Balkan u kandžama Putina i Erdogana

U skladu sa afričkom poslovicom da slonovi i kada vode ljubav i kada se biju strada trava, postavlja se pitanje kako će u tom procesu proći Srbija.

Svijet 04.04.2018 | 18:33 Dešavanja na Balkanu u poslednjim danima marta i početkom aprila su među glavnim vestima u zapadnim medijima i sve to u kontekstu geopolitičkih igra velikih sila. U skladu sa afričkom poslovicom da slonovi i kada vode ljubav i kada se biju strada trava, postavlja se pitanje kako će u tom procesu proći Srbija.

Naime, neutralni Švajcarci izveštavaju da se Kosovo nalazi u kandžama turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je očigledno u sve boljim odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tradicionalno zainteresovanim za situaciju u našoj zemlji.



Kako će na sve to reagovati Sjedinjene Američke Države, odnosno administracija Donalda Trampa koji je u, čini se, nikad gorim odnosima, dvojicom gore pomenutih svetskih lidera?

Posle gotovo predratnog stanja izazvanog obaranjem ruskog aviona u Siriji, ubistva pilota, kao i ruskog ambasadora u Ankari, Turska i Rusija su ušli u novu fazu odnosa. Njih karakteriše nikad veće prijateljstvo. Počev od vojne saradnje u pomenutoj Siriji, prodaje raketnog sistema S-400, projekta "Turski tok", do sve veće ekonomske saradnje i turističke Meke za ruske turiste.

Zajednički im je interes i za Balkan, u tom smislu i Srbiju i srpsku južnu pokrajinu - Kosovo.

Politički analitičar Dušan Janjić za Telegraf.rs kaže da prisustvo i Turske i Rusije u politici Srbije datira još od vremena Borisa Tadića.



- Tada je potpisana Istanbulska deklaracija. Turska je utemeljena i u politici prema BiH, Kosovu i onome što ona zove Sandžak - podseća Janjić.

Prema njegovim rečima, još od maja prošle godine jasno je da postoji plan za destabilizaciju situacije na Kosovu, odnosno stvaranje krize na južnom krilu NATO, kojom bi bili obuhvaćeni i Makedonija i Crna Gora.

- Ono čemu smo svedoči od 16. januara, odnosno od ubistva Olivera Ivanovića i hapšenja Marka Đurića kojim je prikrivena opasnija akcija hapšenja gulenista koju je sprovela turska obaveštajna služba, razbijene su institucije u Prištini, što je u stvari neka vrsta državnog udara na Kosovu. Po mom mišljenju sa ta dva događaja, zajedno sa pričom o podeli teritorija, dolazi vreme za konačnu odluku - da li Turska i Rusija idu dalje po pitanju destabilazacije na severu Kosova i Sandžaka, a to onda mora doći i do Beograda- napomenuo je Janjić.

Prema njegovim rečima, iako Srbija možda nije direktna tema razgovora Putina i Erdogana, ostaje da se vidi šta će se oni dogovoriti.

- Njihov dogovor je važan da se vidi, da li će doći do"ukrajinizacije" Srbije. Kao što vidimo to nije radio Zapad, to je koristeći metode Zapada iz Ukrajine, pripremila Rusija, a Turska je zainteresovani asistent. Zašto to odgovara Turskoj? Zato što ona smatra da u okviru neosmanizma ima pravo na Kosovo, Sandžak i BiH. To su interesi, zbog kojih je Turska ušla, koja se odlično pripremila za to. Ima moćne karte. Videćemo da li će ići dotle ili ostati na igri destabilizacije Kosova - kazao nam je Janjić.

On smatra da je odgovor Amerike jako jednostavan.

- Šta god vi radili, mi ostajemo na Kosovu i Makedoniji. To znači ubrzanje završetka posla, odnosno šta god radili Amerika i NATO ostaju na Balkanu - ukazao je Janjić i napomenuo da će te poruke biti ponovljene prilikom predstojeće posete zvaničnika Stejt departmenta.

U Beograd dolazi sutra vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer, koji će se videti sa predsednikom i premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić.

Dolazak Palemera u Beograd, profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović, ne povezuje sa dogovorima Putina i Erdogana, već napominje da se američki zvaničnik već nalazi na regionalnoj turneji i da je bio u poseti BiH.

- Geostrateške igre su konstantne, ali ne mislim da je situacija tako dramatična kao što se navodi u švajcarskoj analizi - izjavio je za naš portal Đukanović.

Novinar Jakša Šćekić za Telegraf.rs ukazao je na informaciju koja se pojavila iz Vašingtona, odnosno čestitku Trampa upućenu Putinu povodom reizbora na mesto predsednika Rusije.

- Oni su se tada dogovorili da razgovaraju o Iranu, Siriji, Severnoj Koreji i trci u naoružanju. To su teme koje njih zanimaju i koje ih interesuju. Po važnosti funkcija onih koji dolaze iz SAD ili Evrope, videli ste da se nama bave činovnici nižeg ranga. Nemojmo da očekujemo od Trampa i Putina da se oni mnogo angažuju oko situacije na Balkanu, naročito ako imamo u vidu ono što je Vučić rekao što se tiče Amerike i Zapda u većini, oni smatraju da je kosovski problem rešen i neće više da se vraćaju unazad - izjavio je Šćekić.

Izvor: Telegraf.rs