Анализа: Шта видјесмо у мартовским пријатељским мечевима?

Квоте исте, утисак сасвим другачији: Шпанци лепши него код Дел Боскеа, Бразил моћан и без Нејмара, Немци гори него што се мисли, Аргентинци уплашени. . . Ко ће бити шампион света?

Фудбал 28.03.2018 | 22:30
Анализа: Шта видјесмо у мартовским пријатељским мечевима?
Ништа се није мењало ни након последњих пријатељских утакмица, кад су у питању фаворити за освајање СП-а. Последњих пре но што селектори окупе најбоље што имају и у данима пред сам почетак Мундијала покушају да пораде на финесама.

Међутим, утисак је значајно другачији. Иако су ово биле само контролне утакмице на којима су многима недостајали понеки повређени асови. Здравствени картон сигурно ће се у многим земљама променити до почетка Светског првенства. Али неки закључци ипак се могу извући. Па да видимо како се ко показао. И не само кад су главни фаворити у питању.

БРАЗИЛ

Кључна ствар - отарасили су се те фобије од Немачке коју су навикли у оном дебаклу у полуфиналу Светског првенства 2014. године. Није баш да су се наплатили са каматом, није баш ни да је толико битно, али Титеовиизабраници су и против Русије (3:0) и против Панцера (1:0) играли сјајан фудбал. Брз, течан, технички дотеран до савршенства и што је можда најбитније јер им је то тако дуго недостајало - дефанзивно перфектан! Немци су им први шут у оквир гола упутили тек у судијској надокнади. Немци! Миранда и Тијаго Силва су блистали, Вилијан,Филипе Кутињо, па и Даглас Косте - једина Титеова измена у Берлину што најбоље сведочи о томе колико је Бразилцима било стало да победе актуелне светске прваке - правили су дар мар по крилима. Паулињо је импресионирао, Габријел Жезус кретњама правио конфузију у противничким линијама, чини се притом да Титетачно зна шта жели од тима и да нема ту још много непознаница. На правом су путу, а још када се вратиНејмар? Биће тада још оштрији у офанзиви, добиће аса којег не можеш да зауставиш у игри један на један... Мада се нама учинило да и без њега играју још брже, течније, мало несебичније... Овог пута, заиста нам изгледају као најозбиљнији кандидати за успон на трон.

НЕМАЧКА

Тони Крос је то лепо рекао: “Нисмо толико добри као што сви мисле“. Мада никога то не би требало да завара. Немци су то. Сигурно ће бити најбољи када буде најпотребније. Али против Шпанаца су у иначе уједначеној утакмици Панцери били ти који су морали да се прилагођавају противнику. Против Бразилаца су офанзивно заказали. Уз велику ограду: у Берлину нису играли Матс Хумелс, Јонас Хектор, Марк-Андре Тер Штеген (наравно ни Мануел Нојер), Томас Милер... Много битни играчи. Другачије би све то изгледало да су они били на терену. Међутим, било је очигледно да је улога епизодисте у Пари Сен Жермену Јулијану Дракслеру одузела на самопоуздању, испод нивоа су играли и Леон Горецка, па и Лерој Сане. Јесу ултра-брзи, јесу мајстори са лоптом, али нису очарали као Бразил или Шпанија рецимо. Од актуелних светских шампиона, од тима који нас је навикао да га гледамо како немилосрдно меље све пред собом, очекивали смо више. Али опет - они ће бити најбољи кад другима ноге почну да клецају. Немци су то.

ФРАНЦУСКА

Тим који има таква имена у кадру просто мора да има највише амбиције, али многи Французима оспоравају да има тај шампионски карактер, иако су - немојмо то да заборавимо - играли финале Еура. Имају Пола Погбу и Килијана Мбапеа, а они имају способност да једним потезом направе разлику. Имају истина и друге играче са сличним “магијама“, али рецимо од Антоана Гризмана то често не видимо на терену. Против Колумбије су прокоцкали два гола предности и изгубили са 2:3, Русији су очитали лекцију (3:1), али тек пошто су се пробудили из сна у другом полувремену. Ни најбољима неће бити лако са галским Петловима, имаће можда и физички најдоминантнији састав у Русији, тешко ће се то пробити, али нису још дошли до аутоматизма који би им дозволио да газе противнике што би морао да буде случај с обзиром на индивидуални квалитет. Истина,Дешан малтене већ има формирану прву поставу, па кад је те дилеме решио моћи ће да поради на детаљима.  Јесу у групи фаворита, али не баш у најужем кругу.

ШПАНИЈА

Сила! Играли су бољи фудбал него код Висентеа Дел Боскеа на врхунцу. После два неуспешна велика турнира ред је да се врате и покажу да играју технички савршен фудбал. И Ђерар Пике уме да се залети и да наличи на префињеног плејмејкера. Андрес Инијеста? Суви геније са лоптом! Притом, и Давид Силва и Иско и Тијаго Алкантара и Марко Асенсио... Све играчи који могу да погледом ривала баце на задњицу. Немају слабу тачку у тиму. Без повређеног Серђа Бускетса, са Кокеом и Алкантаром који би се у супротном мењали на клупи, били су за јоту бржи него раније. Фудбал из уџбеника. Све изгледа тако просто кад они гурају лопту. Као нацртано у тренерском нотесу. Фудбалери такве класе то просто пренесу на терен. И ништа им не можеш. Немци су их јурили на контре, Аргентинци нису знали шта да раде. Прво 1:1 уз за нијансу бољи утисак од шампиона света, па 6:1 против Гаучоса чиме су целој планети утерали страх у кости. Притом, и Ђулен Лопетегивећ има јасно дефинисан костур екипе, има и шампионску атмосферу у свлачионици, знају сви они како се освајају титуле и чини нам се да та опклада на повратак Црвене фурије на престо бар тренутно изгледа као најпаментија опција.

АРГЕНТИНА

Прво и основно: Лионел Меси није играо ни против Италије (2:0) ни у том срамотном поразу од Шпаније (1:6). У том другом мечу, на терену није било ни Анхела Ди Марије ни Серхија Агуера. Није то исти тим без поменуте тројице. Али и да су они били на терену то не би могло да одагна утисак да Хорхе Сампаоли још у глави није раскрстио и да не зна шта му је најпаметније чинити. Много експериментише, мења, тражи неку идеалну формацију која вероватно и не постоји. Велики је тактичар, али треба му време, а то је луксуз који нема. За поједине играче попут Ло Селса или Мезе јасно се видело да нису (још) на том нивоу, још већи проблем су задњи везисти, иако су по њима Гаучоси годинама били познати. Ураган са Пиринеја просто је у вртлог увукао Хавијера Маскерана и Лукаса Биљу. Као пужеви су изгледали поред Иска, Инијесте, Алонса... Позади је то јако танко, а Аргентина ће играти у једној од најтежих група са Хрватском, Исландом и Нигеријом. Не сумњамо да ће ту проћи, али против ових најјачих тимова? Тренутно се не назире како Сампаоли планира да закрпи све те дефанзивне рупе. Цури на све стране. Јесте, Меси много тога може и сам, али није свемогућ. Победа од 2:0 над Италијом пала у сенку дебакла против Шпаније. И црв сумње сигурно се увукао. Није га лако избацити.

БЕЛГИЈА

Тешко је нешто много закључити после судара са Саудијском Арабијом, објективно једном од најслабијих екипа на предстојећем Мундијалу. Али бар је учесник, а Белгија јој је са лакоћом стрпала четири гола. Могли би да имају проблема ако им се “стаклени“ штопери повреде пред Светско првенство, али у нападу... Мука за сваког. Ако стиснеш Ромелуа Лукакуа на крилима отвараш простор за Едена Азара и Дриса Мертенса. Отров су од играча. Ако рашириш због њих - тешко да ћеш наћи штопера који може да се бије са Лукакуом. А из позадине прете Кевин де Брујне, Тома Меније, па и Јаник Фереира Караско, који је против Саудијаца играо као леви спољни, офанзивни бек у формацији 3-4-3. Па ви видите колико ту има нападачког барута. Ако успе да умири све те различите главе у свлачионици имаће Роберто Мартинез чему да се нада. Има ту и друга ствар: и на Еуру су играли врло солидно све до Велса у четвртфиналу. Онда су и повели. И онда су се распали. Чудан тим. Белгијанци никако да схвате и преко језика превале: да, имамо тим за највеће домете.

ЕНГЛЕСКА

У групи екипа чије је самопоуздање скочило после дуела са велесилама попут Холандија (1:0) и Италије (1:1), без обзира на то што ни Лале ни Азури ни не личе на неке славне генерације претходника. Поименце, рекло би се да и Енглезима много фали, нема ту много играча које бисмо могли да замислимо у тимовима попут Реала, Бајерна и Барселоне, али можда баш због тога - игра се једноставно, користе се врлине, добро крију мане... Џејми Варди погађа и у великим утакмицама, па се одсуство Харија Кејна није много осетило,Џеси Лингард је на идеалан начин одменио Делеа Алија, био можда и најсветлија тачка тима Харија Кејна... Не можемо да говоримо баш о томе да је горди Албион у најужем кругу фаворита, не можемо кад на терену видимо Џордана Хендерсона или Алекса Окслејд-Чемберлена који, уз све дужно поштовање, једноставно нису Бускетс и Иско, Паулињо и Кутињо или Крос и Озил. Ипак, све то функционише. Сасвим солидно. И кад на то додамо тај њихов борбени дух, а побиће се Енглези са сваким, морали би да догурају бар до четвртфинала. Јесу у групи са Белгијом, па ће бити ту велике фрке за прво место, али се укрштају са групом у којој су Пољска, Колумбија, Сенегал и Јапан... Добар жреб за горди Албион.

ПОРТУГАЛИЈА

Тај детаљ против Египта је нама био посебно упечатљив. Африканци воде, Кристијано Роналдо даје гол у 92. минуту, али уместо уздаха олакшања спринта назад до центра. Два минута касније погађа још једном и Португалија побеђује. “Чудотворац!“, писали су португалски медији... Док им Холанђани у Женеви (3:0) нису објаснили да пехаре освајају тимови, а не појединци. На Еуру су га имали пре две године. Роналдо финале због повреде скоро и да није играо, испрсили су се неки други играчи, попут голмана Руија Патрисија и Едера. И сада је то врло сличан тим, четири године искуснији и - четири године старији. Нешто спорији, можда и мало мање гладни после освајање европске круне. Као и Французе, Португалце је јако тешко отворити, на страну сад тај меч са Холандијом који ће им се тешко поновити (Фернандо Сантос је шансу указао другопозивцима, није то било најбоље што има), а кад имаш Роналда, Бернарда Силву или Рикарда Кварежму увек имаш чиме да запретиш у нападу. Од свих екипа из круга фаворита, Португалци ће вероватно играти најдосаднији фудбал. Просто, они зависе од одбране. А напред шта ураде. Тешко ће ту бити неке лепршаве игре. Пепе је много недостајао.

Што се тиче осталих, Хрватска, Колумбија, питање је да ли и домаћин Русија, па даље Пољска, по нашем укусу пре свега Уругвај, можда и Мексиканци... Све су то екипе које многима могу да запрже чорбу. Мундијал је то. Биће ту и неких изненађења. Мада нам се чини, да су ових три до пет највећих - нешто налик фудбалу на клупском нивоу - ипак превише одмакли конкуренцији да би ту било сензационалних резултата, као што је било оних Чилеових 5:1 против Шпаније пре четири године.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес

Коментари / 0

Оставите коментар