Али, да ли Деле Али?!
Велика дилема пред Геретом Саутгејтом. . .
Фудбал 31.03.2018 | 00:00
Да ли је Деле Али играч за стартну поставу Герета Саутгејта?
То је питање којим се вечерас бави угледни Гардијан, који Тотенхемовог везисту описује као необичног играча у обичном енглеском саставу. У тиму у коме нема мегазвезда он је нешто што највише подсећа том “идеалу”. Офанзивни везсита са елегантним стилом игре, јак на лопти, брз кад треба, са прецизним ударцем. Истовремено, Али је играч који када устане на погрешну ногу може да жестоко науди свом тиму.
“Добар Деле може да терорише Реалову одбрану. Лош Деле поклања лопте, прави прекршаје, симулира пенале, губи фокус против Јувентуса који је тактику поставио баш тако да ради на томе да Деле изгуби фокус”, примећује аутор текста.
И заиста, тако је. Деле Али јесте оно што недостаје прилично предвидивиом Саутгејтовом тиму. Увек знаш шта можеш да очекујеш од Енглеза. И онда све на “репеат”. Бесомучно понављање, па ако прође - прође.Али је посебан играч. Уме да изненади, да уради нешто ван шаблона. Али уме и да унесе хаос у сопствене редове.
Питање од милион фунти је: да ли је корист већа него потенцијална штета?
Играч је каквог су сањали годинама, док су гледали горди Албион како беуспешно јури за технички обученијим играчима из најјачих екипа. Али је и играч каквог је тешко укалупити у ригидне системе игре, а на једном таквом је Саутгејт засновао ову нову генерацију. Нема ту ничег блиставог, али нема ни много грешака. И сви се држе плана.
Саутгејт воли тркаче, раднике, дисциплина му је на првом месту. Забранио је, подсећа аутор текста, шећер, бисквите, слаткише, па чак и ђус. Физичка спрема је минимум са којим долазиш у репрезентацију. Резултати се виде. Само што не иду Алију у прилог. Против Холандије је у игру ушао са клупе, меч са Италијом је преседео међу резервама.
Општи утисак острвске јавности: изгледало је више него добро. Прихватили су да нису екипа из првог круга фаворита и да самим тим нису они ти који морају да инсистирају на уметности у игри. То нека раде Шпанци или Бразилци. Енглези ће да трче, да маркирају, да се рвају. А Деле Али није могао да издржи ниСаутгејтове тренинге. У неким ранијим временима не би ни морао. Енглези су само чекали таквог играча. Пустили би га на терен и без тренинга. Авај, нови селектор није тако попустљив.
Гардијан се притом пита и да ли се Али уклапа у Саутгејтов систем игре са три штопера и три централна везна. Дакле, три штопера, два офанзивна бека и бар један везиста - Џордан Хендерсон или Ерик Дајер обично - играју одбрану. За офанзиву остају четворица играча. Две мобилне “осмице” испред задњег везног и два нападача. Деле Али наравно није нападач, али свима је јасно да има знање да заузме једну од те две офанзивне позиције. Са друге стране, има и специфичан потенцијал да у таквом систему упропасти ама баш све. Просто, Али губи превише лопти. А Саутгејт жели да Енглези уопште не губе лопте.
Џеси Лингард, можда и најбољи играч против Холандије и Италије, а посебно не Алекс Окслејд Чемберлен нису толико учинковити у нападу - Али је у Тотенхему дао 10 голова и наместио још 14, а причају да има “лошу сезону” - али јесу поузданији. Знаш шта знају и то и добијеш. Нема непознатих. Саутгејту је то најбитније. Рекосмо већ, он је - правилно, чини нам се - прихватио да Енглези нису међу најталентованијим екипама и решио да одустане од идеје да на такав начин дави противнике. Енглези се уздају у дефанзиву. Није лепо, али доноси резултат са оваквим тимом.
Са оваквим тимом, али без Делеа Алија! Јер у Саутгејтовом систему он све више изгледа као сметња, а не као офанзивно најпотентнији играч гордог Албиона.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар