За годину дана напуштање ЕУ

Велика Британија ће 29. марта 2019. у поноћ по средњоевропском времену службено престати бити дио Европске уније. Биће то скок у непознато који би требао бити ублажен споразумом о прелазном раздобљу, оцјењују аналитичари.

Свијет 29.03.2018 | 08:14 Британска премијерка Тереза Меј започела је "бракоразводну" процедуру с ЕУ крајем марта 2017., али је одмах схватила да у двије године неће моћи постићи споразум о будућим односима са својим бившим партнерима те је затражила и издјествовала прелазно раздобље. Тако је добила на времену и осигурала понешто правне сигурности британским компанијама.

"Не морамо бити спремни већ догодине јер имамо прелазно раздобље", казао је професор политичке економије на Кинг'с Цоллегеу у Лондону Ананд Менон.

"Прекид је одгођен", додаје његова колегица Кетрин Бернард, професорица европског права на Универзитету Цамбридге.

Право питање је, додаје Бернард, "хоће ли два табора бити довољно спремна 31. децембра 2020., када заврши прелазно раздобље".

Током прелазног раздобља Лондон више неће учествовати у доношењу одлука ЕУ, али ће и даље имати приступ јединственом тржишту, али ће морати извршити своје обавезе унутар већ договореног вишегодишњег финансијског оквира.

Задржаће се такође и слобода кретања европских грађана, што је био захтјев Брисела којем се премијерка Меј морала повиновати.

Коначни споразум је непознаница

Но, суочене с непознаницом око садржаја коначног споразума, ако га уопште буде, британске компаније су у тој атмосфери несигурности већ почеле предузимати одређене мјере.

Према истраживању правног савјетника Пинсента Масонса, више од пола великих компанија у Уједињеном Краљевству већ је усвојило хитне мјере, а једна од њих предвиђа селидбу запослених на континент. Оне које то још нису учиниле, припремају се на тај корак до краја године.

Министарство финансија осигурало је више милијарди евра за припрему Бреxита.

Транзицијско раздобље неће бити запечаћено ако се Лондон и блок двадесетседморице не договоре око одредби разлаза до октобра, када би се требао постићи свеобухватни договор о изласку.

Будући односи требали би бити дефинисани декларацијом која исто мора бити потписана до октобра.

Или, како поручују европски званичници, "ништа није договорено док се све не договори".

Лондон жели изаћи из јединственог тржишта и царинске уније, али и задржати тијесне везе с Унијом, но тај филм, одлучан је за сада Брисел, Лондон неће гледати.

"Иако двије стране желе минимализирати негативни учинак на економију, ЕУ је јасно дала до знања да услови понуђени Великој Британији не могу бити бољи од оних које нуди чланство у ЕУ", истиче Магдалена Френхоф Ларсен са Универзиетат у Вестминстеру.

Већ пада усељавање грађана из земаља ЕУ

Питање границе између британске покрајине Сјеверне Ирске и Републике Ирске, која ће у будућности бити једина копнена граница између Уједињене Краљевине и ЕУ, и даље је болна тачка између двију страна.

Иако невољно, Британци су у оквиру споразума о повлачењу прихватили опцију "заједничког регулаторног простора" који укључује ЕУ и Сјеверну Ирску, барем док не се на столу не појави неки други прихватљиви приједлог. Наиме, сјеверноирска унионистичка странка ДУП, о чијој већини у парламенту зависи Тереза Меј, на то не гледа благонаклоно.

Али, без обзира на свеопшту атмосферу несигурности и негативног утицаја Бреxита на привреду, попут пада вриједности фунте и раста инфлације, чини се да британски гласачи не жале због свог избора.

"Пуно више их је гласало за излазак из ЕУ због политичких, а не економских разлога", појашњава Ларсен, посебно стављајући у први план вољу Британаца да врате контролу над својим законима и повуку кочницу на европску имиграцију.

Посљедње статистике показују пад усељавања из чланица ЕУ.

"Ако се тај пад имиграције настави, Бреxит је већ сада постигао жељени учинак", закључује Ларсен.

Извор: Хина