина и Ердогана

У складу са афричком пословицом да слонови и када воде љубав и када се бију страда трава, поставља се питање како ће у том процесу проћи Србија.

Свијет 04.04.2018 | 18:33 Дешавања на Балкану у последњим данима марта и почетком априла су међу главним вестима у западним медијима и све то у контексту геополитичких игра великих сила. У складу са афричком пословицом да слонови и када воде љубав и када се бију страда трава, поставља се питање како ће у том процесу проћи Србија.

Наиме, неутрални Швајцарци извештавају да се Косово налази у канџама турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је очигледно у све бољим односима са руским председником Владимиром Путином, традиционално заинтересованим за ситуацију у нашој земљи.



Како ће на све то реаговати Сједињене Америчке Државе, односно администрација Доналда Трампа који је у, чини се, никад горим односима, двојицом горе поменутих светских лидера?

После готово предратног стања изазваног обарањем руског авиона у Сирији, убиства пилота, као и руског амбасадора у Анкари, Турска и Русија су ушли у нову фазу односа. Њих карактерише никад веће пријатељство. Почев од војне сарадње у поменутој Сирији, продаје ракетног система С-400, пројекта "Турски ток", до све веће економске сарадње и туристичке Меке за руске туристе.

Заједнички им је интерес и за Балкан, у том смислу и Србију и српску јужну покрајину - Косово.

Политички аналитичар Душан Јањић за Телеграф.рс каже да присуство и Турске и Русије у политици Србије датира још од времена Бориса Тадића.



- Тада је потписана Истанбулска декларација. Турска је утемељена и у политици према БиХ, Косову и ономе што она зове Санџак - подсећа Јањић.

Према његовим речима, још од маја прошле године јасно је да постоји план за дестабилизацију ситуације на Косову, односно стварање кризе на јужном крилу НАТО, којом би били обухваћени и Македонија и Црна Гора.

- Оно чему смо сведочи од 16. јануара, односно од убиства Оливера Ивановића и хапшења Марка Ђурића којим је прикривена опаснија акција хапшења гулениста коју је спровела турска обавештајна служба, разбијене су институције у Приштини, што је у ствари нека врста државног удара на Косову. По мом мишљењу са та два догађаја, заједно са причом о подели територија, долази време за коначну одлуку - да ли Турска и Русија иду даље по питању дестабилазације на северу Косова и Санџака, а то онда мора доћи и до Београда- напоменуо је Јањић.

Према његовим речима, иако Србија можда није директна тема разговора Путина и Ердогана, остаје да се види шта ће се они договорити.

- Њихов договор је важан да се види, да ли ће доћи до"украјинизације" Србије. Као што видимо то није радио Запад, то је користећи методе Запада из Украјине, припремила Русија, а Турска је заинтересовани асистент. Зашто то одговара Турској? Зато што она сматра да у оквиру неосманизма има право на Косово, Санџак и БиХ. То су интереси, због којих је Турска ушла, која се одлично припремила за то. Има моћне карте. Видећемо да ли ће ићи дотле или остати на игри дестабилизације Косова - казао нам је Јањић.

Он сматра да је одговор Америке јако једноставан.

- Шта год ви радили, ми остајемо на Косову и Македонији. То значи убрзање завршетка посла, односно шта год радили Америка и НАТО остају на Балкану - указао је Јањић и напоменуо да ће те поруке бити поновљене приликом предстојеће посете званичника Стејт департмента.

У Београд долази сутра вршилац дужности заменика помоћника државног секретара САД Метју Палмер, који ће се видети са председником и премијером Србије Александром Вучићем и Аном Брнабић.

Долазак Палемера у Београд, професор Факултета политичких наука Драган Ђукановић, не повезује са договорима Путина и Ердогана, већ напомиње да се амерички званичник већ налази на регионалној турнеји и да је био у посети БиХ.

- Геостратешке игре су константне, али не мислим да је ситуација тако драматична као што се наводи у швајцарској анализи - изјавио је за наш портал Ђукановић.

Новинар Јакша Шћекић за Телеграф.рс указао је на информацију која се појавила из Вашингтона, односно честитку Трампа упућену Путину поводом реизбора на место председника Русије.

- Они су се тада договорили да разговарају о Ирану, Сирији, Северној Кореји и трци у наоружању. То су теме које њих занимају и које их интересују. По важности функција оних који долазе из САД или Европе, видели сте да се нама баве чиновници нижег ранга. Немојмо да очекујемо од Трампа и Путина да се они много ангажују око ситуације на Балкану, нарочито ако имамо у виду оно што је Вучић рекао што се тиче Америке и Запда у већини, они сматрају да је косовски проблем решен и неће више да се враћају уназад - изјавио је Шћекић.

Извор: Телеграф.рс